"Bez tebe moja Ivonče, svako jutro je mračno": Kočani i cela Makedonija plaču zbog potresne poruke majke

Pet meseci nakon požara u diskoteci u Kočanima, u kojem je život izgubilo 62 mladih ljudi, majka Ivone Antove ponovo je podelila svoj bol. U emotivnoj poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Stojka Antova piše o izgubljenim snovima i planovima mladih, praznini koja je ostala iza njih i svakodnevnoj borbi roditelja koji hodaju kroz život ispunjen tugom i nepravdom.

„Ivona 16.03.2025 - Dan kada je mladost umrla“, objavio je 4NEWS.mk

Preporučujemo

"Otišla si na koncert sa osmehom i snovima u očima, sa planovima za sutra. Ali te noći, jednim dahom, tvoja svetla su se ugasila.

Ostala su 62 prazna mesta, 62 tiha glasa, 62 nedovršena života.

Umesto pesme – tišina.

Umesto radosti – tama.

Umesto života – večno sećanje.

Mi, roditelji, ostajemo praznih ruku. Hodamo kroz svet koji više nema boje, ulazimo u domove u koje vi više nikada nećete ući. Čujemo samo odjek koraka, sanjamo o zagrljaju koji nikada nećemo osetiti.

Naša srca su slomljena, naše duše osiromašene, a bol je večan kao i naša ljubav prema vama. Svaki dan je borba da dišemo, a ne da živimo, jer je život bez vas prazna senka.

I moja jedina Ivona... moja radost, moj ponos, moja svetlost – prerano su je ukrali.

"Nema reči kojima bi se opisala praznina, nema snage da se zaleči ova rana. Ona će zauvek ostati mlada, lepa, nasmejana – a ja ću zauvek biti majka sa praznim zagrljajem i dušom koja krvari".

"Vi, naši anđeli, zauvek ćete biti u našim srcima. Vaša imena neće biti ućutkana, vaša lica neće izbledeti. Živećete u našim suzama, u našim snovima, u svakom jutru bez boje i svakoj noći bez mira. Ne zaboravljamo vas. Ne možemo, niti želimo. Vi ste naše „zauvek“, napisala je Stojka Antova, majka čija je jedinica Ivona stradala u požaru.

Stojka je redovna učesnica Marša anđela za pravdu za žrtve. Pre nedelju dana, podelila je album sa fotografijama Ivone i napisala:

„Pet meseci disanja... i ne života, moja duša je mrtva. Dišem... ali svaki dah koji udahnem je otrov nepravde. Ubili su mi ćerku, ubili su mi srce, ukrali su mi svet. Nema jutra bez bola, nema noći bez suza. Svako jutro me podseća na vaše zlo, svaka tama me guši od praznine koju ste ostavili. Pet meseci moje srca kuca, ali je prazno, hladno i usamljeno. Bez tebe, moja Ivonče, svako jutro je mračno, a svaka noć je beskrajna.“

(Telegraf.rs / Skopje1)