U Hrvatskoj se uvodi praćenje ishoda lečenja: Sjajna odluka, evo o čemu je reč

Printskrin: Youtube/HRT OTVORENO

Registar ishoda lečenja vodiće Hrvatski zavod za javno zdravstvo, kamo će se slivati podaci iz bolnica o korišćenju posebno skupih lekova, navodi se u predlogu pravilnika...

Ministarstvo zdravstva (MIZ) u nedelju je, na Svetski dan borbe protiv raka, objavilo da se prvi put u Hrvatskoj uvodi praćenje ishoda lečenja posebno skupim lekovima, te se uspostavlja registar o ishodima tog lečenja, što će omogućiti nove terapije i finansijsku održivost.

Preporučujemo

"Uspostavlja se pravni temelj prema praćenju i vrednovanju ishoda, te individualnom lečenju svakog pacijenta kako bi se pružila najbolja moguća zdravstvena usluga u odnosu na pojedinu bolest i poboljšale šanse za izlečenjem", najavio je ministar zdravstva Vili Beroš.

Reč je o nacrtu pravilnika o sadržaju i načinu vođenja registra ishoda lečenja lekovima koji nisu na listama HZZO-a, te o nacrtu pravilnika o praćenju ishoda lečenja lekom s popisa posebno skupih lekova.

Registar ishoda lečenja vodiće Hrvatski zavod za javno zdravstvo, gde će se slivati podaci iz bolnica o korišćenju posebno skupih lekova, navodi se u predlogu pravilnika koji je poslat u jednomeesečno javno savetovanje, piše 24sata.hr.

Uvođenjem sistemskog praćenja ishoda lečenja omogućuje se evaluacija uspešnosti lečenja pojedinim skupim lekom, kontinuirano praćenje primene lekova i njihove učinkovitosti, kažu u Ministarstvu zdravstva.

"Hrvatska ima visoku dostupnost lekova, vrhunske stručnjake, a praćenje ishoda lečenja doprineće povećanju učinkovitosti i kvaliteta javnog zdravstva, otvaranju prostora za nove terapijske opcije i posledično finansijsku održivost", poručuje ministar Beroš, te ističe da ishod postaje središte procesa lečenja.

U Ministarstvu kažu i kako je Svetski dan borbe protiv raka prilika da još jednom ukažu da je donesen Nacionalni strateški okvir protiv raka i Akcijski plan protiv raka, te su u različitoj fazi realizacije konkretne reformske mere za koje su osigurana finansijska sredstva iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.

Primera radi, uvedena je onkološka uputnica koja skraćuje obradu onkološki suspektnih pacijenata na rok od četiri do sedam dana.

Istovremeno se, kažu u MIZ-u, ulaže i u razvoj ljudskih potencijala, povećavaju se materijalna prava zaposlenih, ujednačava složenost radnih mesta, te se omogućava profesionalni razvoj. Planom su osigurane nove 882 specijalizacije i 352 uže specijalizacije za doktore medicine u bolničkom sistemu, a dodatnim zakonskim izmenama menja se regulacija ugovornog odnosa lekara na specijalizaciji.

(Telegraf.rs)