Fenomen u kući Dimića: Miletove ovce ojanjile dvojke i trojke, veruje da je ovo "tajna uspeha"

Ovce uglavnom ojanjuju jedno jagnje, u izuzetnim slučajevima dva, tri su već pravo čudo, a četiri još veće. Tako tvrde veterinari, ali to izgleda ne važi za Mileta Dimića iz Mašića i njegovo stado. Sve njegove ovce su se ove jeseni ojanjile – svaka po dvoje jagnjadi, pišu Nezavisne.

Tako je bilo i prošle godine. Bilo je i trojki. Po tome se Mile pročuo po celom Potkozarju. Mnogi ne veruju, pa dolaze da vide, da porazgovaraju i da se uvere u priču koju su čuli, ali im je delovala neverovatno. Kod ovog domaćina, poreklom iz Jelašinovaca kod Sanskog Mosta, retkost je da ovca ojanji samo jedno jagnje.

Preporučujemo

"Kod mene je sve drugačije. Ovde sam izbegao tokom rata. Imao sam devet godina kada sam sa porodicom doselio u Viluse, pa kasnije u Mašiće. Do sada nisam imao iste uslove za ovce kao što sam imao u svom selu i na svom opustošenom imanju. Ali, to je već druga priča", kaže Mile za Nezavisne, dok se pored njega igraju jagnjad. Trčkaraju, skaču, jure za ovcama. Još uvek pasu zelenu travu, a Mile zajedno sa malim Novakom, bratovim sinom, žitom prihranjuje ovce i jagnjad. Stalno ih drži na oku. Čuva ih od pasa lutalica, kojih se namnožilo mnogo, pa iz obližnje šume traže priliku da preskoče ogradu.

O dolasku u ovaj potkozarski kraj i stalnoj želji da se bavi stočarstvom, naročito uzgojem ovaca, Mile objašnjava kako su godinama živeli u ambulanti u Vilusima i u lugarnici u Mašićima.

"Nedavno smo od grada Gradiška dobili kuću na korišćenje i malo zemlje pored nje. Dobro nam je, zadovoljni smo. U domaćinstvu živimo majka, ja, jedan brat sa porodicom, a drugi se osamostalio i sagradio kuću blizu škole u Vilusima. U Jelašinovcima smo imali stoku - ovce, krave, svinje... Sada smo opet u mogućnosti da se bavimo stočarstvom", ističe.

Na pitanje kako to da njegove ovce jagnje po dvoje, dok kod drugih u Mašićima, Vilusima i Romanovcima, koji se time ozbiljnije bave i imaju više iskustva, većinom ojanji samo jedno jagnje Dimić odgovara: "nije stvar u meni, nego u ovnu".

"Od njega sve zavisi. Za dobrog ovna ne žalim koliko god da treba da platim. To je najbolja investicija, brzo se isplati. Nabavio sam dva, eno ih u drvenoj šupi. Silni su, rogovima udaraju u daske. Kad osete da su ovce blizu, hoće da provale i da izađu", objašnjava Mile Dimić, ponosan na svoje ovce i jagnjad, a naročito na ovnove.

"Čak osam ovaca, od ukupno deset, ojagnjilo se u samo nekoliko dana. Tako sam u jednoj sedmici povećao stado za 18 jagnjadi. Svi su živi, osim jedne ovce i dva jagnjeta koja sam prodao. Ko god ih vidi, traži da mu prodam ovcu", hvali se stanovnik Mašića svojim uspesima u uzgoju ovaca.

Mnogi, posebno prolaznici jer mu je kuća pored auto-puta Gradiška–Banjaluka, raspituju se koju sortu ovaca uzgaja. Njegov odgovor je jednostavan: "Uzgajam svaku vrstu do koje mogu doći. Kod mene ima svake sorte i sve su dobre. Jednu ovcu sam letos kupio čak u Okanovoj Bukvi i doneo je u vreći od đubriva."

Okanovu Bukvu, ispod planine Grmeč, opisao je Branko Ćopić u svojim delima. Pominje se u pesmi Lekcija iz zemljopisa, ali Mile kaže da on o tome ništa ne zna.

"Završio sam samo četiri razreda. Da smo stanovali u školi, možda bih imao i koji razred više", našali se Mile.

(Telegraf.rs)