Kokain na Balkanu pun otrova, mešaju ga s lekom za parazite kod svinja: Stručnjaci strahuju od OVOGA

Kokain se u Hrvatskoj često meša s fenacetinom, lidokainom i levamisolom, lekom za parazite kod svinja i ovaca, što korisnike izlaže opasnim srčanim aritmijama, oštećenju organa i narušavanju imuniteta, kažu za Hinu iz Zavoda za javno zdravstvo, dodajući da je reč o nimalo bezazlenoj praksi.

Čistoća kokaina, droge koja postaje sve popularnija među mlađom i opštom populacijom, vrlo varira od dilera do dilera, od pošiljke do pošiljke. Za Hinu iz Zavoda za javno zdravstvo rečeno je da, osim što se radi o nimalo bezopasnoj drogi, njegovo razređivanje, kolokvijalno nazvano "rezanje", raznim supstancama pridonosi još većem riziku prilikom konzumacije. Korisnici, naime, nikada ne mogu znati koliku dozu zapravo unose, što povećava rizik od nepredvidivih i po život opasnih posledica.

Preporučujemo

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da čistoća kokaina na hrvatskom tržištu znatno oscilira iz godine u godinu. Samo u 2024. godini analizirano je 1.013 uzoraka iz 210 predmeta, a rezultati su otkrili ekstremne razlike, od svega 0,3 do čak 88,7 posto kokaina kao baze. Njegova prosečna čistoća na ulici bila je 55,7 posto.

Kod tzv. uličnih doza do jednog grama prosečna čistoća bila je 51,3 posto, dok je kod zaplena većih količina prosek rastao na 68,1 posto, što potvrđuje praksu dodatnog mešanja droge pre nego što stigne do krajnjeg korisnika.

Trend varijabilnosti vidljiv je i u prethodnim godinama. U 2023. prosek je iznosio 64,1 posto, godinu ranije 57,9, dok je 2021. bio 58,4 posto. Minimalni udeo zabeležen u pojedinim uzorcima kretao se od tek 0,6 posto u 2023. do 3,3 posto u 2022.

Opasne primese povećavaju zdravstvene rizike

Problem stvaraju, tvrde iz Zavoda za javno zdravstvo, i same materije s kojima se kokain meša, a one takođe same po sebi nisu bezopasne. Mešanjem s različitim primesama korisnici ne mogu znati stvarni sastav ili koncentraciju kokaina u dozi, što značajno povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih posledica.

Neke od najčešćih primesa, poput fenacetina, mogu biti kancerogene i štetne za bubrege i jetru, dok levamisol može izazvati poremećaje krvi i imunološkog sistema. Lokalni anestetici poput lidokaina ili prokaina mogu uzrokovati srčane aritmije, pad krvnog pritiska i konvulzije. Dodatno, primese poput kofeina ili drugih stimulansa mogu pojačati opterećenje nervnog sistema, povećati rizik od anksioznosti i napada panike, a kombinacija više materija može pojačati toksičnost i izazvati neočekivane, nepredvidive učinke na organizam.

Kako je za Hinu objasnio koprivnički veterinar, lek levamisol kojim se kokain često "reže" može biti posebno opasan za ljude. On se legalno koristi za lečenje životinja od srčanih i plućnih glista. Najčešće se daje svinjama i ovcama, a kućnim ljubimcima se ne daje. Njegovo delovanje u životinja poboljšava razvoj imunog sistema, ali kod zavisnika organizam postaje otporan na takvo delovanje pa dolazi do suprotnog efekta, odnosno narušavanja imuniteta.

Stručnjaci strahuju od pojave fentanila

Prema podacima MUP-a, kokain zaplenjen u 2024. godini bio je u obliku praškastih materija. Najčešće primese bile su analgoantipiretik fenacetin, lokalni anestetici prokain i lidokain, psihostimulans kofein, aminokiselina kreatin te antihelmintik levamisol, a ređe analgoantipiretik paracetamol, alkoholni šećeri inozitol, lokalni anestetici diltiazem, benzokain, tetrakain i prokain te šećer manitol.

Na sreću, najopasnija droga na svetskom tržištu fentanil, koji se meša s ostalim opijatima pa i s kokainom, za sada još nije pronađen u Hrvatskoj ni kao primesa niti kao droga koju se konzumira zasebno. Ipak, stručnjaci upozoravaju na mogućnost da se fentanil počne mešati s kokainom, slično kao u drugim delovima Evrope. Objašnjavaju da je reč o sintetskom opioidu znatno snažnijem od heroina te može biti smrtonosan čak i u vrlo malim količinama.

S obzirom na ozbiljnost rizika koje fentanil predstavlja, važno je kontinuirano pratiti njegovu eventualnu prisutnost u ilegalnim drogama i preduzimati preventivne mere kako bi se smanjio rizik od predoziranja i drugih ozbiljnih posledica po zdravlje.

Porast popularnosti kokaina u Hrvatskoj

Kokain nažalost postaje jedna od popularnijih droga u Hrvatskoj proteklih godina. Iz Zavoda za javno zdravstvo kažu da se u opštoj populaciji, onoj između 15 i 64 godina starosti, prisutnost njegove konzumacije poslednjih godina povećala s 0,5 u 2011. na 2,6 posto u 2023. godini.

Kod mlađih, čija se dob kreće između 15 i 34 godine, porast je još uočljiviji. S 0,9 u 2011. skočio je na 4,2 posto u 2023. godini. Podaci su pokazatelj trenda rasta upotrebe kokaina, naročito među mlađima. Sreća u nesreći jest ta što se prosečna dob prvog korišćenja kokaina u Hrvatskoj nije značajno menjala poslednjih godina te se kreće između 21. i 23. godine života.

U poređenju s najpopularnijom drogom u Hrvatskoj, kanabisom, istraživanja pokazuju da ga je konzumirala svaka četvrta osoba, odnosno 24,6 posto odraslih. Ipak, kod kanabisa se poslednjih godina beleži stabilan trend upotrebe, bez značajnijeg rasta ili pada, dok se kod kokaina uočava stalan rast.

Govoreći o kokainu, on spada među droge s visokim potencijalom razvoja zavisnosti. Lečenje zavisnosti od njega nema univerzalno trajanje te zavisi od težine zavisnosti, zdravstvenom stanju osobe, motivaciji i dostupnoj podršci.

(Telegraf.rs)