Vlajko i Milorad su svojom krvlju spasili više od 330 života: Heroji Humanosti iz Berana

Vlajko Labudović i Milorad Šekularac dvojica heroja iz Berana postali su pravi rekorderi u akcijama dobrovoljnog davanja krvi. Zajedno su spasili preko 330 života, prenosi RTCG.

Koraci kojima decenijama dva Beranca hodaju u ritmu solidarnosti, u gradu su simbol humanosti, u statistici rekorderi.

Preporučujemo

Vlajko Labudović je svakom kaplju svoje krvi spasao 179 života. Milorad Šekularac broji 154 donacije. Iako su godine postavile granicu, dva penzionera redovno obilaze Zavod za transfuziju krvi, da motivišu mlade i sa njima podele svoje iskustva.

Za Vlajka i Mika dobročinstvo je počelo u srednjoj školi. Tako su krenuli da grade most između svojih srca i nečije nade. Taj lanac nije se prekidao decenijama.

"Za sebe mogu reći da sam čovek široke i plemenite duše, velikog i hrabrog srca, jer sam nesebično darivao u svim segmentima života, što svedoči da je moralo da oslabi. Sad mi rad pomaže tzv. aparat pesmejker već četiri godine, ali ne zbog davanja krvi", kaže Vlajko Labudović.

"Čudan je to osećaj, to čovek ne može da opiše kako je to zadovoljstvo kada da krv i kada je svestan i kad čuje da nekome treba pomoć i da mu pomogne. Tako da to je nešto uzvišeno", ističe Šekularac.

Iz te uzvišenosti nastajala su nova prijateljstva i kumstva, dar koji je činio čuda i koji ne poznaje ni veru, niti naciju.

"Krv je ista za sve, teče iz vena isto. Nikad nisam gledao, kako sam rano počeo da dajem krv, ne znam gde sam sve stigao, ali nikad nikog nisam znao, jednostavno sam učestvovao u akcijama i davao, jer znam da će nekom pomoći i spasiti život, što je i svrha davalaca krvi", kaže Labudović.

"Nešto sam onako sabirao, iz naše kuće, naše porodice, otprilike oko 203-204 litra krvi je poklonjeno nekome", kaže Šekularac.

Atmosfera u kojoj su spojeni ljudi koji svojim primjerima podstiču humanost. Davaoci koje je ekipa TVCG zatekla u Zavodu za transfuziju krvi ističu da žele da ta krv nekome pomogne i život spasi, te da je to i ljudska obaveza.

"Izuzetno važna delatnost kojom se mi bavimo, bez njih ne bi mogla da postoji. Tu bi bilo i te kako značajan broj pacijenata, bolesti, koje bi se završile na najgori mogući način kada dobrovoljnih davalaca ne bi bilo", objašnjava dr Budimir Ivanović iz Zavoda za transfuziju krvi Berane.

Vlajko i Milorad svoje životne uspehe mere dobrim delima. Taj primjer slede generacije koje će ispisivati nove priče o solidarnosti i u čijim venama je nova šansa za nečiji život.

(Telegraf.rs)