"Smeju li Srbi u novembru disati?" Hrvat napisao tekst o kojem se priča u regionu

Smeju li Srbi u novembru disati u Hrvatskoj, naslov je i pitanje koje postavlja poznati, za mnoge kontroverzni novinar i istraživač hrvatskog portala Index, Ilko Ćimić, u tekstu o poslednjim incidentima koji su obeležili Dane srpske kulture u ovoj zemlji.

Ćimić konstatuje da je nizu incidenata poslednjih dana zajedničko da su s jedne strane maskirani muškarci u crnoj odeći, a s druge strane predstavnici srpske manjine, srpski sportisti ili kulturnjaci koji su se u novembru našli u Hrvatskoj.

Preporučujemo

Zajednički imenitelj napadača jeste da ne žele da se "preko medija i kulture nameću obrasci velikosrpskog narativa", kako je to rečeno u subotu na protestu Torcide na splitskoj Rivi, na kojem je par hiljada okupljenih tražilo hitno puštanje iz pritvora huligana uhapšenih u prvom od tih incidenata.

Obrasci tog, kako navodi, "velikosrpskog ponašanja", prema njihovom mišljenju, nameću se kulturnim i sportskim sadržajima koji se obeležavaju u novembru, mesecu kada Hrvatska obeležava žrtvu Vukovara.

"Trebaju li, dakle, Srbi u novembru zaboraviti ko su, prestati da dišu i zaustaviti sve svoje društvene aktivnosti? Ako pitate aktuelnu HDZ-ovu ministarku kulture, gradonačelnika Vukovara i maskirane huligane u crnom, odgovor je potvrdan", piše Ćimić.

Odgovor su, kaže, potražili kod sociologa i pravnika Kruna Kardova rođenog u Vukovaru, a danas vanrednog profesora na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Matije Miloša ustavnog teoretičara s riječkog Pravnog fakulteta.

Kardov kaže da se nečije ograničavanje slobode zbog situacije jer se u tom mesecu obeležava neka godišnjica, samo relativizuje posledica rata, dok ustavni teoretičar Miloš ističe da se ne može insistirati "na osećajima", i to mimo Ustava, ali i zakona.

Podsetivši opširno na sve incidente od Splita, preko Zagreba i Rijeke do Vukovara, gde bi danas trebalo da bude otvorena izložba "Srpkinja, heroina Velikog rata", ali i na izjave ministarke kulture i gradonačelnika Vukovara, koji su tražili njeno odlaganje, Ćimić konstatuje:

"Ukratko, da se pita huligane, ministarku i ekstremno desne političare, Srbi bi trebalo zaboraviti da postoje u novembru i sakriti se u neku rupu do decenbra. No valja naglasiti da se Dani srpske kulture održavaju svake godine od 2006., a od tada pa do danas većina kulturnih sadržaja održavala se u novembru".

Pojašnjava da je cilj Dana srpske kulture, prema navodima organizatora, "reafirmacija srpsko-hrvatske kulturne saradnje, podsticanje recipročnih programa hrvatske kulture u Srbiji i obogaćivanje kulturne ponude, a naglasak im je na recentnoj, živoj, intrigantnoj umetnosti koja ima zapažen ođek u vlastitoj kulturnoj sredini".

Na pitanje zašto je veliki deo tih sadržaja gotovo svake godine bio u novembru, autor iznosi podatak da je to zato što je "Prosvjeta", kao organizator tih Dana, osnovana 18. novembra 1944. godine u Glini na Baniji, neposredno nakon osnivanja Srpskog kluba odbornika ZAVNOH-a.

Autor ukazuje da sve do ove godine niko nije povezivao Dane srpske kulture s mesecom u kojem se obeležava sećanje na žrtve Vukovara i citira reči sociologa Kadrova koji kaže:

"Sada se svako može prikazati kao žrtva rata jer mu nešto smeta. Ako mi danas, 30 godina nakon rata, moramo pristati na ograničavanje slobode zbog situacije jer se obeležava neka godišnjica, mi tako relativizujemo posledice rata".

Za profesora Matiju Miloša tu dilema nema. On kaže da se u Republici Hrvatskoj mora poštovati sloboda izražavanja, kao i da se manjinama mora dopustiti da gaje svoju kulturu.

"Sve to naravno odgovara aktualnoj vlasti koja ne mora puno raditi da bi se održala na vlasti. Dovoljno je dati podsticaj tim 'osećajima' i emocijama. I na kraju, sve su glasniji oni koji kažu da je temelj naše države rat", kaže Miloš i ističe da "temelj svake države mora biti Ustav, a ne rat". (Kraj) zn/

(Telegraf.rs/Tanjug)