Nestaje na hiljade kilometara reka na Balkanu: Studija koja bi trebalo sve da nas zabrine

Na hiljade kilometara balkanskih reka nestaje ili je je teško oštećeno je poslednjih godina zbog razvoja hidroelektrana, brana i vađenja sedimenata, što izaziva "stalnu eroziju" nekih od poslednjih evropskih netaknutih vodotokova.

Ove zabrinjavajuće rezultate je pokazala studija čije rezultate su objavile nevladine organizacije Riverwatch i EuroNatur, prenosi AFP.

Preporučujemo

Balkan je dom nekih od najčišćih i najdivljijih reka u Evropi, koje su ključne za biološku raznolikost kontinenta. Međutim, porast infrastrukturnih projekata sve ih više ugrožava.

Poslednjih godina cela regija beleži procvat izdašno subvencioniranih malih hidroelektrana. Prema izveštaju istih nevladinih organizacija iz 2024. godine, na Balkanu postoji oko 1.800 takvih postrojenja, a u planu je više od 3.000 dodatnih građevinskih projekata.

Gubitak od gotovo 2.500 kilometara

Novo istraživanje usredsredilo se na "gotovo prirodne" reke, vodotokove gde tok ostaje netaknut ili gotovo netaknut, s prirodnim poplavnim ravnicama. Takve su reke su 2012. činile 30 odsto vodotokova u regiji. Do 2025. godine, međutim, taj je udeo pao na samo 23 odsto, što predstavlja gubitak od gotovo 2.500 kilometara.

Ove reke, koje su ključne za očuvanje prirodne okoline, posebno su ugrožene u Albaniji i BiH. U Bosni se udeo netaknutih reka smanjio za 23 odsto između 2012. i 2025. godine.

Albanija je zabeležila "masovno smanjenje" "gotovo prirodnih rečnih deonica", s pada sa 68 odsto u 2012. na samo 40 odsto u 2025. godini, navodi se u izveštaju.

Ipak, u izveštaju je zabeleženo i da je odluka Albanije iz 2023. da reku Vjosu, jednu od poslednjih divljih reka u Evropi, proglasi nacionalnim parkom pomogla da se blokira izgradnja desetina planiranih brana. Širom regije, zahvaljujući pravnim pobedama, uspešno je očuvano gotovo 900 kilometara reka.

(Telegraf.rs)