Sandra Vukovića (36) Tramp je proterao iz SAD! Podržavao ga, a sad ima poruku u vezi sa Grenlandom

Do pre dve nedelje, 36-godišnji Sandro Vuković bio je Amerikanac. Vozio je Kadilak, živeo u mestu Klinton Taunšip, predgrađu Detroita, gde je završio osnovnu i srednju školu, a kasnije se zaposlio kao logističar u lokalnoj firmi Rozafa Transport. Družio se sa prijateljima, izlazio, putovao i podržavao Donalda Trampa, a danas poručuje - "Ako sve propadne, idem na Grenland!"

Jedno jutro je otišao u imigracionu kancelariju u Detroitu da obnovi zelenu kartu i nikada se više nije vratio. Presreli su ga agenti ICE-a, državne službe za lov na migrante, odbili da mu vrate dokumente, rekli da je kriminalac, stavili mu lisice i strpali ga u zatvor, a 6. januara ove godine posadili u avion za Zagreb i deportovali. Stigao je na Aerodrom Franjo Tuđman.

Preporučujemo

"Nedavno sam deportovan iz Amerike u Hrvatsku. Imao sam problem sa imigracijom zbog koje sam bio u pritvoru osam i po meseca.

Pronašli su moje stare krivične prijave za posedovanje marihuane iz 2007. godine, kada sam imao 17 godina. Napustio sam zemlju 2014. kako bih otišao na odmor. Po povatku granična policija me je zaustavila i pokenula pitanje moje situacije.

Agent granične kontrole me zabeležio i stavio u postupak deportacije dok sam čekao sud.

Nisam znao hoću ili ići u zatvor ili će biti nekakvih posledica po mom dolasku. Kada sam ušao tamo uzeli su mi pasoš. Pitali su me šta se dogodilo.

Objasnio sam im svoju situaciju, a oni su izgledali vrlo zbunjeno i nisu znali šta da čine. Proverili su mi pasoš i pitali me kuda idem, a ja sam im odgovorio da ne znam.

Upravo sam deportovan u ovu zemlju, nemam prijatelje, nemam porodicu. Nisu bili voljni da mi pomognu. Nisu mi ponudili nikakve informacije niti socijalne programe.

Zapravo su mi samo vratili pasoš i rekli da sam slobodan. Celi moj život je jednostavno poništen i oduzet mi je. Ja se osećam kao Ameikanac", izjavio je Sandro za jutarnji.hr.

Podsetimo, Sandrova porodica stigla je u SAD 1995. godine, a proces za dobijanje državljanstva pokušali su da pokrenu šest godina kasnije. On se jasno seća tog 11. septembra 2001. godine, kada je sa majkom bio u imigracionom centru tačno u trenutku napada na "Blizance". Umesto intervjua, dočekao ih je vojni lockdown i hitna evakuacija zgrade.

Foto: recentlybooked.com

Od tog sudbonosnog dana, njihova borba sa administracijom trajala je decenijama. Bili su na samom koraku do cilja – Sandrova majka je čekala još samo termin za zakletvu kako bi zvanično postala državljanka, ali je 2018. godine preminula. Taj gubitak ga je potpuno slomio; ostao je sam i emocionalno nesposoban da proces pokrene ispočetka.

Nakon toga su usledile godine pandemije koje su dodatno usporile birokratiju. Sandro tada nije osećao hitnost jer je bio situiran – imao je hrvatski pasoš za putovanja i zelenu kartu koja mu je garantovala povratak u SAD. Verovao je da je siguran sve do tog kobnog jutra kada je otišao da produži dokumente i više se nikada nije vratio svojoj kući.

(Telegraf.rs/jutarnji.hr)