Raspetljava se klupko ubistva Tonija koje je zgrozilo region: "Zakopali su ga, a mene tešili"

U nastavku suđenja bivšim supružnicima Marini Šnajder (62) i Verneru Trautmanu (58), koji su optuženi da su pre tri i po godine iz koristoljublja ubili Tonka Zeca (58) i zakopali telo u okolini Samobora, a potom njegove kosti premestili kraj jezera Orešje, saslušana su dvojica dubrovačkih ugostitelja koji su prividno postali vlasnici poslovnog prostora u vlasništvu ubijenog.

Mirsad D. i Ivica G. su, naime, uoči korona krize, sa Zecom poznatijim kao Toni Gerard, sklopili ugovor o zakupu lokala u kojem i danas vode poznati restoran, da bi početkom 2022. godine, pre nego što će Toni nestati - odnosno biti ubijen, postali vlasnici prizemnog dela nekretnine, a na temelju kupoprodajnog ugovora koji su potpisali sa Marinom Šnajder, a koja im ju je u Gerardovo ime prodala na osnovu lažnog punomoćja sa njim.

Preporučujemo

Za uzvrat su joj dali ukupno 400.000 evra i požalili vrlo brzo kada se klupko oko nestanka Tonija Gerarda počelo odmotavati, piše Jutarnji list.

"Zlatko K. je bio pre nas u zakupu lokala, ali je odlučio da se povuče iz tog posla i proda restoran, pa je predlog bio da ja uđem s Ivicom u taj posao jer već vodim jedan restoran na Stradunu. Stoga me je Zlatko, koji je inače venčani kum mog pokojnog oca, povezao s Tonijem. S njim smo sklopili ugovor o zakupu, dogovorili cenu. Mislim da smo mu plaćali 3.000 evra preko računa (kasnije se ispostavilo 6.000 evra, prim. aut.), a kako je počela korona i nismo radili, molili smo ga da smanji zakup, sklopili smo aneks, pa je nešto i oprostio. Ali, nije bilo govora oko prodaje lokala. Rekao je da je Toniju nudio 700.000 evra za prostor, ali da mu ga nije hteo prodati ni za milion. Uredno smo dalje radili i poslovali, da bi me jedan dan nazvao Zlatko i rekao da ga je zvao Toni da će doći neka gospođa Marina i da joj treba pokazati taj prostor. Ja sam imao ključ ali to nisam hteo da uradim, pa sam ga dao Zlatku, ali mi nije rekao zbog čega to tačno treba. To se odvijalo u periodu malo pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora", rekao je dubrovački ugostitelj Mirsad D.

Na pitanje suda zašto njega direktno kao zakupca nije zvao vlasnik nekretnine, kazao je da je Toni imao broj od kolege Ivice koji je bio u inostranstvu, ali i jer je često menjao brojeve i da je jedino napamet znao Zlatkov broj.

Ujedno je otkrio i da s Gerardom nikada nije komunicirao već da je to radio njegov poslovni partner.

Nakon obilaska nekretnine, povratno se svedoku javio Zlatko K. i saopštio mu da je "gospođa Marina došla s Tonijevim punomoćjem, da je on navodno u nekim dugovima i da je dužan njoj pa da prodaje nekretninu".

"Zlatko nam je predložio na to da lokal kupimo mi, a ako nećemo, da će ga kupiti onda on. U razgovoru s njim smo razmislili i o ceni za tih 40 m2 pa sam ponudio 400.000 evra s nadom da će u taj se iznos upakovati i ostava, ali Marina je pristala na tu cifru samo za lokal. Kontaktirao sam Ivana koji je bio u Kolumbiji, rekao mu da je to dobra prilika, a on je kazao da se sve dobro proveri. Angažovali smo advokata Antuna Misonija koji je već radio i etažiranje te nekretnine pa sam se s Marinom našao kod njega u kancelariji. Donela je punomoć i neke dokumente", naveo je Mirsad.

Kako navodi, on i Zlatko su to punomoćje uzeli u ruke i rekli mu da je to najbitnije što treba proveriti.

"Primetio je tad da na punomoćju ne odgovaraju neki brojevi parcela obzirom na etažiranje pa je rečeno da to punomoćje može vredeti kod predugovora, ali ne i na finalnom ugovoru i da treba novo. Potpisao sam predugovor, a kako nije bilo Ivana G., javni beležnik mi je rekao da mogu i njega potpisati na tom dokumentu jer da nisu bitni kupci već prodavac, ali da će na kraju na glavnom kupoprodajnom ugovoru morati da budu prisutni svi lično", rekao je Mirsad D. koji je 40.000 evra kapare nakon toga predao Šnajder na ruke, piše Jutarnji list.

"Tonija nema"

Idućih mesec dana se prikupljala preostala potrebna dokumentacija, pa su se potom sa Šnajder, on i Ivan G. susreli kod drugog javnog beležnika. Posebnu pažnju skrenuli su na novo punomoćje koju je donela Šnajder, a advokat dvojice ugostitelja je okrećući papir okolo s vlasničkim listom nekoliko puta utvrdio da je sve u redu, da nema zabeležbi i da se može ugovor zaključiti.

"Za taj susret smo Ivan i ja naručili na osnovu predugovora novac iz banke jer je Marina želela gotovinu, jer mora odmah da putuje u Crnu Goru radi neke kuće. Iskreno, bilo mi je čudno to, ali... Dao sam joj iza paravana kod javnog beležnika 360.000 evra u kesi Emmezete. Nije ga ni brojala, potpisala je tabularnu izjavu i mi smo otišli s ugovorom, a ona s novcem. Sad kad gledam unazad, nije normalno da ne broji toliki novac, ali nije to moja briga. Zvao sam je da pitam je li sve u redu, ali mi je tek sutradan javila. Nakon toga je još neki papir falio, da bi se posle desetak dana se pojavio u zabeležbi ugovor o doživotnom izdržavanju. Zvao me advokat i da odnesem na sud dokumentaciju jer da se nešto čudno pojavilo", ističe svedok.

"Međutim, kako je Marina donela brisovnicu i tabularnu izjavu koje su nam falile još, ni tada mi ništa nije bilo čudno jer se javila, pojavila i nije bežala. Odneli smo sve na sud da se možemo upisati i dok smo čekali odluku, dočekali smo poziv Tonkovog sina i sestre. Rekli su nam da to oko prodaje nije normalno te da Tonka nema, a tad su počele i priče da je Marina prevarant", prisetio se još Mirsad D., ponovivši da se nakon zaključenja kupoprodajnog ugovora i slanja dokumenata na sud radi uknjižbe pojavila na nekretnini sporna zabeležba.

Usledio je potom njihov poziv Šnajder koja je ugostitelje uveravala da "nema mesta brizi, da ako hoće Tonkova sestra neka zove policiju jer da tu očito neko nije normalan...“

Nije puno vremena prošlo od tada, a medije su preplavile vesti o nestanku Tonka Zeca, a potom i o hapšenju Šnajder i Trautmana.

Na upit suda kakva je sada njihova situacija sa spornom nekretninom, svedok je rekao da su u mesečnom zakupu, da njihov kupoprodajni ugovor koji je sin ubijenog osporavao u sudskoj parnici još uvek nije poništen, te da su se na kraju s Gerardovim naslednikom dogovorili sklapanjem nagodbe.

Drugi ugostitelj Ivica G. se prisetio kako su od "Zlatka koji je u Tonijevom lokalu držao restoran, preuzeli posao, a nastavno na to i zakup“.

S pokojnim ih je upoznao upravo Zlatko K., po gradu se pričalo da bi Toni prodao celu zgradu za 1,7 miliona evra, a dok je bio u Južnoj Americi poslovni partner Mirsad D. mu je rekao da je od Zlatka čuo da Toni prodaje samo lokal.

"Spomenuo mi je cifru od 400.000 evra, da ima dole neka žena koja traži da joj se lokal pokaže. Nisam bio za kupovinu toga, ali me Mirsad danima nagovarao da kupimo. Iako je cena bila realna jer su ostale nekretnine bile s cenama u visinama, meni je i dalje to bilo skupo. Na kraju sam pristao, rekao Mirsadu da uzme advokata i sve papire proveri. Rekao je da je angažovao najboljeg advokata i potom mi javio da je s papirima sve u redu, pa je sa Marinom dogovorio predujam od 40.000 evra. Po povratku u Dubrovnik smo potpisali glavni ugovor, a ne sećam se je li mi rekao da je on na predugovoru i mene potpisao. Otišli smo s Marinom kod javnog beležnika i doneli novac", kaže Ivica.

Kako ističe, Marina je krenula da broji novac u pomoćnoj prostoriji, ali se predomislila i rekla da će kasnije.

"Ugovor o prijemu novca je potpisan", otkrio je Ivan G. kojem je nedugo nakon toga stigao poziv sina vlasnika nekretnine. Ukazao mu je da nešto nije u redu s tom kupoprodajom i papirima, da njegov otac nikom nije prodao nekretninu, a sestra vlasnika nekretnine u razgovoru mu je rekla da će zvati policiju kao i da njenog brata nema, navodi Jutarnji.

"Ja sam nakon toga što sam čuo prekinuo poziv i rekao Mirsadu, pa ih je povratno zvao on. A Marina nam je na to rekla da nek se slobodno policija zove jer problema nema. Ja sam u dobroj nameri kupio taj lokal i više nisam znao ko govori istinu. I advokat Misoni je rekao da je sve bilo u redu i da pustimo te jalove priče, a sve ostalo smo saznali preko medija od nestanka Tonka do papirologije. Samo znam da sam na osnovu kupovine nekretnine platio i porez državi. Inače, Vernera prvi put sada vidim u sudnici", ispričao je na kraju Ivan G.

Upitan da li je znao čime se pokojni bavio naglasio je da ga nije zanimalo iako se svašta pričalo jer je "prema njima Toni bio uvek pošten".

Na drugom kraju Evrope, gde živi već dugi niz godina, sin tragično preminulog Gerarda proživljavao je sve ovo vreme najteže trenutke u životu. Na ranijim ročištima, na pitanje poznaje li dvoje osumnjičenih, Vernera Trautmana i Marinu Šnajder, stare policijske znance kojima prevare nisu strane, Gerardov sin odgovorio je da je njega sreo jednom, a nju nije upoznao, ali da je njeno ime video na dokumentima o kupoprodaji očevih nekretnina.

"Vernera sam upoznao nakon očevog nestanka. Glumio je da je njegov prijatelj, dobar prijatelj, i da mu je jako žao. Pretvarao se da bi ostavio utisak da je simpatična osoba, bili smo oko pola sata na kafi na javnom mestu. Kad smo se razilazili, jako mi je stisnuo ruku. Bio mi je čudan, ali ni na kraj pameti da bi ovo, kao što čitam sad po medijima da se sumnjiči za ubistvo, bio kadar počiniti. Marinu sam, pak, čuo telefonom nakon što smo uočili falsifikovane dokumente i na njima njeno ime. I ona je glumila, uveravajući me da je s tim papirima i kupoprodajom sve u redu, a zapravo je sve to bila predstava. Prva je inicirala susret do kojeg na kraju nije došlo jer ga je u zadnji čas iz nepoznatog razloga otkazala. S njih dvoje otac je, kako mi je svojevremeno bio rekao, planirao da kombinuje neka ulaganja u automobile, kamione i dizalice, ali do te saradnje nikada nije došlo", ispričao je sin ubijenog muškarca.

Toni bio zakopan na placu

Podsetimo, Tonijevo telo pronađeno je zakopano u blizini popularnih Hoto vila prošle godine.

(Telegraf.rs)