Deka Sait iz sela Borovac nema nikoga svog! Živi u staroj kući, redovno ga obilazi lekar: "Ovde ću da umrem"

U selu Borovac, na obroncima bijelopoljske opštine, živi 75-godišnji Sait Hažibulić, sam i zaboravljen od gotovo svih. Slabog zdravlja i otežanog kretanja, dane provodi u tišini svoje trošne kuće, boreći se da održi dostojanstvo i svakodnevicu u uslovima koji jedva da se mogu nazvati životom.

Ekipa portala BP Megafon, na inicijativu saveta MZ Rasovo, posetila je Saita i razgovarala s njim o njegovoj sudbini.

Preporučujemo

"Imam 75 godina, ali osećam se kao da mi je 85. Slab sam, noge me izdaju. Nemam nikoga – ni svojih, ni od svojih. Sam živim, a poneki rođak mi donese namirnice. Ali gde ću drugo? U ovoj kući ću i da umrem", kaže Sait.

Iako je godinama radio i stekao penziju, to mu nije donelo mirnu starost. Sam, bez porodice koja bi brinula o njemu, oslonjen je samo na ponekog komšiju i prijatelje.

"Kako se mora – nije teško", dodaje kroz osmeh, iako je njegova svakodnevica daleko od lakog života.

Njegov izabrani lekar, doktor Hasić, samoinicijativno ga obilazi i brine o njegovom zdravstvenom stanju, što Sait naziva "gestom velikog čoveka". Takođe, meštani ističu i ulogu Safeta Saka Hrđegulića, zaposlenog u opštini, koji mu pomaže oko administrativnih poslova i papirologije.

"Pomogli su mi i oko lične karte i oko papira za penziju. Ipak, teško je kad nemaš nikog svoga. Ali dobro je da ima ljudi koji se sete i mene", priznaje Hažibulić.

Tokom razgovora, ekipa BP Megafona zabiežila je i teške uslove u kojima ovaj starac živi – dotrajala kuća, vlaga, nemogućnost da se prostor očisti ili okreči. Planira se pokretanje humanitarne akcije kojom bi se makar jedna prostorija u njegovom domu adaptirala i učinila pogodnom za život.

"Nemam mogućnosti da čistim i popravljam. Vidite i sami, teško je. Ali hvala svakome ko vodi brigu o meni", ističe on.

Predsednik MZ Rasovo, Mirko Luković, i član saveta iz Borovca, Sarko Hažibulić, zajedno sa doktorom Hasićem, obećali su da će pomoći da se Saitovi uslovi života makar donekle poboljšaju.

Sait Hažibulić danas je simbol mnogih zaboravljenih staraca u sandžačkim selima – onih koji su radni vek proveli na građevinama, poljima i u fabrikama, a starost ih je dočekala u samoći i siromaštvu.

"Zdravlje je najvažnije, ali kad nemaš ni društvo ni mogućnost da popraviš kuću, teško je. Nadam se da će mi bar jedna soba biti uređena da mogu normalno da živim", poručuje Hažibulić.

(Telegraf.rs/Sandžak danas)