MUDRI STARI LISAC Kiro Gligorov ni za 100 miliona dolara nije prihvatio promenu imena Makedonije

Prema nedavno deklasifikovanim i objavljenim dokumnata američke obaveštajne službe makedonski i jugoslovenski političar Kiro Gligorov (1917-2012) nije prihvatio promenu imena Makedonije ni za 100 miliona dolara, koliko su mu tada nudili grčki zvaničnici, pišu danas skopski mediji.

Navode da je Gligorov tada, u vreme široko rasprostranjene korupcije, pokazao visok nivo principijelnosti.

Preporučujemo

"Makedonija neće prihvatiti promenu imena", rekao je predsednik Gligorov početkom 1990. godina. Iako suočen sa veoma lošom ekonomskom situacijom, on je odbio ponuđeni novac, a grčku ponudu ocenio "iracionalnom".

Rekao je da je već dato dovoljno garancija da nema teritorijalne pretenzije prema svojim susedima.

Sve ovo dokumentovano je u analitičkim papirima američkih obaveštajnih službi iz 1992. godine, koji su nedavno deklasifikovani i objavljeni u arhivama američke vlade.

Prema tim dokumentima, grčki zvaničnici su ponudili finansijsku podršku u zamenu za kompromis oko imena, u vreme kada se Makedonija kao nova država, koja se tek odvojila od bivše SFRJ suočavala i sa diplomatskom izolacijom.

U analizi američkih obaveštajnih službi, Gligorov je opisan kao "mudri stari lisac", iskusni političar koji je pažljivo balansirao glavne strateške odluke. U dokumentima se navodi da je igrao ključnu ulogu u kampanji za međunarodno priznanje Makedonije, ali je bio razočaran odlukom Evropske zajednice da podrži grčke prigovore na ime zemlje.

Izveštaji takođe prikazuju Gligorova kao centralni faktor političke stabilnosti zemlje, posebno tokom perioda kada je vladu vodio premijer Branko Crvenkovski. Američki analitičari ocenjuju da je predsednik pokušao da ublaži etničke tenzije kroz ustavni model koji je naglašavao individualna, a ne kolektivna prava nacionalnosti.

U dokumentima se takođe pominje njegovo nepoverenje prema regionalnim liderima tog vremena , posebno prema Slobodanu Miloševiću i Franji Tuđmanu, koje je smatrao odgovornim za raspad Jugoslavije. Gligorov je, prema analizi, odbacio Miloševićeve pokušaje da se Makedonija pridruži novoj državnoj zajednici pod srpskom dominacijom. Istovremeno, pokazao je interesovanje za ideju tadašnjeg jugoslovenskog premijera Milana Panića o stvaranju balkanske ekonomske unije koja bi uključivala Grčku i Tursku.

Američki izvori podsećaju i na dugu političku karijeru Gligorova. Pre raspada SFRJ, obavljao je visoke funkcije u saveznim institucijama, uključujući predsednika Savezne skupštine i saveznog sekretara za finansije. Nakon povlačenja iz politike 1978. godine, ponovo se aktivirao u periodu reformi jugoslovenske ekonomije, kao savetnik premijera Ante Markovića i autor programa ekonomskih reformi.

Spor oko imena između Makedonije i Grčke počeo je odmah nakon sticanja nezavisnosti zemlje 1991. godine i ostao je jedan od najvećih diplomatskih izazova zemlje u decenijama koje su usledile. Rešen je tek 2018. godine Prespanskim sporazumom, kada je zemlja usvojila ime Republika Severna Makedonija.

Premijer je tada bio lider SDSM Zoran Zaev.

(Telegraf.rs/Tanjug)