Tragedija u Beogradu prestravila decu u hrvatskim školama: Direktori vape za psiholozima

Foto-montaža: Telegraf, Shutterstock

Po preporuci Ministarstva nauke i obrazovanja, u hrvatskim školama se u ponedeljak razgovaralo o tragičnim događajima u Beogradu. Svi kažu da trebaju psihologe u školama, a detalje donosi Dnevnik Nove TV.

U većini hrvatskih škola o tragičnim događajima u Beogradu razgovaralo na času odeljenske zajednice. Neke škole su omogućile i da deca anonimno ostavljaju pitanja u takozvane sandučiće.

Preporučujemo

Direktori kažu da primećuju sve veću potrebu za podrškom mentalnom zdravlju, ali ističu i da kad se dobije odobrenje od Ministarstva, nije baš jednostavno pronaći psihologe koji bi radili u školi.

Šta kažu deca u hrvatskim školama nakon tragedije u Beogradu?

"Imali su mnogo pitanja na koja mi nismo imali odgovor"

Događaj je decu prestravio, kazala je Gordana Brez iz Osnovne škole "Ban Josip Jelačić": ''Ostavio je snažan utisak na njih. Imali su puno pitanja na koja nisu dobili odgovor, puno pitanja na koja mi ne znamo odgovor.''

''Službe će pripremiti upitnik gde će deca moći da iskažu svoju zabrinutost, a isto tako upitnik će pripremiti i za roditelje'', dodala je direktorka Osnovne škole "Ban Josip Jelačić" Jelena Ivaci.

Razgovaralo se i u srednjim školama, a Suzana Ven Rakić, nastavnica hrvatskog jezika objašnjava: "Oni su se informisali u medijima, možda čak i predetaljno. Oni to čitaju na internetu, ne samo preko naših medija, pa su saznali i detalje za koje ne znamo jesu li tačni."

Iz Ministarstva su, uz razgovor, savetovali da se pojača nadzor u školama, zabrane energetska pića, ali i da skalpeli koji se koriste za opšte tehničko obrazovanje budu čuvani van domašaja učenika. Direktori kažu da se na sve to i inače pazi.

"Škola je pokrivena i video nadzorom i učenici znaju da i tako možemo da kontrolišemo. Nismo primetili nikakva odstupanja u ponašanju poslednjih dana", rekla je Suzana Hitrec, direktorka Upravne škole u Zagrebu.

Savet stručnjaka: Kako razgovarati sa decom?

Bili razredni starešina ili roditelj, kako razgovarati sa decom, objasnila je Gordana Kuterovac Jagodić s Katedre za razvojnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu: "Moramo shvatiti da to ne može biti jedan veliki razgovor koji će rešiti sve, nego morate otvoriti vrata, reći detetu da ako ne može ili ne želi sada da razgovara o tome, da vas može bilo kada pitati."

Ova tema, kaže, može se provlačiti neko vreme: "Uvek kad se pojavi to pitanje, što je moguće smirenije odgovoriti na pitanja koja deca postavljaju. Pri tome biti iskren u smislu da ako nešto ne znamo kažemo da ne znamo i pri tom upozorimo na brojne dezinformacije."

Bez obzira na ovaj slučaj, direktori ističu da itekako postoji potreba za psiholozima u školama. Ako pogledamo samo osnovne škole u Hrvatskoj, u njih 920 zaposleno je tek 435 psihologa.

"Ponekad se dogode situacije koje nadilaze naše mogućnosti. U tom slučaju moramo decu uputiti na neke spoljne institucije. Nažalost, to često bude problem. Jako dugo se čekaju termini", upozorila je Ivaci.

U Ministarstvu napominju da ih je u poslednjih šest meseci zaposleno 198. Hitrec kaže da ima poteškoća i u pronalaženju kadra: "Verovatno isto kao kod nastavnika matematike, fizike, ostalih predmeta. Dakle, to su isto profili koji mogu raditi na drugim mestima, ne samo u školama. A svi idu tamo gde dobiju bolje uslove."

(Telegraf.rs)