Hrvatski stručnjaci o koncertu Tompsona i zašto mladi veličaju ustaštvo: Skupiće se i kad dođe srpska pevačica

Pevali su ustaške pesme u centru Zagreba, na glavu stavili crne beretke, ogrnuli se zastavama HOS-a - tako su juče mladi stigli na koncert Marka Perkovića Tompsona. Patriotski, na ulici su ostavili gomilu smeća, piše u svom tekstu danas hrvatski portal 24sata.hr. Medij je pitao stručnjake znaju li mladi šta je ustaški režim činio i zbog čega rodoljublje prema današnjoj, modernoj Hrvatskoj, izjednačavaju s ustaštvom.

"Budući da žive u postmodernom dobu, odvojeni su od empatije s drugima, koji su patili u istoriji, od činjenice da je ustaški teror nanosio patnju. Mladi su udaljeni od vlastite empatije i nemaju nikakve želje susresti se s istorijom. Njima je bitno da učestvuju u tom jednodnevnom događaju, kao što će sutra učestvovati u dočeku fudbalera, prekosutra, recimo, na koncertu neke srpske pevačice i tako dalje", kaže za 24sata Marko Vučetić, univerzitetski profesor filozofije i teologije iz Zadra.

Preporučujemo

Mladi su, nastavlja, "ništa drugo nego baštinici naših vrednosnih ostataka".

"Koncert nudi emocionalnu katarzu i, poput sportskih takmičenja, stvara grupnu koheziju, sigurnost i snagu unutar mase. Istovremeno stvara binarnu podelu sveta, na "crne" i "bele", podstiče razjedinjavanje i potiskuje individualnu odgovornost", komentar je psihoanalitičara s kojim je medij razgovarao o fenomenu Tompsonovog koncerta.

Foto: Privatna arhiva

"Psihološki i psihodinamski gledano, ljudi se uvek i oduvek mnogo lakše okupljaju protiv nečega nego za nešto. Kad se sjedinjuju za nešto, bude ih manje. Protiv nečega, međutim, ljudi se sjedinjuju mnogo lakše i mnogo više. Ovo je, dakle, koncert protiv nečega. To je koncert pronađenog identiteta. Kroz istoriju, narodi koji su se gubili, i bili u pubertetskom periodu, kao što smo još mi, očajnički trebaju poveznicu s nekim važnim ličnostima i herojima, s kojima će se identifikovati", kažu u razgovoru za 24sata iskusni psihoanalitičari.

"Mladim, pubertetskim narodima, kao što je hrvatski, treba dokaz moći, koji se pronalazi u herojima. Kao kad se navijač identifikuje s pobedničkim klubom, kao što se član pobedničke stranke identifikuje s vođom, ili kao što se u malim poslovnim grupama zaposleni dentifikuju s uspešnim vođom kad ostvaruju rezultate bolje od drugih. Sve je to pitanje upoređivanja i crno-belog pogleda na svet", napominju psihoanalitičari.

"Taj pogled na svet izgleda ovako: mi smo crni, a vi ste beli, i sad ćemo vam dokazati koliko nas ima, koliko smo jači. To ne mora biti izgovoreno naglas, jer deo populacije koja će doći na koncert ni ne razmišlja duboko o svojim razlozima. Oni koncert vide samo kao zabavu, i u tom će smislu jedinstvo biti veliko. Mala je mogućnost da nešto krene po zlu, ideološki, jer će tamo biti istomišljenici, nema suprotstavljenih strana, kao na utakmici", kažu psihijatri.

Kako dodaju, nije u ovoj priči bitan Marko Perković Tompson kao osoba, on je samo neko ko se našao na pravom mestu u pravo vreme i postao neko s kim se ljudi identifikuju.

"A svi koji drukčije razmišljaju postaju 'neprijatelji', čija mišljenja nisu relevantna. To što su u pitanju 'nevažna' mišljenja drugih, 'dokaz' je 'da smo mi jači', to je ta crno-bela logika. Važno je imati protivnike kako bismo se lakše solidalisali", pojašnjavaju psihoanalitičari.

Mnoge diktature, psihološki, upravo tako funkcionišu, bitno je pronaći neprijatelja, unutrašnjeg i spoljašnjeg, da bi diktatura onda imala moć.

"Ovde imamo takav fenomen, fenomen masovne psihološke prirode. Ljudi će se sjediniti i zbog toga osećati dobro, ispunjeno, no nije dobro što istovremeno takve osobe razvijaju šovinistički stav prema ‘različitima’. To unazađuje celo društvo", kažu psihoanalitičari.

(Telegraf.rs)