"Zima će biti topla, postoji signal, a danas stiže promena vremena": Direktor DHMZ otkriva šta čeka Hrvatsku

I u Hrvatskoj, kao i u ostatku regiona, početak novembra doneo je letnje temperature. Zašto je to tako, detaljnije otkriva Ivan Gitler, direktor DHMZ-a na HRT-u.

"Kad govorimo o čitavom mesecu oktobru, počeli smo s hladnim razdobljem. Kraj oktobra nas je dočekao topliji nego njegov početak. Ti ciklusi se u Hrvatskoj izmenjuju nakon nekoliko dana. Ovo je situacija s južnim i jugozapadnim strujanjem koje je donelo visoke temperature", naveo je direktor DHMZ-a.

Preporučujemo

Ističe da sva godišnja doba pokazuju trend zagrevanja.

"Zapravo sve sezone - i leto i zima i jesen i proleće pokazuju trend zagrevanja. Zagrevanje zavisi o delu Hrvatske i sezoni. Govorimo o vrednostima tipa trećine stupena pa i do pola stepena skoro svakih deset godina. To su naizgled male vrednosti, ali tokom ljudskog života takve temperature su izraženije", objašnjava on.

Istakao je da je ovo leto, s izuzetkom juna, bilo ugodnije.

"Kad govorimo o letu i letnjim mesecima, juna je bio ekstremno topao. Jul i avgust su bili ugodniji u odnosu na prošlo leto. Osim temperature, u nekim drugim meteorološkim pojmovima, kao što je grad, imali smo nešto mirnije leto nego 2022. - 2023. godine", rekao je.

Uz trendove, prema rečima Gitlera, postoji i promenjivost. I da nema klimatskih promena, da nema nikakvih trendova, ne bi nam svako leto ili svaka godina bili identični, nego svako ima nekako svoj specifičan redosled toplih i hladnih razdoblja, kazao je.

Napominje da Hrvatsku u ponedeljak očekuje promena vremena.

"Prva od značajnijih promena dolazi u noći između nedelje i ponedeljka. Tako da je u ponedeljak već čitava Hrvatska pod kategorijom potencijalno opasnog vremena. U nekim područjima Hrvatske zbog padavina, u nekim zbog grmljavinskog nevremena, u nekima zbog vetra", ističe.

"Pozivam građane da prate upozorenja DHMZ-a za svoj deo Hrvatske. Od ponedeljka, početka nove nedelje, ponovno možemo očekivati niže temperature", pojašnjava.

Apostrofira Gitler da Evropski centar za srednjoročne prognoze najavljuje da ove godine ponovo neće biti snega, shodno tome možemo očekivati nešto topliju zimu.

"Zaista postoji signal ponovo nešto blaže i toplije zime nego uobičajeno. Ništa dramatično za sada, ali uvek treba biti svestan kod tih sezonskih prognoza da neka duža razdoblja povećanih temperatura mogu biti prekinuta hladnim prodorima vazduha", kaže.

Napominje da je stvaranju uragana Melisa, koji je naneo ogromne štete Karibima, najveći uzrok - temperatura mora.

"Najbitniji sastojak za nastanak uragana je temperatura mora. Na području Kariba uragan ima uslove za razvoj na većem području, gde je temperatura veća od 26-27 stepeni. Takođe, uragane prate i olujni usponi koji su s 4-5 metara i više udarali na obale tih ostrva", navodi Gitler za HRT.

(Telegraf.rs)