Obišli smo mesto koje su kraljevi, Tito i svetske zvezde obožavali: Zbog ovog slatkiša Srbi ovde i dalje hrle

Postoji jedno mesto na Balkanu gde je tišina drugačija nego bilo gde drugde, gde svaka pora upija čistotu vazduha, a oči se odmaraju u plavetnilu prečiste vode. Gotovo je neopisivo ono što sam osetila stojeći na obali Bledskog jezera, fascinirana prizorom malog ostrva sa prelepom crkvom u sredini, čamcima koji polako klize po vodi, snežno belim labudovima i dvorcem koji sa brda čuva ovu veličanstvenu razglednicu Julijskih Alpa.

Svaki talas koji dodiruje obalu nosi priču o vekovima u kojima je priroda ovde stvarala savršenstvo. Bledski dvorac, koji se nalazi na 130 metara visokoj litici iznad jezera pamti svako mreškanje vode u poslednjih 1000 godina. Kad jednom izbrojiš 350 i još koji stepenik, prolazeći pored Crkve Svetog Martina da bi stigao do zamka, jasno ti je zašto je baš ovde postavljen kamen temeljac za čuvara Bleda. Stražarima ovog dragulja pucao je pogled ne samo na jezero i ostrvo, već i na Karavanke prema Lescama i Radovljici, na Stražu i Babji zob, pa možda i na čitavu Gorenjsku.

Preporučujemo

Nije ni čudo što se u ovaj deo Slovenije sredinom 19. veka zaljubio Švajcarac Arnold Rikli. Pričaju da je baš na Bledu pronašao lek za svoje zdravstvene muke, pa je isceljujuće moći prirode rešio da podeli i sa drugima. Upravo je zahvaljujući njemu Bled postao poznat kao termalno lečilište širom Evrope. Lečio je telo i dušu sunčanim i vodenim kupkama, dijetalnom ishranom i boravkom u prirodi. Njegov rad, poprilično nesvakidašnji za ono vreme, uključivao je vegetarijanstvo, nudizam i masažu, ali i naporne vežbe i pešačenja koja bi počinjala čak i pre zore. Iako je pristupao nesvakidašnje, mnogima se to svidelo, te su na Bled krenuli da dolaze imućni gosti iz čitave Evrope.

Magični Bled Foto: Ivana Nikolić

Malo po malo, Rikli je ovde izgradio prvo kupalište, koloniju vazdušnih koliba, administrativnu zgradu sa kuhinjom i trpezarijom, svoju privatnu vilu… ali i mrežu šetališnih staza i prvu rekreativnu površinu na Straži. Njegove ideje i danas lebde nad Bledom, a moderni posetioci mogu ih doživeti na svoj način - pa čak i u hotelu koji nosi njegovo ime, smeštenom tik uz jezero, sa nestvarnim pogledom na ostrvo i zamak. Gosti mogu da se prepuste tišini, odmaraju u "Riklijevom maniru" - jednostavno, u dodiru sa prirodom, uz sunce, vodu i svež vazduh - što ne znači da i najveći hedonisti ovde neće pronaći svoje uživanje, bilo u restoranu, udobnoj sobi ili jednom od termalnih bazena i sauna...

Iako je možda u Riklijevo vreme Bled bio najlepši u leto, sada se nećete razočarati u kojem god periodu godine da odete, jer svako godišnje doba ovde ima svoje draži. O tome najbolje svedoči nekih 8.000 lokalaca, koji sa osmehom dočekaju i isprate ljubitelje alpskog snega, "Ferdinande" koji beru cveće kraj jezera u proleće, kupače koji tokom leta u smaragdnoj vodi Bledskog jezera traže spas od vreline i romantike koji uživaju da obiđu 6 kilometara dugu stazu oko jezera dok ih priroda obasipa jesenjim bojama.

Bledsko srce je zvezda Instagrama, godišnje ovde nastane više od tri miliona fotografija Foto: Ivana Nikolić

Vila Bled - od kraljevske rezidencije do Titove letnje prestonice

Ono što takođe ovde privlači veliki broj turista jeste čuvena Vila Bled, čija je istorija više nego fascinantna. Naime, nekoliko decenija nakon što je Rikli proslavio ovo mesto među evropskom aristokratijom, austrijski plemić Ernest Vindišgrac je na zapadnoj obali jezera sazidao dvorac na dva sprata, iz kojeg se pružao veličanstveni pogled na jezero. Isti je 1922. kupio kralj Aleksandar I Karađorđević i preimenovao ga u "Suvobor", u spomen na važnu pobedu srpske vojske nad Austrougarskim carstvom.

Bled postaje letnja rezidencija Karađorđevića, a ovaj kraj ponovo doživljava svojevrsni procvat. Kralj Aleksandar i kraljica Marija ovde su provodili letnje mesece, a njihov najmlađi sin princ Andrej čak je i rođen u tom zdanju. Priča se da je kraljica toliko volela ovde da provodi dane da se svaki put sa tugom vraćala u Srbiju. Veliki broj lokalnog stanovništva bio je angažovan oko dvorca, a kraljica i deca su obožavala da vreme provode u vrtu, koji je bio pun egzotičnih biljaka, a priča se da su uživali i u plovidbi i dugim šetnjama duž obale.

Vila Bled Foto: Ivana Nikolić

Veliki su bili planovi kraljevske porodice za Bled i vreme koje provode tamo. Želeli su da izgrade novu, reprezentativnu vilu, u samoj blizini dvorca. Projekte za novu rezidenciju radio je jedan od najznačajnijih slovenačkih arhitekata, Jože Plečnik, koji je novu vilu zamislio na stubovima visokim 30 metara. Nažalost, planovi nikad nisu realizovali. Do smrti kralja Aleksandra Karađorđevića 1934. godine izgrađeni su samo ti stubovi, na kojima se danas nalazi paviljon Belvedere, jedan od prepoznatljivih simbola ovog dela Bleda.

Tužna sudbina zadesila je i dvorac Suvobor, koji je srušen 1939. godine, a na njegovom mestu započeta je izgradnja nove vile prema planovima arhitekte Fursta. Kako je počeo Drugi svetski rat, radovi su obustavljeni, a posle rata izgradnju je preuzeo slovenački arhitekta Vinko Glanc, koji je uz manje izmene prilagodio postojeće planove. Vila je završena 1947. godine i ubrzo postala letnja rezidencija Josipa Broza.

Tito je gotovo svakog leta ovde provodio po nekoliko nedelja, koristeći Bled za odmor ali i susrete sa stranim državnicima, u mirnijem i diskretnijem ambijentu od onog na Brionima. Ovde je ugostio brojne svetske lidere i državnike - Haila Selasija, Nikitu Hruščova, kralja Huseina, Indiru Gandi, cara Akihita...

Sa odlaskom Tita vila je dobila druge namene. Nekoliko godina nakon njegove smrti postaje hotel u čijim sobama su spavala mnoga zvučna imena - kralj Čarls, princ Albert od Monaka, španski kralj Huan Karlos... Nekih tri decenije kasnije Vila Bled dolazi pod direktnu upravu Vlade Republike Slovenije, kao deo državne protokolarne službe.

Iz vremena Karađorđevića malo ili gotovo ništa je u Vili Bled ostalo. Jedino "blago" tek je nedavno otkriveno, i to u dubinama jezera, a veruje se da je u pitanju čamac kojim je plovio kralj Petar... Dok isti ne bude izvučen na površinu, posetiocu ostaje samo da zamišlja kako se ovde uživalo pre 100 godina.

Nažalost, u Vilu Bled danas možete da zavirite samo ako je iznajmite, kao što je to učinio košarkaš Luka Dončić da bi verio svoju dragu Anamariju. Kako nisam bila u prilici da izdvojim nekoliko hiljada evra da isto učinim, ostalo mi je da se divim njenoj lepoti direktno sa vode...

Bledsko ostrvo i samo jedna želja uz zvuke čuvenog zvona

Ako je Vila Bled simbol moći, Bledsko ostrvo je simbol vere i nade. Do njega se stiže tradicionalnim drvenim čamcem - pletnom. Doživljaj - kao vožnja gondolom u Veneciji. "Posao" drži nekoliko familija, prenosi se s kolena na koleno, a onaj koji vas dočeka sa veslima u rukama mora biti rođak onih čamdžija koji su prvi spustili pletne u jezero. Kada jednom kupite povratnu kartu, koja košta do 20 evra (za decu upola jeftinije), čeka vas pažljivo ukrcavanje u čamac, a potom mirna i gotovo nečujna plovidba do jedinog slovenačkog ostrva.

Ostrvo je malo, ali prepuno značenja. Ovo je mesto hodočašća, koje svake godine osim znatiželjnih turista poseti više desetina hiljada vernika, da se u miru pomole i Bogu zahvale za sve blagodeti života. Na ostrvu je i vekovima stara Crkva Vaznesenja, sa čuvenim zvonom želja. Legenda kaže da svako ko pozvoni i pritom nešto poželi, ima velike šanse da mu se želja ispuni - javljam da li je...

Do crkve vodi 99 stepenika, izgrađenih od lokalnog kamena, koje su svedoci vremena i miliona utabanih koraka. Kada stojite na "nultoj tački" i pogledate gore, maltene sve što vidite je nebo. Što bi rekla gospođa Romana, koja nam je pričala o istoriji ovog ostrva, ovo stepenište na neki način simbolizuje život čoveka - od vode do neba, od rođenja do smrti... Zato savetuje svakom ko dođe da se, dok se penje uz ove stepenice, na trenutak zaustavi, pogleda ispred i iza sebe, sagleda koliko je prešao i koliko mu još preostaje. Primetićete i da nisu sve stepenice iste, da su kiša, vetar, sunce i sneg na svakom stepeniku ostavili svoje ožiljke, baš kao što i život ume da šiba... Simbolično, sa svakim stepenikom sam brojala i svoje godine, peta decenija se načela... Tu negde na pola puta se zaustavih, pogledah iza, pa ispred sebe i nastavih dalje, jer do vrha ima još toliko i mogu samo da se nadam i želim da uvek imam zdravlja i snage da do vrha stignem.

A na samom vrhu osećaj kao da si zaista stigao do raja. Pravo puca pogled na Bledski dvorac i plavetnilo jezera, desno na vile i predivne hotele, iza na čuvene Plečnikove stubove i Belvedere, dok Vila Bled sija belo kroz guste krošnje ogolele zimom. Kraj mene je barokna statua Svete Marije Magdalene, zaštitnice hodočasnika, koja dočekuje sa dve posude sa rukama, u jednoj je ulje u drugoj suze pokajanja. Nju čuva veličanstveni zvonik, zidan odvojeno od crkve, koji se više puta pokazao kao zaštitnik svetinje od gromova i vetrova. U jakim olujama je više puta oštećen, a potom i obnavljan i danas ponosno stoji kao simbol ostrva i vidljiv je svuda sa obale jezera.

Sama crkva je takođe predivna, a unutar nje jasno se vidi sloj vekova - prvo svetilište posvećeno Devici Mariji podignuto je još u 7. ili 8. veku, a kapela je kasnije više puta obnavljana. Današnja crkva zadržala je gotičke elemente, a nakon dva velika zemljotresa - krajem 17. veka - dobila je današnji barokni izgled. Bili vernik ili ne, unutra ćete osetiti mir.

Foto: Ivana Nikolić

Ništa manje vas neće očarati ni izuzetno očuvana kuća nekadašnjih čuvara crkve, koji su živeli na ostrvu. Unutra i dalje možete hoditi po drvenim stepenicama starim više od četiri veka. Zdanje je sada svojevrsni muzej, koji čuva istoriju naroda i vere, ali je i kutak za suvenire i maleni kafić u kojem možete probati čuvenu poticu sa kruškom koja raste na Bledskom ostrvu, ali i orasima i makom. Liči na štrudlu, ali nije - svakako nemojte propustiti.

U povratku na obalu dozvolite sebi da upijete svo plavetnilo jezera i baš kao i ja, iznova naglas ponavljajte oduševljenost čistoćom vode. Najveća dubina ovog dragulja je 30 metara, a na pojedinim mestima videla sam sve do dna. Hvala Slovencima što se drže pletni i svega nekoliko električnih čamaca, sačuvali ste ono zbog čega je Rikli ovo mesto preporučivao svetu.

Izvini Rikli, ali bez krempite ne idem kući

Ipak, kada u Srbiji pomeneš Bled, nema čoveka koji neće odmah izgovoriti: "jaooo, kremšnite". Toliko su čuvene da ih po jedinstvenom receptu ovde prave već 70 godina. Najčuvenija je ona u hotelu Park, gde nema nikakvih aditiva, već ručkaš sve organski, baš kao što je majka priroda dala. I ljudi, predobra je... Košta gotovo 7 evra, ali videla sam kako je prave i verujte mi vredi svaki cent (o tome ću u nekom narednom tekstu).

Savršenost Bledske kremšnite, krempite ili kako je oni zovu Blejska kremna rezina, potvrdili su i moji najmiliji koji su me čekali da se vratim za Beograd tako željno kao da im milione donosim. Preživela je krempita vožnju od sedam sati i usrećila meni par dragih duša, a najviše onu koja je istu jela još dok je Tito njupao kremšnite po Bledu, pa sve srećno potvrđuje da je ista "kao onomad".

Foto: Ivana Nikolić

Oni koji su kremšnitu znali samo po čuvenju sada planiraju turu do slovenačkog dragulja samo da bi još jednu pojeli. Sve šećerom umireni veselo se raspituju gde je najbolje na Bled otići. Šta reći osim SVUDA, jer ima toliko toga da ponudi - i ljubiteljima istorije i ljubiteljima legendi i misterije...onima koji iskaju mir...onima kojima treba aktivni odmor...hedonistima, koji će do beskraja u hotelu uživati u brčkanju u termalnim vodama, opuštati se u masažama sa eteričnim uljima, sladiti se u dobroj hrani i vinu...onima koji više od ičeg cene ljubaznost i gostoprimljivost jer su ovde ljudi vedri, neopterećeni, beskrajno uslužni i radosni kad čuju da im dolazite iz Srbije...ljubiteljima vrhunskih mesta za fotkanje, instagramičnih pozicija koji skupljaju hiljade i hiljade lajkova...onima koji vole da zuje jer u neposrednoj blizini ima toliko toga što treba videti - mosta na Savi Bohinjki, Bohinjsko jezero, Triglav...

Na pitanje kada, jedini ispravni odgovor je UVEK, jer je magično u svakoj sezoni. Proleće donosi cvetanje drveća i miris svežeg vazduha dok se sunce probija kroz jutarnju maglu, stvarajući prizore za razglednice. Leto je vreme kada se pletenje čamaca po vodi pretvara u ritam života, svi se kupaju i uživaju ispijajući kafe. Kada dođe jesen, lišće planinskih šuma pretvara Bled u paletu crvene, narandžaste i zlatne, dok tišina i hladniji vazduh stvaraju osećaj intimnosti i mira. Zima donosi potpuno drugačiju, ali jednako očaravajuću lepotu - ostrvo sa crkvom izdiže se iz beline snega, a Vila Bled i dvorac izgledaju kao da su iz bajke. Možda se tad i čuje šapat Riklija kako preporučuje boravak na svežem vazduhu, i shvatiš zašto su i kraljevi i Tito birali baš ovo mesto za odmor i razmišljanje.

(Telegraf.rs)