Država kreće u konačni obračun s ilegalnim graditeljima: Sva bespravna gradnja postaje krivično delo

Hrvatska ulazi u jednu od najopsežnijih izmena svog zakonodavnog okvira u građevinarstvu i prostornom planiranju u poslednjoj deceniji.

Više neće biti isplativo graditi bez dozvole, neće biti čekanja na šalterima, prostorni planovi biće digitalni, svima dostupni i usklađeni sa stvarnim stanjem na terenu, a prava i obaveze svih učesnika u gradnji biće jasno uređeni, uz propisane sankcije u slučaju kršenja zakona.

Preporučujemo

Zvuči kao šala svakome ko je ikada prošao kroz kalvariju postupka za izdavanje građevinske dozvole ili se provozao duž devastirane jadranske obale uz pogled na stotine hiljada nelegalnih objekata (prema nekim procenama stručnjaka i do milion), ali to su ciljevi koje su postavili novi Zakon o gradnji, novi Zakon o prostornom planiranju, kao i izmene Krivičnog zakona, kojim divlja gradnja postaje krivično delo, a sve to pod vođstvom potpredsednika Vlade i ministra prostornog planiranja, građevinarstva i državne imovine Branka Bačića.

Reformom se, ako se ostvari plan ministra, kreće u dosad najžešći obračun s bespravnom gradnjom i uvođenje reda u prostor – od prvog papira do poslednjeg zida.

"Ovim zakonskim izmenama želimo da obezbedimo efikasnije prostorno planiranje i jednostavniju gradnju, a istovremeno snažnije zaštitimo prostor od devastacije. Građanima i investitorima postupci će biti jasniji, brži i dostupniji, a država će napokon imati efikasne alate za obračun s bespravnim graditeljima", rekao je ministar.

Hiljade nezakonito podignutih kuća, apartmana i vila stoje kao nerešiv problem jer su postupci rušenja ili sankcionisanja spori i neefikasni. Krivično gonjenje bilo je moguće samo ako se gradilo u parku prirode, nacionalnom parku ili na pomorskom dobru. Sve ostalo svodilo se na prekršaj ili upravni postupak. To se sada menja, piše Večernji list.

Ministar Bačić najavio je da će bespravna gradnja ući u Krivični zakon i to bez obzira na lokaciju gradnje, a postupke preuzima Državno tužilaštvo (DORH). Postupci za gradnju bez dozvole su dugotrajni, sankcije su uglavnom novčane, uz mogućnost legalizacije, a sada će bespravni graditelji biti suočeni i sa krivičnim postupkom. To predviđa ozbiljnije sankcije, od uslovnih kazni do zatvora, uz snažniji odvraćajući efekat.

Poruka je jasna - pravila bi trebalo da važe za sve, a oni koji grade legalno više ne bi trebalo da gledaju kako njihovi susedi prolaze jeftinije i brže jer ignorišu propise.

Jedna od ključnih reformi odnosi se na prostorno planiranje, osnovni proces kojim se određuje gde i kako se uopšte može graditi.

Dosad su prostorni planovi bili neusaglašeni, često zastareli i izrađeni na papiru. Lokalna uprava imala je ograničene mogućnosti, a ceo proces trajao je godinama, što stvara nesigurnost i prostor za manipulacije. Novi zakon donosi digitalizaciju i standardizaciju. Planovi će se izrađivati putem platforme ePlanovi, a uvodi se i BIM model, digitalni 3D prikaz građevine koji istovremeno prikazuje tlocrt, presek i energetske karakteristike.

Cilj je da kroz ePlanove svi vide isti dokument, odnosno digitalni plan, od arhitekte do građanina. Investitor može odmah da proveri da li su predviđeni priključci za struju i vodu, gde će biti zelene površine i koliko spratova sme da ima zgrada. Građani će, bez odlaska na opštinski šalter, moći da vide šta se planira u njihovom susedstvu. Lokalne vlasti dobijaju veća ovlašćenja i odgovornost. Gradovi i opštine moći će fleksibilnije da planiraju, ali će zato i odgovarati za nepravilnosti.

Dodatno, uvodi se zabrana etažiranja turističkih zona, što znači da se hoteli i apartmanski kompleksi više neće moći deliti na desetine zasebnih stanova koji završavaju na tržištu. Time se uvodi red u apartmanizaciju obale.

(Telegrf.rs)