Izručenje Vladimira Erića, osumnjičenog za kopanje tunela do Višeg suda u Podgorici, moglo bi da potraje

Foto: Vlada Crne Gore/R.Koprivica

Još se ne zna da li će i kada Vladimir Erić, jedan od osumnjičenih za kopanje tunela do depoa Višeg suda u Podgorici, iz Švedske biti izručen Crnoj Gori, javljaju "Vijesti".

Erić je po međunarodnoj potjernici uhapšen 13. oktobra na aerodromu u Stokholmu dok je pokušavao da se ukrca na let za Beograd.

Preporučujemo

"Ministarstvo pravde Crne Gore je 19. oktobra 2023. godine od Ministarstva pravde Kraljevine Švedske zatražilo izručenje državljanina Republike Srbije Vladimira Erića, radi krivičnog gonjenja zbog krivičnih dela kriminalno udruživanje, teška krađa i sprečavanje dokazivanja, o čemu smo istog dana dali zvanično saopštenje, koje su pojedini mediji prenijeli. Molba za izručenje je poslata i redovnim putem i preko NCB Interpola Podgorica. Od nadležnih organa Kraljevine Švedske zavisi koliko će trajati ekstradicioni postupak i kakva će biti odluka", rečeno je "Vijestima" u Ministarstvu pravde Crne Gore.

Stina Lundkvist, viši javni tužilac u Državnom javnom tužilaštvu Švedske, na pitanje u kojoj je fazi proces ekstradicije Vladimira Erića, odgovorila je da su te informacije poverljive, tako da ne može da odgovori.

Primera radi, policija Švedske je 12. marta lišila slobode J.H. po međunarodnoj poternici NCB Interpol Podgorica raspisanoj na osnovu naredbe Višeg suda u Podgorici radi vođenja krivičnog postupka u Crnoj Gori zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

N.H. je izručen Crnoj Gori pet meseci kasnije, 31. avgusta 2018.

Švedska ima postupak izručenja stranih državljana koji je regulisan domaćim zakonima i međunarodnim sporazumima. Postupak izručenja uključuje nekoliko koraka i proces obično počinje kada strana država podnese zvaničan zahtev za izručenje švedskim vlastima. Ovaj zahtev može biti zasnovan na postojećem međunarodnom sporazumu o izručenju između Švedske i druge zemlje ili na osnovu bilateralnih dogovora. Potom, švedski pravosudni organi, obično Ministarstvo pravde, proučavaju zahtev za izručenje. Oni ispituju da li zahtev ispunjava uslove iz međunarodnih sporazuma ili domaćih zakona Švedske. Tek nakon toga, švedske vlasti donose odluku o izručenju. Ova odluka može biti pozitivna ili negativna, u zavisnosti od pravnih i faktičkih okolnosti slučaja.

Ako je odluka o izručenju pozitivna, osoba koja je predmet izručenja može uložiti žalbu na odluku o izručenju i ima pravo na pravnu zastupljenost tokom procesa. Nakon što su svi pravni postupci završeni i odluka o izručenju postane pravosnažna, izvršenje izručenja se može sprovesti.

Važno je napomenuti da postupak izručenja može biti složen i da zavisi od specifičnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Ukoliko je osoba koja je predmet izručenja uhapšena u Švedskoj zbog zahteva za izručenje, obavezno je da se konsultuje sa pravnikom ili advokatom koji je stručan za međunarodno pravo i izručenje kako bi zaštitila svoja prava i interese tokom pravnog procesa.

Trajanje postupka izručenja u Švedskoj može varirati u zavisnosti od različitih faktora, uključujući složenost slučaja, pravne procedure i moguće pravne žalbe. Uobičajeno je da postupak izručenja traje nekoliko meseci, ali može biti i duži ako dođe do pravnih komplikacija ili odugovlačenja.

(Telegraf.rs)