Manolić je bio visokopozicioniran u Udbi, a sa Tuđmanom je osnovao HDZ

Printskrin: HRT

Bivši predsednik hrvatske Vlade i najpoznatiji hrvatski špijun Josip Manolić preminuo je u 105. godini života, potvrdila je njegova ćerka za list Nacional.

U svojoj dugoj političkoj karijeri bio je drugi predsednik Vlade Hrvatske i nekada visokopozicionariani pripadnik tajne službe bivše Jugoslavije (UDBA).

Preporučujemo

Ono po čemu će sigurno biti upamćen je to što je imao veliku ulogu u osnivanju Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Stvaranje HDZ

Posle rata, u proleće 1946. godine, Manolić je razrešen dužnosti načelnika OZNE 2 za Bjelovar , a u jesen iste godine upućen je na školovanje u Vojno-političku školu u Beogradu. Škola je bila organizovana po sovjetskom modelu i bila je deo obrazovnog sistema Jugoslovenske narodne armije .

Krajem 1947. godine Manolić se vraća u Zagreb i biva imenovan za načelnika Odeljenja za štab Uprave državne bezbednosti NR Hrvatske. Manolić je 1. avgusta 1948. imenovan za načelnika Odeljenja za izvršenje krivičnih kazni Sekretarijata unutrašnjih poslova u Zagrebu.  Za to vreme učestvovao je u zatvaranju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca . Godine 1948. postao je načelnik zatvora za političke zatvorenike i na ovoj funkciji je ostao do 1963. godine.

Godine 1960. Manolić je diplomirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu.

Godine 1965. izabran je za poslanika u Saboru Socijalističke Republike Hrvatske. Kao narodni poslanik, Manolić je bio član Ustavne komisije, predsednik Zakonodavno-pravne komisije i predsednik Organizaciono-političkog odbora. Ponovo je izabran za poslanika 1965. godine. Posle Hrvatskog proleća 1972. godine Manolić je razrešen svih dužnosti i poslat u penziju.

Bio je jedan od osnivača Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), učestvovao je na njenoj osnivačkoj skupštini na Jarunu u Zagrebu. Manolić je bio jedan od najbližih saradnika Franje Tuđmana, prvog predsednika Hrvatske od uvođenja višestranačkih izbora. Ubrzo je imenovan za potpredsednika Predsedništva SR Hrvatske. U periodu od 24. avgusta 1990. do 17. jula 1991. bio je premijer Hrvatske, nasledivši na toj funkciji Stjepana Mesića.

Šef kabineta mu je bio Tomislav Karamarko, budući predsednik HDZ-a i potpredsjednik Vlade Tihomira Oreškovića. Hrvatski sabor je 25. juna 1991. godine izglasao izdvajanje Hrvatske iz SFR Jugoslavije i proglasio je nezavisnom državom. Manolića je u julu 1991. godine nasledio Franjo Gregurić.

Kada je Manolić napustio kancelariju 17. jula 1991. godine, hrvatske snage policija i vojska u nastajanju, bile su uključene u sveobuhvatni rat sa krajiškim pobunjenicima, koje je podržavala Jugoslovenska savezna vojska. Zauzeo je još jednu, još važniju funkciju kao šef Ureda za zaštitu ustavnog poretka, tela koje bi koordiniralo i nadziralo sve hrvatske bezbednosne službe. Tu je izgradio Tuđmanov bezbednosni aparat, oslanjajući se uglavnom na stare kadrove iz UDBE i drugih delova komunističkog bezbednosnog aparata. Uprkos prirodi svog posla, ostao je u centru pažnje javnosti. Njegova ogromna moć, umereni stavovi i partizanska prošlost učinili su ga vrlo nepopularnim među redovima HDZ-a i doveli ga u sukob sa Gojkom Šuškom, moćnim ministrom obrane, koji je vodio tvrdolinijašnu nacionalističku frakciju.

Godine 1993. Manolić je smenjen i izabran za predsednika Županijskog veća Hrvatske (do 1994.). Mnogi su to videli kao njegovo degradiranje i pad iz Tuđmanove naklonosti.

Godinu dana kasnije Manolić i Mesić su pokušali da organizuju masovni prebeg poslanika HDZ-a u Saboru i tako Franji Tuđmanu oduzmu parlamentarnu većinu. Oni su propali i kasnije su zajedno sa drugim HDZ-ovim disidentima stvorili novu stranku pod nazivom Hrvatski nezavisni demokrati (HND), čiji je Manolić bio predsednik 1995. godine.

Manolićev pokušaj da preuzme vlast na nacionalnom nivou nije uspeo, ali su njegove pristalice u Skupštini Zagrebačke županije uspele da smene HDZ. To je navelo Tuđmana da uvede novo zakonodavstvo, spajajući Zagrebačku županiju i Grad Zagreb i raspisuje nove izbore, što je na kraju rezultiralo zagrebačkom krizom.

Ti izbori su se poklopili sa parlamentarnim izborima 1995. godine, na kojima je HND loše prošao, jer nije ušao u Sabor. Od tada je Manolić povučen iz aktivne politike. Njegova autobiografija "Politika i domovina – Moja borba za suverenu i socijalnu Hrvatsku", objavljena je 2015. godine.

Manolić se tokom života dva puta ženio i obe svoje supruge je nadživeo. Njegovo venčanje s drugom suprugom Mirjanom kad je imao 97 godina izazvalo je veliku pozornost javnosti. Imao je tri kćeri iz prvog braka.

Legendarni hrvatski političar je mlađim generacijama postao poznat zahvaljujući društvenim mrežama, gdje su česte pošalice u memeovima na njegove godine postale pravi hit. U tome je prednjačila i Facebook stranica Joža Manolić, koju je u jednom trenutku pratilo čak 10 000 ljudi, a njihove objave su posebno bile popularne kad bi preminula poznata osoba starije dobi.

Tokom svog života Manolić je oblikovao Hrvatsku, a kontroverznost koja je obeležila njegov put u neku ruku sažeta je i u političkim razlikama koje i danas utiču na političku scenu.

(Telegraf.rs)