Jugoslavija je bila među pionirima u svetu po pitanju abortusa: U ovoj ex-Yu državi to pravo je na udaru

Foto: Sanjin Strukic / Pixel Media / Profimedia

Sa obezbeđenjem ispred klinika, marševima koji okupljaju hiljade ljudi i grupama muškaraca koji kleče i mole se na javnim trgovima, verske i neo-konzervativne grupe pojačale su pritisak za zabranu abortusa u tvrdokorno katoličkoj Hrvatskoj, piše AP.

Žestoka debata je podstakla podele u ovoj članici Evropske unije, naciji od oko 3,9 miliona ljudi, gde abortus ostaje legalan, ali je pristup proceduri često odbijen, što tera mnoge žene da u susednoj Sloveniji prekidaju trudnoću.

Preporučujemo

Pokret je u oštrom kontrastu sa nedavnom prošlošću Hrvatske, kada je bila deo bivše Jugoslavije, komunističke države koja je pre 50 godina u svom ustavu garantovala prava na abortus.

"Nemam reči da opišem kako je neverovatno što o ovome čak diskutujemo u 2024. godini", rekla je Ana Sunić, majka dvoje dece iz Zagreba, glavnog grada Hrvatske.

"Svako ima osnovno pravo da odluči šta će uraditi sa svojim telom", rekla je ona.

Pitanje je ponovo postalo aktuelno ovog meseca, nakon što je Francuska uvela pravo na abortus u svoj ustav, a aktivisti na Balkanu su podsetili da je bivša Jugoslavija to učinila još 1974. godine.

Tanja Ignjatović iz beogradskog Autonomnog ženskog centra u Srbiji, primetila je da su žene osećale da prava na abortus "pripadaju nama i da se to ne sme dovoditi u pitanje." Ali, dodala je, "videli smo da je i regresija moguća."

Nakon raspada Jugoslavije u nizu ratova tokom 1990-ih, nove zemlje koje su se pojavile zadržale su stare zakone. Međutim, postkomunistička obnova nacionalističkih, verskih i konzervativnih osećanja ugrozila je taj nasleđeni status.

Zakoni o abortusu Jugoslavije ostali su na snazi nakon što se Hrvatska otcepila 1991. godine, ali su lekarima 2003. data prava da odbiju da ih obave. Kao rezultat toga, mnoge žene su godinama putovale u susednu Sloveniju na abortus.

"Razlika između zakona i prakse je ogromna", rekla je feministička aktivistkinja Sanja Šarnavka.

"Zbog ogromnog uticaja konzervativnih grupa i Katoličke crkve, abortus je faktički nemoguć na mnogim mestima, ili je ozbiljno ograničen", dodala je ona.

Trenutna kampanja pokreta "Za život" u Hrvatskoj uključuje molitve i predavanja "za spasenje nerođenih i zaustavljanje abortusa u našoj naciji."

Muška organizacija nazvana "Muževni budite" stoji iza molitvi na gradskim trgovima, gde propovedaju obnovu muške dominacije i tradicionalnih rodnih uloga, zajedno sa kampanjom protiv abortusa.

U 2022. godini, višenedeljna agonija žene kojoj je odbijen abortus iako je njeno dete imalo ozbiljne zdravstvene probleme izazvala je buru i proteste u liberalnoj zajednici Hrvatske.

Mirela Čavajda bila je u 20. nedelji trudnoće kada su je lekari obavestili da njena beba ima tumor na mozgu i da nema šanse za normalan život. Iako je abortus konačno bio dozvoljen u Hrvatskoj, Čavajda ga je obavila u Sloveniji.

Čak 207 hrvatskih žena otišlo je u jednu bolnicu na granici u Sloveniji te iste godine radi abortusa, pokazalo je istraživanje hrvatskog akušera Jasenke Grujić.

Procenat lekara koji odbijaju da izvrše abortus zbog prigovora savesti dostiže 100 odsto u nekim hrvatskim bolnicama, pokazalo je istraživanje. To uključuje ne samo akušere, već i anesteziologe i druge lekare potrebne za postupak, rekla je Grujićeva.

"Medicinska zajednica Hrvatske duboko je podeljena", napisala je Grujić u analizi koju je dostavila Associated Pressu.

"Nadam se da će ovaj trend stvarne nedostupnosti abortusa biti promenjen. To je veoma opasno po zdravlje i život žena", objasnila je.

Lekari iz Jugoslavije prvi put su razmatrali legalizaciju abortusa još 1935. godine, a to je postala stvarnost 1950-ih. Pokrenut od strane ženske organizacije koja je nastala tokom Drugog svetskog rata, pravo na abortus kasnije je uključeno u ustav Jugoslavije.

Navodeći da je "pravo čoveka da slobodno odluči o rađanju dece", ustav Jugoslavije nije eksplicitno garantovao abortus, kao što to čini Francuska. Ipak, Jugoslovenke su lako mogle pristupiti prekidu trudnoće u klinikama širom nekadašnje federacije.

"Odluka Francuske podsetila nas je da smo imali to pravo u Ustavu iz 1974. godine, što znači tačno 50 godina pre Francuske", rekla je Ignjatovićeva.

U drugim delovima bivše Jugoslavije, Srbija i Slovenija su uključile slobodu izbora da li žele da imaju decu u svojim ustavima. Žene u Bosni mogu legalno obaviti abortus tokom prvih 10 nedelja trudnoće, iako postoje ekonomske prepreke u toj siromašnoj, posleratnoj zemlji, zaključuje AP.

(Telegraf.rs)