Pao dogovor sindikata i Ministarstva prosvete? Evo što će biti sa štrajkom u Hrvatskoj

Više od pet sati trajao je sastanak predstavnika hrvatskog Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih s čelnicima tri sindikata obrazovanja i nauke - Školskog sindikata Preporod, Sindikata znanosti i visokog obrazovanja i Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Hrvatske.

Sastanak, tačnije, "proces mirenja", organizovan je nakon najave štrajka u srednjim školama u vreme kada maturanti polažu ispite državne mature, ključne za upis u visoko obrazovanje, piše Jutarnji.

Preporučujemo

Glavno pitanje za nastavnike, direktore i učenike – hoće li biti štrajka na kraju nastavne godine, i dalje je otvoreno.

Naime, prema potvrdi predstavnika sindikata, parafiran je sporazum između Ministarstva i sindikata koji će sindikati dati na referendum svom članstvu. Prihvati li ga članstvo, sledi potpisivanje sporazuma u petak u 15 sati, što znači da sindikati odustaju od štrajka. U suprotnom, bude li volja članstva drugačija, sindikati će krenuti u štrajk.

Sadržaj sporazuma uvelikom se razlikuje od dosadašnjih zahteva sindikata.

Kako podseća Jutarnji, sindikati već mesecima insistiraju na pet zahteva: jednogodišnjoj odgodi reforme strukovnih škola, odustajanju od ocenjivanja radnika u obrazovanju i nauci, uvećanju osnovice od 10 odsto, linearnom rastu koeficijenata za sve zaposlene u sistemu nauke i obrazovanja, privremenom "prosvetarskom dodatku" dok ne dođe do novog rasta plata.

Prema sporazumu, formiraće se radna grupa za analizu stanja i unapređenje materijalne pozicije zaposlenih u obrazovanju i nauci. Odložiće se ocenjivanje (vrednovanje rada) zaposlenih osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

U sklopu pregovora o granskim kolektivnim ugovorima pregovaraće se o naknadi za rad povezan s održavanjem i sprovođenjem ispita državne mature.

Tokom prve godine sprovođenja modularne nastave neće doći do nepovoljnih promena ravnopravnog statusa nastavnika u strukovnim školama koje bi direktno bile uzrokovane uvođenjem modularne nastave.

Prema sporazumu, analiziraće se neujednačenost u pozicioniranju nenastavnog i nenaučnog osoblja od strane različitih visokih učilišta i instituta, kako bi se uspostavilo jednoobrazno postupanje između različitih visokih učilišta i javnih naučnih instituta.

"Dugo je potrajalo, po tome se vidi da nije bilo lako. Došli smo do teksta sporazuma, a hoće li on biti potpisan, odnosno hoće li se izbeći socijalni spor, znaće se nakon izjašnjavanja članstva. U sporazumu je uglavljeno rešenje po kojem bi se do 1. septembra sastavilo poverenstvo s predstavnicima Ministarstva i tri sindikata, gde ćemo po prvi put postati partneri po pitanju materijalnog položaja zaposlenih. Drugo, sindikati će postati partneri u pronalaženju rešenja kojima bi se dugoročno rešila pitanja prepoznavanja kvaliteta rada u naučnim ustanovama i školama. U okviru pregovora za kolektivne ugovore, pregovaraće se po pitanju nagrađivanja radnika koji učestvuju u obavljanju poslova državne mature", izjavio je Željko Stipić iz Preporoda.

Najvažnijim postignućem naveo je rešenje u vezi sa reformom strukovnog obrazovanja za koje veruje da ide u korist radnicima, pri čemu je priznao kako sindikati nisu uspeli u pokušaju odlaganja reforme.

"Objektivno postoje vrlo ozbiljne prepreke da se pitanje reforme odgodi na godinu dana. U tome nismo uspeli. Uglavili smo u tekst sporazuma stavku da zbog uvođenja modularne nastave nijednom nastavniku ne može biti smanjena norma. To je jako, jako važno. Time će se i odnos nastavnika prema reformi promeniti", rekao je Stipić.

Dodao je kako će Sindikat znanosti učestvovati u sistematizaciji radnih mesta.

"U dva školska sindikata sprovešće se izjašnjavanje. Ako volja bude da se ovakav tekst sporazuma potpiše, tada je potpisivanje u petak u 15 sati. Ako volja članstva bude takva da se nastavlja sa sindikalnim akcijama, onda ide najava štrajka. Mi smo večeras učinili ono što smo znali i umeli, sada je na redu volja članova", zaključio je.

Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs upozorio je sindikalce uoči pregovora u utorak da odgoda reforme strukovnih škola više nije moguća zbog početka upisa učenika u srednje škole, a u čijem su procesu stari programi zamenjeni novima, što je jedan od ciljeva reforme. Naveo je kako je 15. maja bio zadnji dan kada se reforma mogla odgoditi za godinu dana, a sada to - zbog elektronskog sistema upisa i izbora programa – više nije moguće.

(Telegraf.rs)