Slovenija i Hrvatska 25. juna 1991. proglasile otcepljenje od SFRJ

Završni udarac Jugoslaviji zadat je 25. juna 1991. kada su predstavnička tela Slovenije i Hrvatske, tada Skupština, današnji Državni Zbor Slovenije, i Sabor Hrvatske, jednostrano proglasile otcepljenje od SFRJ.

Iako je Savezno veće Skupštine SFRJ istog dana proglasilo odluke o separaciji ništavnim, formacije pod komandom vlade u Ljubljani odmah su započele zauzimanje graničnih prelaza i uklanjanje obeležja Jugoslavije.

Preporučujemo

Vlada SFRJ, odnosno Savezno izvršno veće, saglasila se zatim sa odlukom Saveznog veća Skupštine Jugoslavije i donela odluku o slanju snaga koje je trebalo da ovladaju graničnim prelazima prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, te da onemoguće postavljanje graničnih oznaka prema Hrvatskoj.

Odluka SIV-a objavljena je sutradan, 26. juna, a potpisnik je bio predsednik SIV-a Ante Marković.

Paralelno, pripadnici Teritorijalne odbrane i policije Slovenije preuzeli su granične punktove uklonivši obeležja Jugoslavije.

Separaciji su prethodili višestranački izbori u Sloveniji 8. aprila i u Hrvatskoj 22. aprila i 6. maja 1990. U obe republike izabrani su protivnici sporazumnog rešenja jugoslovenske krize. U Sloveniji je to bio blok nazovi građanskih stranaka, pri čemu je prva ličnost i nadalje ostao dotadašnji čelnik SK Slovenije Milan Kučan, dok je u Hrvatskoj relativnu većinu dobio neoustaški HDZ Franje Tuđamana.

Svemu je takođe prethodio raspad Saveza komunista Jugoslavije tokom 14. vanrednog kongresa SKJ, održavanog u Beogradu od 20. do 22. januara 1990. Delegacija slovenačke partije, pošto nije usvojen ni jedan njihov amandman, uveče 22. napustila je kongres, a za njom odmah i predstavnici SK Hrvatske.

Referendum o nezavisnosti Slovenije održan je 23. decembra 1990, a Hrvatske 19. maja 1991. Na tendenciozno postavljena referendumska pitanja, koja su u oba slučaja deklarativno predviđala i opstanak jugoslovenske zajednice, većina je odgovorila podrškom novoizabranim vlastima u Ljubljani odnosno Zagrebu.

Poslanici Skupštine Slovenije 6. marta 1991, doneli su odluku o obustavi slanja regruta iz Slovenije u JNA, a već 23. marta Ministarstvo odbrane u Ljubljani zatražilo je da JNA napusti Sloveniju u roku od tri meseca.

Prethodno, iz Ljubljane je za narušavanje Jugoslavije optuživana Srbija. Tako je čelnik komunista Slovenije Milan Kučan, 27. februara 1989. na skupu u Cankarjevom domu podržao zahteve štrajkača u rudniku Stari trg u Trepči, kod Kosovske Mitrovice. Štrajk rudara, kosmetskih Albanaca, bio je motivisan politički kao vid protivljenja ustavnim promenama unutar Srbije.

Po tada izgovorenim Kučanovom rečima "rudari u Starom trgu brane Jugoslaviju". Separatisti u Sloveniji su naglašavali da su ustavne promene u Srbiji bile narušavanje tekovina AVNOJ.

Pošto je proces razbijanja Jugoslavije odmakao, dogodio se sastanak Slobodana Miloševića i Milana Kučana 24. januara 1991. u Beogradu. Saglasili su se tom prilikom "da Srbija neće praviti teškoće Sloveniji ako odluči da se odvoji saglasno pravu Slovenaca na samoopredeljenje do odvajanja". Bila je to odredba koja je postojala u svim ustavnim rešenjima avnojevske poratne Jugoslavije, direktno preneta fraza iz ustava Sovjetskog Saveza.

Džejms Bejker, državni sekretar SAD, odnosno ministar spoljnih poslova, boravio je u Beogradu 21. juna, uoči separacije Slovenije i Hrvatske. Bejker je tada naglasio da Vašington neće tolerisati nikakvu promenu međurepubličkih granica niti upotrebu sile.

Bilo je to nesumnjivo upozorenje da se zvanični Vašington protivi upotrebi vojske protiv separatista.

Sutradan po proglašenju separacije, jedinice Pete vojne oblasti na čijem čelu se nalazio general pukovnik Konrad Kolšek, popodne 26. juna, na osnovu odluke Savezne skupštine i Vlade, započele su akciju preuzimanja graničnih punktova na prostoru Slovenije.

Pripadnici JNA iz Ilirske Bistrice, njih približno 350, sa 11 tenkova, krenuli su put granica Jugoslavije. Sutradan, 27. juna, iz Beograda su upućeni su i pripadnici savezne milicije i carine, njih 730.

Ukupno, JNA je anagažovala nepunih 2.000 vojnika sa približno stotinu oklopnih vozila ili tenkova, pri čemu je postajalo naređenje da se oružje može upotrebiti samo u krajnjoj nuždi.

Pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije međutim, pucali su na vojnike JNA 27. juna 1991. Bio je to početak desetodnevnog oružanog sukoba u Sloveniji i, pokazalo se, nestanak SFRJ.

Ukupna brojnost oružanih formacija pod komandom vlade u Ljubljani, Teritorijalne odbrane i policije bila je tada oko 35.000. Kolone vozila JNA su blokirane, objekti vojske opkoljeni, na pripadnike JNA se pucalo širom Slovenije. Čak su i zarobljeni pripadnici JNA ubijani.

Vojska je ipak postavljeni zadatak zauzimanja graničnih prelaza ostvarila tokom 27. juna, izuzev delom prema Austriji. Napadi slovenačkih pobunjenika ne da nisu prestajali nego su intenzivirani.

Odmah se umešala i takozvana međunarodna zajednica, nuđenjem takozvanih "dobrih usluga".

Tako je ondašnja Evropska Zajednica već 28. juna 1991, objavila obustavu ekonomske saradnje odnosno pomoći Jugoslaviji. Iz Brisela su upućeni Đani de Mikelis, Hans van den Bruk i Žak Post, kao posrednici.

Takozvane "dobre usluge" Brisela podrazumevale su zahtev da se obustavi upotreba sile, da Stjepan Mesić bude izabran za predsedavajućeg Predsedništva Jugoslavije a da Slovenija i Hrvatska zamrznu separaciju na tri meseca.

Usledio je zahtev vrha JNA 1. jula Predsedništvu Jugoslavije da se odobri prelazak sa ograničene na potpunu intervenciju, s ciljem uklanjanja separatističkih vođstava.

Rukovodstvo Srbije odbilo da podrži predlog JNA, posle čega je bilo jasno da sprečavanja separacije neće biti.

Oružani sukob u Sloveniji trajao je od 27. juna do 6. jula. Sporazumom potpisanim na Brionima 7. jula 1991. određen je moratorijum na separaciju tokom tri meseca, kako su zahtevali predstavnici Brisela.

Prema ondasnjim navodima Beograda u Sloveniji je poginulo do 45 pripadnika JNA, 44 izvesno. U Ljubljani je tvrđeno da je poginulo 37 pripadika JNA, 18 Slovenaca i 6 stranaca, među njima dvojica novinara iz Austrije. Ranjenih je bilo više od 300.

Kada je Predsedništvo SFRJ 18. jula 1991. donelo, i formalno, odluku o "premeštanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije" na postojanje Jugoslavije kakva je nastala 1918. da bi avnojevskim rešenjima od 1943. bila tragično preoblikovana, je stavljena tačka.

(Telegraf.rs/Tanjug)