Dvojica državljana Crne Gore poginula u Siriji?

Dve žene iz Crne Gore sa četvoro dece trenutno se nalaze u kampovima na severoistoku Sirije.

Jedan crnogorski državljanin nalazi se u kurdskom zatvoru, dok se za još dvojicu sumnja da su poginuli.

Preporučujemo

Lokacija žene koja je sa detetom otputovala u Siriju radi sklapanja šerijatskog braka nije poznata, saopšteno je Vijestima iz Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB). Dve žene iz Crne Gore sa četvoro dece nalaze se u kampovima „Al Hol“ i „Al Roj“ na severoistoku Sirije. Jedan crnogorski državljanin je u kurdskom zatvoru u tom delu zemlje, dok se za još dvojicu sumnja da su poginuli. Lokacija žene koja je u Siriju otputovala radi sklapanja šerijatskog braka i njenog deteta nije poznata.

To su za Vijesti objasnili iz Agencije za nacionalnu bezbednost, odgovarajući na pitanja o crnogorskim državljanima koji se nisu vratili iz Sirije.

Prema podacima crnogorske tajne službe, u Siriju je otputovalo 26 državljana Crne Gore – dvadeset troje punoletnih (osamnaest muškaraca i pet žena), kao i troje dece. U toj zemlji rođeno je još petoro dece, čiji su roditelji ili jedan od roditelja crnogorski državljani.

Od ukupno 31 osobe, u Crnu Goru se vratilo deset državljana – devet punoletnih (osam muškaraca i jedna žena) i jedno dete.

„Za dve žene je utvrđeno da se sa ukupno četvoro dece nalaze u kampovima ‘Al Hol’ i ‘Al Roj’ na severoistoku Sirije. Lokacija jedne žene, koja je u Siriju otputovala radi sklapanja šerijatskog braka, i njenog deteta nije poznata. Ne raspolažemo pouzdanim podacima da li se supruga poginulog borca iz Crne Gore, koja je libijskog porekla, sa dvoje dece i dalje nalazi u izbegličkom kampu u Turskoj. Jedan crnogorski državljanin se nalazi u kurdskom zatvoru na severoistoku Sirije, dok lokacija dva crnogorska državljana nije poznata, a postoje indicije da su poginuli“, rekli su iz ANB-a, na čijem čelu je Ivica Janović.

Naveli su i da su povratnici iz Sirije pod nadzorom, ali da ne predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju.

„Agencija obavlja poslove iz svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom o ANB. Sredstva i metode propisane Zakonom, koje Agencija primenjuje u radu, predstavljaju tajne podatke. Radi informisanja javnosti, ukazujemo da povratnici iz Sirije (uglavnom se radi o onima koji su se u Crnu Goru vratili nakon kraćeg boravka u Siriji, i to u periodu pre formiranja ISIL-a) ne predstavljaju značajniju pretnju po bezbednost“, naveli su iz ANB-a.

Dodaju da u kontinuitetu prate aktivnosti svih radikalnih grupa i pojedinaca, „uključujući i one bezbednosno interesantne sa aspekta verskog ekstremizma i terorizma“.

Zbog učešća u stranim oružanim formacijama u Siriji, odgovarao je samo jedan crnogorski državljanin, dok su ostali izbegli krivični progon, saopštila je tajna policija.

„Podaci o procesuiranju povratnika iz Sirije su javno dostupni. Jednom crnogorskom državljaninu je 16. januara 2018. godine izrečena zatvorska kazna u trajanju od 6 meseci. Kaznu je izdržao 31. decembra 2018. godine u ZIKS Spuž (danas UIKS Spuž) i trenutno se nalazi u Ulcinju. Ostali povratnici su izbegli krivične sankcije jer u trenutku njihovog odlaska i povratka iz Sirije u krivičnom zakonodavstvu Crne Gore nije bilo predviđeno krivično delo učestvovanja u stranim oružanim formacijama“, naveli su iz Agencije.

Reč je o Ulcinjaninu Hamidu Beharoviću, koji je u januaru 2018. godine osuđen, a tada je izjavio da se neće žaliti na kaznu.

Optužen je da se, od aprila 2015. do maja 2016. godine, pridružio i učestvovao u oružanoj formaciji terorističke organizacije Islamska država Iraka i Levanta (ISIL).

Negirao je navode optužnice Specijalnog državnog tužilaštva da je učestvovao u ISIL-u, rekavši da jeste boravio u Siriji, ali da nije ratovao niti učestvovao u borbama.

Tvrdio je da je u Siriju otišao jer mu je prijatelj Mirza Hakljaj rekao da je tamo dobro i da se može lepo živeti. Mirza Hakljaj je poginuo u Siriji.

ANB koordinira aktivnosti i sa verskim zajednicama

ANB konstantno sprovodi aktivnosti na sprečavanju terorizma i drugih oblika organizovanog nasilja. U tom kontekstu ostvaruje saradnju sa relevantnim nacionalnim institucijama, što je dodatno ojačano formiranjem Nacionalnog međuresorskog operativnog tima (NOT) za suzbijanje nasilnog ekstremizma, terorizma, pranja novca i finansiranja terorizma.

„Zadatak NOT-a, u čijem radu učestvuje i ANB, jeste rukovođenje, koordinacija, praćenje aktivnosti i uspostavljanje komunikacije sa ostalim ministarstvima, državnim organima, institucijama i civilnim sektorom, uključujući i verske zajednice, kao i koordinacija i usmeravanje aktivnosti uz procenu stanja i predlaganje mera za unapređenje u oblasti borbe protiv nasilnog ekstremizma, terorizma, pranja novca i finansiranja terorizma“, naveli su iz Agencije.

(Telegraf.rs)