Tužna vest stigla sa Jadrana, uginula ugrožena glavata kornjača: Sva bila u ranama, zna se kako ih je dobila

Tužna vest sa Jadranskog mora. Pre nekoliko dana izgubili smo još jednu zaštićenu morsku kornjaču, glavatu karetu, pronađenu u Kopru, koja je podlegla posledicama povreda.

Kornjača je imala povrede na glavi i perajima, što je, nažalost, česta posledica sudara sa čamcima ili zaplitanja u ribarske mreže, prenosi Čas za zemljo. Iz udruženja za dobrobit životinja AniMa saopštili su tužnu vest i pozvali na efikasniji pristup divljim životinjama u nevolji. Kako tvrde, povređena kornjača nije imala šanse za preživljavanje jer u Sloveniji ne postoje odgovarajući kapaciteti za hitnu pomoć takvim životinjama.

Preporučujemo

"U Sloveniji zakon predviđa da je glavata kareta zaštićena, zbog čega su zabranjeni lov, povređivanje, uznemiravanje ili posedovanje jedinki, kao i uništavanje njihovog staništa", navode.

Zašto je toliko dragocena?

Sedam vrsta morskih kornjača i dalje pliva okeanima naše planete više od 100 miliona godina. Jedna od njih je kornjača kareta, koja je simbol Sredozemnog i grčkog mora. Veličanstvene morske kornjače, nakon što se izlegu, kreću na putovanje daleko od doma. Nakon oko 25 godina, kada su spremne za razmnožavanje, vraćaju se na isto mesto gde su započele svoj životni put kako bi položile svoja jaja. Ali samo jedan mladunac od milion njih će preživeti. Ostale će na putu do života zaustaviti predatori, klimatske promene, zagađenje i čovek.

U Sloveniji nema odgovarajućih kapaciteta

Kako upozoravaju u AniMa, ova smrt nije samo tragedija za samu životinju, već i zabrinjavajući pokazatelj nedostatka efikasnog sistema pomoći zaštićenim divljim vrstama.

Kako tvrde, povređena kornjača nije imala šansu za preživljavanje jer u Sloveniji ne postoje odgovarajući kapaciteti za hitnu pomoć takvim životinjama. Zaštita morskih kornjača i drugih ugroženih vrsta postaje sve veći problem, pre svega zbog nedostatka rehabilitacionih sistema koji bi omogućili brzu i stručnu pomoć, upozoravaju.

Foto: Tahsin Ceylan / AFP / Profimedia

U zemlji ne postoje posebni centri za zbrinjavanje divljih životinja, kao što su morski sisari, ptice i gmizavci, niti postoji zvanična organizacija sa dozvolama i kapacitetima za prijem povređenih zaštićenih vrsta. Zbog toga u praksi ne postoji centralizovan sistem koji bi mogao da pruži odgovarajuću pomoć, što često dovodi do nepotrebne smrti životinja koje bi se pravovremenom intervencijom mogle spasiti, uvereni su u udruženju.

Morske kornjače, među njima i glavata kareta, u EU i Sloveniji strogo su zaštićene obimnim zakonodavstvom. Ono zahteva da države uspostave sisteme za zbrinjavanje povređenih ili ugroženih životinja, ali u Sloveniji, gde svedočimo nedostatku odgovarajućih rehabilitacionih centara i organizacija, životinjama u nevolji nije obezbeđena potrebna pomoć, navodi se u saopštenju za javnost.

Više od petine gmizavaca u opasnosti od izumiranja

Za efikasnu zaštitu zaštićenih vrsta, u Sloveniji bi trebalo omogućiti pravovremenu i odgovarajuću pomoć povređenim zaštićenim životinjama. Za poboljšanje ovog stanja bilo bi neophodno uspostaviti specijalizovane rehabilitacione centre, osposobiti veterinare za zbrinjavanje povređenih divljih životinja i uspostaviti jasne i efikasne postupke za spasavanje ugroženih vrsta, apeluje udruženje AniMa.

Više od petine vrsta gmizavaca u svetu trenutno je u opasnosti od izumiranja. Više od 1800 vrsta danas zvanično vodi borbu za opstanak, dok za još više od 1400 vrsta istraživači nisu mogli precizno utvrditi status.

Kako upozoravaju stručnjaci, ovakav crni scenario bio bi katastrofalan udarac za svetsku biodiverzitet i rizik za brojne ekosisteme, zbog čega moramo učiniti sve da ga sprečimo. Posebno su ugrožene kornjače i krokodili, navode istraživači.

(Telegraf.rs)