Preživeli planinari o tragediji u Sloveniji: Želimo da se čuje istina, bili smo sa njima kad je lavina krenula

Velika tragedija potresla je region kada su 5. oktobra, pod vrhom Tosca u Julijskim Alpama u Sloveniji poginula tri planinara, hrvatskih državljana. U nesreći su stradali braća Roko (31) i Andrija (26) Kovačev iz Kaštela i 38-godišnji otac dvoje dece Marijo Boko iz solinskog naselja Sveti Kajo.

Te kobne nedelje, u prepodnevnima satima, pokrenula se snežna lavina koja je zatrpala trojicu planinara. Spasilačka akcija trajala je dva dana, a onda su stigle crne vesti - i Andrija i Roko i Marijo su mrtvi.

Preporučujemo

Oni su bili deo sedmočlane grupe planinara, a četvoro preživelih - Mia, Tonći, Bernard i Dubravko, progovorili su o kobnom danu.

Kako su rekli za Slobodnu Dalmaciju, zbog poginulih prijatelja i njihovih porodica žele da se zna šta se tačno i kako dogodilo.

"Upravo zbog njihovih porodica želimo da se čuje prava istina. I zbog našeg Marija, iskusnog planinara", kažu dodajući kako su se pojavile pojedine dezinformacije.

Marijo je, navode, uvek pazio da svi imaju odgovarajuću opremu.

"Njemu bi ovo šta se govorilo i pisalo bilo ubitačno jer ne bi mogao da podnese da neko misli da je on išao glavom bez obzira, da su oni na svoju ruku sami išli gore da se penju na vrh po tom vremenu, a da smo mi kao pametni ostali u domu. To nas je najviše ljutilo i žalostilo jer nije bilo tako", naveli su.

Kako su istakli, svi su u subotu ujutru krenuli s parkinga s Pokljuke prema planinarskom domu Vodnik.

"Gori smo marendali, pa se uputili dalje prema vrhu Triglava, odnosno prema planinarskom domu Planika, gde smo napravili mali odmor. Ja sam jedini odustao od daljeg uspona jer se nisam osećao fizički spreman. Oni su odradili vrh, vratili se u dom oko 19.30. Sedili smo do deset sati uveče, večerali, pričali, šalili se i otišli da legnemo", opisao je Bernard.

Narednog jutra napadalo je više snega nego što se prognoziralo. Razgovarali su sa jednim vodičem koji ih je upozorio na deo staze koju zbog vremena moraju zaobići. Hodali su u koloni pola sata.

"Nas sedmoro u razmaku od 15 do 20 metara od prvog do zadnjeg. Vraćali se dole prema automobilima, krenuli doma. Tu se desila ta lavina koja je njih trojicu odnela u provaliju, dvoje ih je nekako uspelo ostati gore, šesti i sedmi nisu imali kontakt s lavinom", opisuju.

Mia je bila druga u koloni, iza Marija: "Sićam se samo da sam odjedanput osjetila tu lavinu i da sam se ukopala sa štapovima i nogama, čekala da to prođe... Osetila san taj sneg kako se kupi na meni, kako me gura, ali držala san se cilim svojin životon da ostanem, da me ne odnese u smrt."

Tonći je bio treći u koloni, ispred braće koja su poginula: "Zahvaljujući Dubravku. Da nije bilo njega, ja danas ne bi bio živ. Hodali smo uz tu padinu, on je odjedanput viknuo: 'Lezite!' Ja sam se instinktivno spustio i osetio da mi taj sneg prelazi preko glave i kostiju. Da on nije viknuo, sad ne bi s vama ovde razgovarao."

Počeli su kopati, ali prijatelje nisu pronašli. Shvatili su da ih je lavina odnela u provaliju. Sakrili su se ispod drveta i pozvali pomoć. Nedugo nakon prve, dogodile su se još tri lavine.

"Dogodilo se odjednom, nije bilo zvuka, grmljavine, kao da si povukao jedan ogroman lancun preko njih, sve se zabelilo. To je jednostavno proletelo", kazao je za Slobodnu Dalmaciju Dubravko, koji je bio zadnji u koloni.

Pomoć su čekali, kažu, četiri sata i dva minuta. Naime, spasioci nisu mogli doći helikopterom, samo peške.

"Slovenci su nam rekli da težu akciju od ove nisu imali zadnjih trideset godina. Nakon što su pronašli Marija, i njih je poklopila jedna lavina, peta, jedva su se izvukli, prekinili su dalju potragu. I njihovi su životi bili ugroženi”, kazali su.

Planinari su pohvalili Slovence, ali otkrili su jednu stvar koja im je teško pala.

"Policija nas je ispitivala jesmo li bili u kakvoj svađi s poginulima. Moraju to po protokolu, razumemo, ali u tom momentu to nam je bilo ajme, baš teško...”, naveli su.

(Telegraf.rs)