Nepalci u Hrvatskoj i na +30 stepeni hodaju u zimskoj odeći, lice prekrivaju maramama: Razlog je veoma tužan

Mnogi dostavljači, ali i drugi radnici iz Nepala, leti u Hrvatskoj nose odeću dugih rukava, čak i debele jakne, uz vunene kape i marame koje prekrivaju lice. Na ulicama, dok domaći ljudi u velikim vrućinama nose laganu i svetlu odeću, ovi radnici su u tamnim bojama i slojevima odeće koje bi kod nas nosili tokom zime.

Jedan takav primer zabeležen je u Splitu - dostavljač iz Nepala je Splićanki na vrata stigao u +30°C, obučen u dugu tamnu sportsku odeću kombinovanu sa uniformom, zimskom kapom i licem prekrivenim maramom. Na pitanje zašto je tako obučen, jednostavno je odgovorio:

Preporučujemo

- Ne želim da potamnim.

Iza ovakvog ponašanja stoji društveni fenomen poznat kao kolorizam - diskriminacija po boji kože unutar iste rase ili etničke grupe. U Nepalu i većem delu južne Azije svetlija koža često se povezuje s višim društvenim statusom, lepotom i uspehom, dok tamniji tonovi kože mogu biti predmet predrasuda. Antropolozi ističu da se ovakvi stereotipi usvajaju od malih nogu, što dugoročno oblikuje samopouzdanje i društveni položaj.

Colorizam se manifestuje i kroz tržište – popularnost krema za posvetljivanje kože u Nepalu stalno raste, a reklame obećavaju društveni uspeh i priznanje onima koji posvetle ten. Brendovi zarađuju milione na ovoj opsesiji svetlom kožom.

Fenomen nije ograničen na Nepal - rasprostranjen je širom južne Azije, od Indije i Pakistana, do Šri Lanke i Bangladeša. Ipak, prizor dostavljača koji leti skriva kožu od sunca u Hrvatskoj pokazuje kako globalne norme i dalje utiču na svakodnevni život.

Podaci MUP-a Hrvatske pokazuju da je do leta 2025. izdato gotovo 100.000 dozvola za rad stranim državljanima iz trećih zemalja. Najviše radnika je iz Nepala (19.207), slede Bosna i Hercegovina (18.117), Srbija (15.214), Filipini (9.286), Indija (9.060), Severna Makedonija (7.640), Kosovo (3.314), Egipat (3.112), Uzbekistan (2.898) i Bangladeš (1.865).

(Telegraf.rs/Slobodna Dalmacija)