Preživeli iz masakra na Cetinju tužio državu, u telu još ima gelere: Borilović u pokolju ubio 10 i ranio 6

"Filip Đurković je u životu ostao pukim sticajem okolnosti, a sama činjenica da je danas živ - predstavlja medicinski fenomen", navodi se u tužbi porodice tog Cetinjanina koji je preživeo teško ranjavanje tokom smrtonosnog pohoda Vuka Borilovića.

Borilović je 12. avgusta 2022. godine ubio 10 osoba i šest ranio, a u tužbi protiv države i Prestonice Cetinje, piše da se Đurković i dalje suočava s posledicama teškog ranjavanja.

Preporučujemo

Nakon što je u ime porodice advokat Munever Kuč podneo tužbu Osnovnom sudu Cetinje, njih je ta ustanova uputila na Centar za alternativno rešavanje sporova kako bi postupkom medijacije pokušali da se dogovore.

Advokat je “Vijestima” kazao da će tužbom za Đurkovića i njegovu porodicu tražiti oko 300.000 evra, ali da u ovom trenutku ne može znati preciznu cifru zbog brojnih veštačenja koja tek treba da uslede. Najavio je i posebnu tužbu za porodicu Đurković.

"Tužilac je trajno narušenog zdravlja, a uzrok njegovog stradanja leži u propustu tuženih da obezbede sigurnost građana Cetinja”, navodi se u podnesku.

U dokumentu se navodi da je Đurković, tada 32-godišnjak, “bez ikakvog svog doprinosa” postao žrtva smrtonosnog pohoda Borilovića.

Tog popodneva, dok je cepao drva u dvorištu kuće u naselju Medovina, Borilović mu je iz neposredne blizine ispalio hitac iz lovačke puške u predelu glave i tela.

U dokumentu se opisuje da je Đurković pretrpeo teške povrede glave, mozga i srca, da mu je odstranjen deo moždane mase, izgubljeno levo uvo i deo lobanje, zbog čega se i danas nalazi u stanju trajnog invaliditeta, uz svakodnevnu potrebu za podrškom i negom.

Njegov invaliditet, stoji u tekstu, procenjen je na više od 90 odsto trajnog oštećenja organizma.

“... Neizostavno je napomenuti da se u njegovom velikom mozgu, vratu, ramenu, plućima, pa čak i srcu, i dalje nalaze geleri od puščanog hica”, navodi se u tužbi.

Tim dokumentom se traži da država Crna Gora i Prestonica Cetinje solidarno isplate Đurkoviću naknadu za pretrpljene fizičke i duševne bolove, strah, estetsku naruženost i izgubljenu mogućnost obavljanja rada, kao i mesečnu rentu zbog trajnog gubitka sposobnosti za samostalan prihod. Visina naknade, kako se navodi u tužbi, biće precizirana nakon medicinskog i ekonomsko-finansijskog veštačenja.

Nadležni su zakazali

U tužbi se tvrdi da kritičnog dana bezbednost u Cetinju nije bila obezbeđena i da su nadležne institucije zakazale u više segmenata.

Prema tim navodima, u Odeljenju bezbednosti (OB) Cetinje tog dana nije bilo ni 15 odsto potrebnog broja policajaca, iako je u gradu već čitav dan odjekivala pucnjava.

“Ceo grad je čuo hice koji su odjekivali, pa i službene prostorije Odeljenja bezbednosti Cetinje, udaljene nepunih 500 metra od mesta zločina. Nijedan policijski službenik nije reagovao, niti se pojavio u blizini mesta događaja dok je Borilović nesmetano ubijao građane”, stoji u tužbi.

Podsećaju i na izjave pojedinih policajaca koji su tokom istrage kazali da su se “plašili za sopstvenu bezbednost i nisu imali oružje” i dodaju da “dvojica naoružanih službenika koja su bila na obezbeđenju Cetinjskog manastira, udaljena svega 70 metara od mesta masakra, nisu ni pokušala da pruže zaštitu”.

Kuč tvrdi da su “svi ti propusti omogućili Boriloviću da u dugom vremenskom intervalu lišava života jednog po jednog sugrađanina”.

“Gde su bili policijski službenici da zaštite građane Cetinja u tako dugom vremenskom periodu?”, postavlja se pitanje u tužbi.

U dokumentu se dalje navodi da Boriloviću nije oduzeto oružje iako je ranije bio procesuiran zbog nasilničkog ponašanja, te da je policijski službenik koji je to propustio da učini “omogućio ubici da legalno poseduje pušku”. Protiv tog službenika, kako se navodi, vodi se krivični postupak pred Osnovnim sudom u Cetinju.

“Ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, ni Prestonica Cetinje nisu obezbedili ni minimum sigurnosti građana, a time su direktno doprineli da dođe do ovog zločina”, piše u tužbi.

Bilo bi čudno da država spori naknadu

“Jasno je, da u mnoštvu životno pravnih događaja na teritoriji Crne Gore, čak i u situacijama elementarnih nepogoda, država naknadi štetu svima, pa bi bilo čudno, da država spori naknadu Filipu i njegovoj porodici, kada se zna, da je Borilović hicima iz puške lišio života toliko ljudi, a Filip ostao u životu kao doživotni invalid. Uz sve to, državni organi nisu smeli dozvoliti da Borilović bude u posedu oružja, a umesto 29 policajaca, na Cetinju je u tom momentu bilo svega njih osam ili devet, suprotno sistematizaciji”, kazao je Kuč “Vijestima”.

On se u tužbi pozvao na više članova Zakona o državnoj upravi, Zakona o obligacionim odnosima i Ustava Crne Gore, koji propisuju da država odgovara za štetu nastalu “nezakonitim ili nepravilnim radom svojih organa”.

Navodi se i da su “država i Prestonica nakon masakra opredelile simboličnu pomoć porodicama stradalih i ranjenih”, ali da ta pomoć “nije adekvatna naknada za trajne posledice koje trpi tužilac”.

Borilović je 12. avgusta 2022. u popodnevnim satima krenuo u pohod na svoje sugrađane kad su ubijena dva dečaka, braća Marko i Mašan i njihova majka Nataša Martinović, Rajko Drecun i njegovi roditelji Danica i Dimitrije, rođene sestre Aleksandra i Danijela Radunović, Goran Đurišić i Milan Mitrović.

Tada su, osim Đurkovića ranjeni Aleksandar Drecun, Slavica Zvicer, Mileva Ramadanović, Darinka Čelebić i policajac Ljubiša Maksimović.

U razmeni vatre ranjen je jedan policijski službenik, a Borilović je ubijen. Policija je tada u njegovom pravcu ispalila pet hitaca, od kojih je jedan bio smrtonosan. Takođe, u pucnjavi na Borilovića učestvovao je i Neno Kaluđerović, ali je istragom utvrđeno da njegov hitac nije bio poguban po masovnog ubicu.

Tragedija je otvorila brojna pitanja o postupanju policije i institucija, budući da je Borilović legalno posedovao oružje i da je ranije bio prijavljivan zbog nasilničkog ponašanja. Nakon masakra, Uprava policije je formirala posebnu jedinicu u pojačanom sastavu na Cetinju, a broj službenika u gradu je povećan za 28.

Međutim, prestonicu je 1. januara ove godine zadesila još jedna tragedija, kad je Aco Martinović usmrtio 13 osoba, a potom počinio samoubistvo.

On je tog dana u kafani “Velestovo”, nadomak Sportskog centra, prvo ubio Branislava Mudrešu, Radivoja Markovića, jednog od braće blizanaca, Miloša Martinovića, kao i Mirka Vuletića, vlasnika kafane “Velestovo”. Takođe, on je tom prilikom i ranio više osoba.

Nakon što je ubio četiri lica u kafani, Martinović je usmrtio i Joša Otaševića i Marka Martinovića. Posle ubistva dvojice muškaraca, on je krenuo ka drugoj kući gde je lišio života Radmilu i Radovana Martinovića, majku i oca stradale braće. Martinović je oko 17.45, što je oko dvadesetak minuta nakon što je pucao u kafani, ubio najmlađe žrtve masakra na Cetinju, braću Vukana i Jovana Vuletića.

Nakon toga je krenuo ka kući u naselju Donji kraj gde je ubio svoju sestru, Zoricu Vuletić i Draganu Drašković.

Lociran je oko ponoći i opkoljen od strane policije u okolini svog doma. On je tada pokušao da izvrši samoubistvo, a preminuo je tokom transporta u bolnicu.

U ta dva krvava pira ukupno su stradale 23 osobe, od toga četvoro dece, a crnogorska javnost, građani i porodice žrtava još tragaju za odgovorima, šta je pošlo po zlu, te da li ih je bilo moguće sprečiti.

Skupštinski Odbor za bezbednost i odbranu usvojio je sredinom juna izveštaje o aktivnosti policije tokom tragičnih događaja u Cetinju.

Dok je dokument o masakru koji se desio prvog dana ove godine označen stepenom tajnosti, u izveštaju o masovnom ubistvu u Medovini se navodi da su uočeni nedostaci bili kadrovski deficit, manjak raspoložive zaštitne interventne opreme, neadekvatno vatreno oružje koje se nalazi na zaduženju kod policijskih službenika, nedovoljna obučenost za rukovanje naoružanjem, nedovoljna obučenost policajaca za pristupanje u kriznim situacijama…

(Telegraf.rs)