Iz Crne Gore proteran državljanin BiH, hteo da pravi paradžemat? Ranije bio i u Srbiji

Agencija za nacionalnu bezbednost, u saradnji sa Upravom policije Crne Gore, sprečila je pokušaj uspostavljanja radikalne islamske mreže u Crnoj Gori, javljaju "Vijesti" pozivajući se na izvore iz vrha sigurnosnog sektora.

U sklopu te akcije, iz zemlje je proteran državljanin Bosne i Hercegovine H. Š., koji je u Plavu navodno pokušavao da formira paradžemat - paralelnu versku zajednicu van okvira zvanične Islamske zajednice Crne Gore.

Preporučujemo

"To je jedna od poslednjih operacija koju su realizovali ANB i UP", rekao je sagovornik “Vijesti”.

Tvrdi da je njihova brza i pravovremena reakcija u tom slučaju bila presudna za sveukupan bezbednosni ambijent u zemlji koja je, kako je naveo, zbog svoje otvorenosti izložena različitim bezbednosnim izazovima.

Iz Agencije su kazali da u Crnoj Gori postoji nekoliko radikalnih selafijskih grupa podeljenih u više frakcija, koje se nalaze na različitim nivoima radikalizacije.

"U Crnoj Gori, do sada, nije izvršen teroristički napad u ime religije ili vere. Međutim, u Crnoj Gori egzistira nekoliko radikalnih selafijskih grupa podeljenih u više frakcija, koje se nalaze na različitim nivoima radikalizacije", odgovorili su iz tajne policije.

ANB je saopštila da se "uočava međunarodna komponenta u aktivnostima pripadnika tih grupa i njihova fokusiranost na pokušaje širenja radikalnih ideologija".

Radikalizacija RAE populacije

"Prevashodno na mlađu populaciju, kao i dalji nastavak radikalizacije pripadnika RAE populacije. Regionalno povezivanje radikalnih selafijskih grupa iste ideološke profilacije se ogleda kroz međusobne posete, povremene boravke radikalnih verskih propovednika iz regiona i dijaspore, formiranje lokalnih i regionalnih grupa na aplikacijama za enkriptovanu komunikaciju, deljenje propagandnog materijala i slično. Radikalni verski propovednici, od kojih su neki nakon izdržane kazne već na slobodi, imaju dominantni uticaj na selafijsku scenu u Crnoj Gori. Međutim, kako u Crnoj Gori nema istaknutih lokalnih propovednika, radikalne selafijske strukture se, u zavisnosti od ideološke orijentacije, oslanjaju na propovednike iz država regiona", odgovorili su iz tajne policije na set pitanja o prisutnosti radikalnih mreža u Crnoj Gori, ali i na ona o H. Š.

Izvor iz vrha sigurnosnog sektora pojasnio je da su tajna i javna policija utvrdile da je evidentna prisutnost većeg broja propovednika koji deluju izvan Islamskih zajednica i koji su protokom vremena ostvarili veliki uticaj, posebno u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

"Ako se zna da je prihvatanje radikalnih stavova ključni faktor u daljoj radikalizaciji, neophodno je problem rešavati u početnoj fazi, jer ukoliko to izostane jedan broj lica će ući u začarani krug iz kojeg nema povratka", navode i ističu da je obaveštajno-bezbednosni sektor Crne Gore u kontinuitetu angažovan na sprečavanju svih vidova devijacija koje mogu "doprineti daljoj radikalizaciji".

Sagovornik “Vijesti” iz sigurnosnog sektora objasnio je da je boravak H. Š. u Crnoj Gori detektovan nakon prošlogodišnjih antiterorističkih akcija bezbednosnih službi u Srbiji.

Taj državljanin BiH, iz Srbije je deportovan nedugo posle terorističkog napada ispred izraelske ambasade u Beogradu, 29. juna 2024. godine. Tog dana Miloš Žujović je ranio pripadnika tamošnje Žandarmerije Miloša Jevremovića.

Žujović, koji je nakon prelaska u islam uzeo ime Sabahudin, navodno je bio povezan sa vehabijskim pokretom i preselio se u Novi Pazar, skupa sa suprugom B. Ž., poreklom iz Plava.

Dan nakon napada u kome je Žujović ubijen, pretreseno je nekoliko objekata, a među njima i stan u kom je H. Š. boravio u Srbiji. Osim njega tada su privedeni I. D. i K. B..

Tada je objavljeno da H. Š., koji je poreklom iz Goražda, nije imao dozvolu za boravak u Srbiji i da će zbog toga biti deportovan nazad u BiH, što je učinjeno.

Sredinom jula prošle godine ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da nije utvrđeno da postoji šira organizacija koja je učestvovala u pripremi terorističkog akta u kome je teže povređen pripadnik Žandarmerije. Prema saznanjima crnogorskog bezbednosnog sektora, H. Š. je pre nego je došao u Plav, duže boravio i u Raško-polimskoj oblasti.

"Odakle je, nakon pomenutog napada, deportovan u BiH", kazao je on.

Iz sigurnosnog sektora nezvanično su kazali i do kakvih su sve podataka došli operativci tajne policije, tokom realizacije jedne od poslednjih aktivnosti.

"Poznato je da među vehabijama u Plavu, koje je H. Š. okupio bilo i onih koji su pripadali grupi plavskih vehabija, Omara Redžepagića i Džemala Canovića, koji su se priključili ISIL-u u Siriji. Nakon propasti ISIL-a, Omar Redžepagić je završio u kurdskom zatvoru, dok se za Džemala Canovića smatra da je poginuo boreći se na strani ISIL-a", rekao je isti sagovornik.

Islamska država Iraka i Levanta (ISIL), džihadistička ekstremistička organizacija, proglasila je 2014. “kalifat” u Iraku i Siriji. Ozloglašena je po surovim zločinima - masovnim ubistvima, otmicama i obezglavljivanjima, koje pravda radikalnim tumačenjem sunitskog islama. Nakon ofanzive koalicije predvođene SAD, ISIL je do 2019. izgubio teritoriju, ali i dalje deluje kao gerilska mreža u više zemalja.

Ulcinj na meti

Izvor iz vrha bezbednosnog sektora objasnio je da su radikalne islamske mreže naglašeno zainteresovane za Ulcinj, a najavio je i nastavak akcija na eliminaciji pretnji.

"Pored Plava, regionalne radikalne mreže pokazuju pojačano interesovanje za Ulcinj, koji nije samo interesantan turističkim investitorima. Njihovo prisustvo i delovanje je u fokusu bezbednosnih službi i za očekivati je nastavak akcija na eliminaciji pretnji. Naglašavam, pravovremena reakcija crnogorskih službi u ovom slučaju izuzetno je važna za sveukupan bezbednosni ambijent", rekao je izvor ističući da je područje zapadnog Balkana i dalje opterećeno prisustvom velikog broja radikalnih mreža.

"Među kojima ima i onih koje se, zbog pridruživanja njihovih članova ISIL-u tokom rata u Siriji, povezuju sa ovom terorističkom organizacijom. Realizacija većeg broj kontraterorističkih akcija na zapadnom Balkanu u mnogome je oslabila ove strukture. Iako se čini da je situacija trenutno relativno stabilna, zabrinjava moguća konsolidacija simpatizera ISIL-a, kojoj doprinosi i izlazak iz zatvora jednog broja lica koja su bila na izdržavanju zatvorskih kazni upravo zbog povezanosti sa terorizmom, a među kojima ima i uticajnih radikalnih propovednika", dodaje.

"Sukobi u Gazi i proširivanje sukoba na Liban mogao bi i dalje podsticajno uticati na pojedine radikalne elemente da se odluče na sprovođenje aktivnosti koje bi imale za cilj pripremu i izvršenje terorističkih napada i na području Zapadnog Balkana. Posebna kategorija kojoj službe bezbednosti posvećuju pažnju su konvertiti, a u prilog tom ispravnom stavu je i slučaj Miloša Žujovića koji je prošle godine izvršio napad na ambasadu Izraela u Beogradu", kazao je sagovornik “Vijesti”.

Problem radikalizacije

Naglasivši da crnogorske službe bezbednosti, svesne regionalnih uticaja, kontinuirano deluju na suzbijanju svih oblika radikalizacije, sagovornik “Vijesti” rekao je da Islamske zajednice prepoznaju problem radikalizacije, ali da je njihovo delovanje često nedovoljno dubinsko, posebno u prevenciji kod mladih.

Ukazao je i da je radikalizacija putem Interneta prepoznata kao glavno sredstvo kojim se služe radikalni elementi u pridobijanju mladih da usvoje radikalne narative.

"Islamske zajednice prepoznaju ovaj problem, ali izostaje njihova veća uključenost po dubini u sprečavanju prvenstveno radikalizacije mladih osoba. Nije to jedina aktivnost kojoj bi trebalo posvetiti pažnju", kazao je sagovornik “Vijesti”.

Paradžemat je neformalna vjerska zajednica koja deluje van kontrole zvanične Islamske zajednice, bez njenog odobrenja i nadzora. Te grupe često okupljaju pristalice radikalnih tumačenja islama, poput selefizma i vehabizma, a u nekim slučajevima su povezane sa ekstremističkim i terorističkim mrežama. Paradžemati u regionu smatraju se bezbednosnim izazovom jer mogu biti izvori radikalizacije i regrutacije za terorističke organizacije.

(Telegraf.rs)