Ranko iz Bileće spremio mamac za smuđa, a upecao grdosiju: "Svaki metar strune bio je mali dvoboj nas dvojice"

Jedno rano avgustovsko jutro ove godine Ranko Ivković Želud iz Bileće, pamtiće dok je živ. Na Bilećkom jezeru, mestu gde ovaj strastveni ribolovac obožava da lovi, desilo se nešto što je i njega, starog "vuka" u toj aktivnosti, ostavilo u čudu. Mi smo negde usput, tragajući za zanimljivim pričama koje bi vam preneli, naleteli i na njegovu. Iskreno, zazvučala nam je neverovatno, da ne kažemo "prava ribolovačka", kad ono međutim...Gola istina koju nam je njen junak lično i potvrdio. Stvarno je upecao "grdosiju od 60 i kusur kilograma"!

- Na svoju uobičajenu poziciju došao sam još u pet ujutru, spreman da lovim smuđa - počinje priču za Telegraf Ranko.

Preporučujemo

Međutim, Bog je to jutro imao drugi plan za njega.

- Ulov se desio oko 7. U ta dva sata tišine i mira, dok se jezero lagano budilo, nisam mogao ni naslutiti da će se na mom kraju pribora uskoro naći pravi kapitalac, som od 62,5 kilograma. Borba je bila neverovatna. U prvi mah nisam mogao verovati da se na mamac, mali keder dug tek petnaestak centimetara, zakačio som te veličine - priznaje Ivković.

Nakon snažnog trzaja osetio je izuzetan nalet adrenalina. Riba se, kaže, otimala svom snagom.

- Pokušavala se povući u dubinu, a ja sam znao da moram biti smiren i strpljiv. Svaki metar strune bio je mali dvoboj nas dvojice, a osećaj kada sam ga konačno privukao i ugledao na površini neprocenjiv - kaže on.

Na naše pitanje, da li je možda tog dana sproveo neki pseban ritual ili prosto pripremu, naš sagovornik kaže da ništa drugačije nije činio no inače.

- Došao sam s namerom da lovim smuđa, baš kao što to često činim, i koristio sam kedere, žive ribice koje su se i ovoga puta pokazale kao odličan mamac - objašnjava Ranko, a mi zaista stičemo utisak da mu je onda prosto bilo suđeno da tog dana ulovi kapitalca.

Interesantno je da je osim pomenutog promerka nedavno upecao još jednog ogromnog.

- Samo dva dana ranije ulovio sam još jednog velikog soma, teškog 51 kilogram. To su, bez sumnje, dva ulova koja ću dugo pamtiti, ali izdvojio bih i šarana od 21 kilogram i smuđa od 8 kilograma, koje sam ulovio baš nedavno. U mrežu mojih štapova dosad su zaplivale pastrmke, šarani, smuđevi, somovi i mnoge druge bele ribe - navodi Ivković.

Svako ko je u životu upoznao bar jednog ribolovca, zna da je to za njih mnogo više od zabacivanja štapa i jurenja "rekorda". Tako je i kod Ranka.

- Ribolovom se bavim celi život. Za mene je to pre svega hobi, ali i strast koja ponekad donese i konkretnu korist - kaže naš sagovornik.

Osim pomenuta dva, ujedno i najveća, ulova, kaže da posebno pamti tog šarana od 22 kilograma.

Međutim, duboko u sećanje njemu su, kao i većini njegovih "kolega", zapravo najviše urezani dragi trenuci druženja i doživljaja na pecanju. Upravo na to je, ističe, posebno ponosan.

Inače, osim Bilećkog jezera koje je vrlo bogato somom, smuđem, deverikom, lovio je, naravno, i na brojnim mestima.

- Ribu sam pecao, između ostalog, na Klinju i na Trebišnjici, ali se uvek vraćam Bileći. Tu sam svoj na svome, a jezero je toliko bogato ribom da ne vidim potrebu da tražim dalje - smatra Ivković.

Dakle, za mesto je jasno kako razmišlja, a upitan za vreme, u smislu nekog posebnog perioda dana kad određena riba najbolje "radi" naš sagovornik izdvaja dva "tajminga".

- Po mom iskustvu, najbolji periodi za ribolov su rano uutru, od 5 do 9, te kasnije popodne. Ipak, sve zavisi od vremena. Nekad su sunčani dani idealni, nekad oblačni ili kišni, a svaka promena na vodi nosi svoje prilike - ukazuje Ranko.

Najzad, za one koji sad čitaju ovo, a vole da love ribu, Ivković ima određene savete. Posebno ako im se za mamac uhvati kapitalac kao njemu nedavno.

- Najvažnije je ostati smiren i pribran. Kada vam na udici završi riba od dva metra i preko 60 kilograma, panika je najgori neprijatelj. Dobro opremljen pribor, strpljenje i veština su ono što pravi razliku između uspeha i gubitka ulova. Ponekad ni taj dobar pribor nije presudan, već samo sreća i smirenost - zaključuje Ivković.

(Telegraf.rs)