Telegraf u Gradačcu dve nedelje nakon masakra: Ljudi i dalje plaču, za Nermina neće ni da čuju

Foto: Mileta Mirčetić, Klix, Facebook

Prošlo je tačno dve nedelje o jezivog masakra u Gradačcu, kada je pomahnitali ubica Nermin Sulejmanović presudio svojoj nevenčanoj supruzi Nizami Hećimović pred njihovom devetomesečnom ćerkicom prenoseći sve na Instagramu, a potom ubio Denisa i Đengiza Ondera, oca i sina sa kojima je bilo u sporu.

Reporteri Telegraf.rs obišli su danas ulice ovog grada, gde samo prividno deluje da se "sve vratilo u normalu". Međutim, u svakoj radnji, u svakom ugostiteljskom objektu, među prolaznicima, oseća se teskoba, a tuga je vidljiva u očima građana, koji i dalje ne veruju da se jedan tako monstruozni akt dogodio u njihovom gradiću, gde se gotovo svi poznaju.

Preporučujemo

"Vreme kao da je stalo tog dana. Prosto ne možemo da se pomirimo sa tim. Ovde svako svakog zna. Život se nastavlja, ali teško. Znali smo Nizamu, bila je divna, prelepa devojka, čuvena po lepoti. Znali smo i njega...", govore nam meštani, koji odbijaju da stanu pred kamere, kao da su i dalje u strahu da bi i njima neko mogao da naudi.

Za nasilje koje je Nizama trpela kažu nisu znali, sve do dana dok joj Nermin nije presudio.

"Znali smo da je problematičan, ali šta je bilo među njima ne. Njegovi su se razveli kad je bio mali, baba ga je odgajila. On je iz Srebrenika, ali je ovde odrastao,  u toj kući, koju je i nasledio od babe", pričaju nam meštani.

Na pomen toga da njegovo telo niko ne želi da preuzme iz mrtvačnice i da ga sahrani samo sležu ramenima.

"Razumemo ih", odgovaraju gotovo u glas, dok jedan meštanin u bradu izgovara: "Kakva sahrana, spaliti...".

Nikog i ne interesuje kako će zločinac završiti.

"Žrtve smo, kako dolikuje ispratili na večni počinak. Čitav Gradačac je išao na sahrane, bili su Dani žalosti. Mada, ovo niko nikad ne može ožaliti", rekla nam je sa suzama u očima jedna starija žena, koja nije želela da kaže svoje ime.

O porodici Ondur, koja je zavijena u crno, u Gradačcu malo znaju.

"Znamo da su ubijeni otac i sin, a da je majka, odnosno Đengizova supruga teško ranjena. Ona je i dalje u bolnici. Lično ih ne poznajem, znam da su turski državljani, znam i gde je Denis ubijen. Kažu da je bi dobar momak... Sve je to strašno", rekao nam je radnik jedne prodavnice.

U Gradačcu su tragovi zločina vidljivi samo na licima ljudi. Građanima se život promenio preko noći, mnogo njih sa kojima smo pričali kažu da su se zamislili nad svojim životom.

"Kad se ovako nešto dogodi, a ovako nešto se nikad ovde nije događalo, razmišljaš gde si živeo sve ove godine, koga si poznavao, šta sve ustvari nisi znao... Da li je trebalo da znaš? Da li si mogao nešto da promeniš?...", priča jedan mladić.

Većina njih ne zna dokle se stiglo sa istragom, koja bi trebalo da pokaže ko je gde zakazao u "lancu", budući da je Nermin bio na slobodi i mogao je da prilazi Nizami, iako ga je samo pre nekoliko dana pre ubistva prijavljivala za nasilje.

"Prebacuju oni lopticu jedan sa drugog. Te je policija trebalo ovo, te sud ono, a Nizame nema. Pričalo se i za onu policajku. Te imala veze sad kao nije... Ko će ga znati. Znam da je trenirala u toj teretani gde je Nermin radio. Da li su se družili ili nisu, ne znam. Lično ih ja nikad video nisam negde po gradu da su zajedno", rekao je drugi meštanin.

U svom crnilu koji je zadesio ovaj grad kažu da im znači što se region, nakon decenija "nategnutih" odnosa, na neki način ujedinio.

"Svaki normalan čovek bilo gde na planeti reći će NE nasilju, ne ovakvim monstrumima. Nekako smo u ovoj tuzi i bolu svi bili zajedno. Nekako me je to ohrabrilo da ima nade za neko bolje sutra. Da se ovo više nikada ne ponovi", rekla nam je jedna žena.

(Telegraf.rs)