Slobodan se na poseban način odužio pokojnoj majci: Danas sam najsrećniji na svetu, ovo sam sanjao 35 godina

Deca na različite načine žele da se oduže i zahvale svojim roditeljima za iskazanu ljubav, brigu, zaštitu i privrženost. Ipak, na poseban način to je učinio 85-godišnji Slobodan Lukšić iz Miraca na Braču, koji je u saradnji sa svojom najbližom rodbinom svojoj majci podigao kapelicu Gospe od Anđela. Njegova majka se, naime, zvala Anđelka, pa odatle i naziv za kapelicu. Majka Anđelka je na svet donela dvanaestoro dece, od kojih su u životu još Slobodan i sestra Mira koja živi u Irskoj.

Na tu ideju došao je pre 35 godina zajedno sa svojim pokojnim bratom Ivom i sada su ta ideja i toliko sanjani san postali stvarnost. Kapelica je podignuta u predelu Vrsovica uz maslinjak Slobodana Lukšića. Od Miraca je udaljena tri kilometra i nalazi se na nadmorskoj visini od 350 metara.

Preporučujemo

Tom činu bilo je prisutno 50-ak članova rodbine, a u uvodnom slovu Slobodan Lukšić ih je upoznao kako je rođena i realizovana ideja o podizanju kapele njegovoj majci. Potom je kapelicu Gospe od Anđela blagoslovio sveštenik don Jakša Rubinić, a sveštenik don Andro Ursić otpevao je, uz gitaru, pesmu "Majko našeg Brača" koju je sam napisao i komponovao.

U kapelici je uklesano da su je u zahvalnost svojim roditeljima Anđelki i Bartulu Lukšiću podigli sinovi Ivo i Slobodan i unuci Roko i Bartul.

- Danas sam zaista najsrećniji čovek na svetu. Ono što sam zamislio pre 35 godina uspeo sam konačno da realizujem. I ja imam puno godina pa sam još srećniji da sam na određeni način ostavio trajan znamen i spomen mojoj majci Anđelki - kazao je zadovoljni, ali s dozom sete u glasu Slobodan Lukšić.

Navodi da je on bio pretposlednje, jedanaesto dete.

- Dobro se sećam koliko je truda i ljubavi, posebno u vihoru Drugog svetskog rata, moja majka uložila da bi nas othranila i podigla na noge. Uz to je ona bila i vrlo brižna supruga, jer je moga oca svakodnevno u rano jutro ispraćala na posao i nakon celodnevnog napornog zidarskog posla čekala u večernjim satima na vratima. Nadalje, bila je i velika vernica jer nijedan crkveni obred nije prošao bez nje - kazao je Slobodan.

Ideju o podizanju kapelice pre 35 godina zdušno je podržao njegov brat Ivo koji je bio vrstan majstor u kamenu pa je ubrzo isklesao portal, krst i kućicu i sve je to predao Slobodanu, koji ih je čitavo vreme brižno čuvao i to sve dok nije pronašao pogodnu lokaciju i pogodan trenutak.

- Nikada nije kasno odati zahvalnost svojim roditeljima - smatra Slobodan Lukšić, koji će na Veliku Gospu proslaviti svoj 85. rođendan. Njemu radost čine njegovo troje dece i sedam unuka, odnosno unučica, a među njima je i Lucijana Lukšić, velika nada hrvatskog plivanja koja je do sada osvojila preko 400 takmičarskih medalja.

Prošle godine je Lukšić organizovao okupljanje plemena Lukšić. Na tom druženju i slavlju se bilo okupilo 170 "Lukšićevaca" iz svih krajeva Hrvatske, ali i iz Evrope i SAD-a.

On bez sumnje najbolje poznaje brojno potomstvo Anđelke i Bartula Lukšića i o tom njihovom porodičnom stablu u stanju je da priča satima. Tvrdi da u šest generacija ima oko 250 živih članova.

Nakon blagoslova kapelice usledilo je zajedničko druženje i ručak, uz pesmu i svirku harmonike i gitare. I to sve u čast roditelja, a posebno Slobodanove majke Anđelke, čija ljubav i briga nikada neće biti zaboravljene.

(Telegraf.rs / Slobodna Dalmacija)