Hrvatsku čeka pakao do 2070. godine: Objavljena velika analiza

Hrvatska se priprema za leta koja će biti značajno toplija nego što ih pamte najstariji meteorološki zapisi, a tople noći i sve češći toplotni udari postaće svakodnevica. Klimatske promene koje već oblikuju sadašnjost prete da u narednim decenijama izmene način života, poljoprivredu i turističku sezonu, a pravovremene i odgovorne odluke mogu ublažiti najteže posledice globalnog zagrevanja.

Hrvatska će u periodu od 2041. do 2070. doživeti znatno toplija leta nego što ih pamtimo iz perioda od 1981. do 2010. godine. Prosečna godišnja temperatura zraka kontinuirano raste od druge polovine 20. veka i potvrđuje predviđanja klimatskih modela o porastu od 2 do 2,4 stepena do 2070. godine, ali odgovornim odlukama moguće je ublažiti najteže posledice klimatskih promena, ističu hrvatski klimatolozi.

Preporučujemo

Zagrevanje se beleži u svim godišnjim dobima, ali je najizraženije leti, kada razlika postaje najvidljivija. Povećane su ne samo prosečne temperature, već i najniže i najviše dnevne vrednosti. Leti sve češće beležimo tople i vruće dane, ali i tople noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni, navodi se u izveštaju Sare Ivasić iz Odseka za klimatske promene i biometeorologiju DHMZ-a, dostavljenom Hini, prenosi dnevnik.hr.

Primera radi, u kontinentalnoj Hrvatskoj tokom 90-ih gotovo da nije bilo toplih noći, dok ih poslednjih desetak godina, koje spadaju među najtoplije na svetu otkad postoje merenja, imamo i do deset godišnje. Na jadranskim područjima taj broj je još veći: u Dubrovniku i Splitu čak 91 odsto noći u tri letnja meseca 2004. klasifikovano je kao tople noći. Nekada retki, neuobičajeno topli letnji dani i noći danas su deo klimatske stvarnosti.

Prema umerenoj prognozi rasta emisija gasova sa efektom staklene bašte (RCP4.5), očekuje se porast maksimalnih letnjih temperatura u Dalmaciji i srednjoj Hrvatskoj od 2 do 2,2 stepena, dok gornji delovi Hrvatske i unutrašnjost Istre mogu očekivati povećanje od 2,2 do 2,4 stepena. To znači da bi današnji "vrući dan" od 33 stepena u budućnosti bio bliži 35 stepeni, što neće biti izuzetak već uobičajena pojava.

Foto: Pixabay/richardMC

Srednja Hrvatska mogla bi imati 7,5 do 10 dodatnih toplih dana svake godine, unutrašnjost Dalmacije 5 do 10, dok bi obalna područja zabeležila 10 do 17,5 dana više. Broj toplih noći mogao bi porasti za 20 do 22 odsto, što smanjuje mogućnost noćnog osveženja i kvalitetnog odmora, stvarajući veći toplotni stres i za ljude i za prirodu.

U gradovima se učinak urbanog toplotnog ostrva dodatno oseća: beton i asfalt zadržavaju toplotu, vozila i klima-uređaji doprinose dodatnoj vrućini, zbog čega gradovi mogu biti i do 10 stepeni topliji od okolnih ruralnih područja.

Klimatske projekcije takođe predviđaju smanjenje letnjih padavina gotovo svuda, sa najvećim padom u Primorju, središnjoj Dalmaciji i gorskoj Hrvatskoj, za 15 do 20 odsto. Suša će biti posebno izražena u gornjim delovima države i unutrašnjost Dalmacije, što povećava rizik od još češćih sušnih perioda i šumskih požara.

Foto: Tanjug/AP

Ove promene imaju direktan uticaj na poljoprivredu, turističku sezonu i svakodnevni život. Povećanje temperature može produžiti sezonu rasta biljaka, ali nedostatak kiše ugrožava prinose. Turistička sezona mogla bi se promeniti, sa većom atraktivnošću proleća i jeseni za odmor i aktivnosti na otvorenom.

"Promene koje predviđaju klimatski modeli, toplija leta, češće tople noći, manjak padavina i učestalije suše, nisu scenariji daleke budućnosti. Ovo je proces koji je već započeo. Naše društvo mora da se prilagodi novim klimatskim uslovima, modernizacijom poljoprivrede, sistemima navodnjavanja, efikasnijim upravljanjem vodnim resursima i rešenjima za ublažavanje posledica toplotnih talasa u gradovima", ističe Sara Ivasić.

Ona dodaje da pravovremena akcija, smanjenje emisija i ulaganje u prilagodbu može ublažiti najteže posledice klimatskih promena, ali i omogućiti održivo korišćenje prednosti, poput produženja turističke sezone u proleće i jesen.

(Telegraf.rs)