Piran, magični grad na Jadranu s pogledom na 3 države: Automobili su zabranjeni, a jedno sve ostavlja bez daha

Kažu da se bogatstvo ne meri saldom na tekućem računu. Meri se uspomenama, lepotama prirode koje su oči videle, ukusima koja su pomilovala nepca i, ovog puta, milovanjima vetra obale Jadrana. Trebalo mi je više od četiri decenije da krenem u istraživanje onih 46,6 kilometara obale koja zapljuskuje tlo Slovenije, čuva lepote Pirana i Portoroža i krije tajne vremena kada su venecijanski brodovi uplovljavali u piranske luke, nosivši začine, vino i priče sa celog Mediterana.

Nije bilo teško odabrati "sigurnu luku" iz koje ću krenuti u istraživanje. Negde na pola puta između ova dva bisera Slovenske Istre ušuškani su hoteli San Bernardin Resorta, iz kojih puca pogled na plavetnilo mora, predivno uređeno šetalište i biciklističku stazu koja povezuje dva toliko različita grada - urbani Portorož, s marinom, restoranima, hotelima... i magični, u vremenu zamrznuti Piran, pun uskih ulica, crvenih krovova, solju i suncem okupanih fasada...

Preporučujemo

Ono što me svaki put fascinira kada stignem u Sloveniju jesu beskrajno zelenilo i čistoća. Nestvarno je i koliko neguju i čuvaju istorijsko nasleđe, obnavljaju stotinama godina stara zdanja, ali i čuvaju arhitekturu stare Juge. Konkretno, oba hotela gorepomenutog rizorta na obali, zidana su 70-ih godina prošlog veka. I, ma koliko na prvi pogled deluju brutalno socijalistički spolja, unutra itekako imaju duh Mediterana.

Ostaci manastirske crkve Sveti Bernardin Foto: Ivana Nikolić

Beskrajno šarmantni Histrion ukrašen je pastelnim bojama, čuvenim istarskim škurama ili - ako vam srcu milije - šalukatrama, a odasvud opija miris soli i lavande. Slagala bih kad bih rekla da je prvi, ali jeste jedan od retkih hotela u kojima sam se osetila kao kod kuće. Osoblje preljubazno, nenametljivo, sve blista od čistoće, hrana nestvarna, SPA savršen, a sauna sa pogledom na more je mesto gde svako mora da se preznoji ako želi dobar reset tela, srca i duše...

Ipak ono što će me ovde sigurno vratiti jesu buđenja... Sunce koje se stidljivo ušunjava u sobu i zvuk galebova koji pozdravljaju novi dan. Kafa na terasi sa pogledom na more i, ako si dovoljno srećan, ples jata delfina u daljini. Na to dodajte jutarnje tuširanje sa pogledom na pučinu (da, moguće je), a potom istarski doručak u vidu palente sa rajčicom ili istarski pršut, sirevi i beskrajno ukusno povrće, i savršeni dan može da počne.

Ponos Slovenske Istre - Piran

Dok martovsko sunce tek lagano miluje krećemo peške ka Piranu. Od hotela je udaljen nekih 20 minuta baš lagane šetnje predivno uređenim šetalištem kraj mora. Duž staze videćete skulpture izrađene nadomak Portoroža, gde se umetnici iz čitavog sveta već više od pola veka sastaju na svake dve godine i stvaraju remek dela koja se potom izlažu na više od 100 lokacija.

Dok uživamo u jutarnjem suncu, gospođa Milka koja nas upoznaje sa čarima ovog mesta priča da su u davna vremena ovde dolazili pirati, ali da ime ovog veličanstvenog gradića ni na koji način nije povezano sa njima. Piran je, veruje se, dobio ime po vatri (starogrčki 'piros' - oganj, vatra, op. aut) koja se palila na samom špicu poluostrva i dalje u brdima... Otkriva nam i da u grad nije moguće ući automobilom što me oduševljava, kao i saznanje da do Trga Tartini možete doći autobusom za evro, pa potom u miru istraživati uličice.

Prvi korak u sam Piran kao da vas odvede u neko predivno italijansko letovalište. Nije ni čudo, jer je ovaj grad bio 500 godina pod Venecijom. Iako se kasnije našao pod vlašću Austrougarske, potom Kraljevine Italije, a polovinom 20. veka je postao deo Jugoslavije, italijanski uticaj je ovde izuzetno vidljiv. U gradu koji broji oko 3.000 duša i dalje živi dosta Italijana, pa su svuda oko vas dvojezične table... Klinci još od vrtića uče italijanski, obavezan je u školama, a posebno fascinatno je to što možete videti ljude kako komuniciraju na dva različita jezika i u potpunosti se razumeju, bez da jedan uopšte izgovori jezik onog drugog.

Arhitektura Pirana takođe je fascinatna. I dalje se mogu videti ostaci zidina iz 15. veka, netaknute na brdu, delovi u samom gradu, kao i dosta kamenja koje je utkano u temelje današnjih kuća. Tu su čuvene venecijanske kapije sa lavovima i otvorenom knjigom (znakom da su zidane u vreme mira), ali vidi se i uticaj Habzburške monarhije.

Posebno magičan je Trg Tartini koji nosi ime po slavnom violonisti i kompozitoru Đuzepeu Tartiniju koji se rodio u Piranu. Trg je nekad bio luka, a potom je pre nekoliko vekova nasuta zemlja i trg je postao glavno mesto okupljanja meštana i turista. Zanimljivo je što je jajastog oblika jer je tu nekad bila okretnica tramvaja i trolejbusa koji su povezivali Piran i Portorož. Kasnije je služio kao parking stanovnicima, gotovo da raspada Jugoslavije, kada je odlučeno da se zabrane vozila i da ovaj trg postane dragulj grada kojim godišnje prođe stotine hiljada turista i uživa u šetnji, kafi, i fotografisanju kraj 130 godina starog spomenika Tartiniju, tvorcu "Đavoljeg trilera".

Foto: Nikola Zoko

Anđeo koji čuva Piran

Zanimljivo je i to da u gradu ima najmanje deset crkava, iako neka od tih svetilišta na prvi pogled i ne liče na crkvu. Ipak, jedna dominira čitavim pejzažom. Nalazi se na brdu iznad grada, nosi ime Svetog Đorđa ili Svetog Jurija. Posvećena je zaštitniku grada koji je, prema predanju iz 14. veka, spasio lokalne ribare od razorne oluje. Iako njeni temelji potiču iz 5. i 6. veka, crkva danas ima barokni izgled iz 18. veka.

Foto: Ivana Nikolić

Kraj crkve je predivni zvonik, gotovo identičan zvoniku Svetog Marka u Veneciji. Jedino po čemu se razlikuju jeste po visini (onaj u Veneciji je dosta viši) i po tome što je kopija starija od originala! Kako? Tako što je ovaj u Piranu sazidan u 17. veku i idalje stoji, dok je onaj u Veneciji pao 1901, pa su zidali novi.

Upravo na ovom zvoniku je i anđeo koji čuva Piran. Na samom vrhu nalazi se statua arhangela Mihaila, visoka četiri metra i teška nekoliko tona, koja se okreće u zavisnosti od vetra i slovi za "najpouzdanijeg meteorologa" u Sloveniji. Tako da, kada arhangel Mihailo gleda prema Italiji zna se da će vreme biti idealno, dok se sigurno sprema loše vreme ako gleda prema moru.

Pogleda na zvonik i "nepogrešivog meteorologa" sa Trga Tartini Foto: Ivana Nikolić

Jednog jutra, ne tako davno, kada je gledao ka moru, verovatno ni sam arhangel nije slutio da će mu stravična oluja "doći glave". U stravičnom nevremenu koje je tada pogodilo Piran odletelo mu je jedno krilo, teško više stotina kilograma, i sručilo se na Trg Tartini. Samo pukom srećom niko nije bio povređen. Statua je potom uklonjena, restuirana i uz pomoć helikoptera ponovo vraćena na vrh zvonika, gde i danas svima koji se zateknu u ovom gradu daje nepogrešivu vremensku prognozu. Ukoliko gleda prema Italiji i vi ćete vrlo verovatno iz dvorišta crkve moći da vidite susednu državu, a sa vidikovca ispred crkve imaćete najsavršeniji pogled na Piran, delove Portoroža, ali i Hrvatske.

Lavirint magičnih uličica

Kada ste se već našli u Piranu, obavezno zađite u lavirint beskrajnih uličica, nekih toliko uskih da je gotovo nemoguće mimoići se. Zgrade su nekad toliko blizu da komšije mogu šećer da pozajme preko prozora, a boje fasada i šalukatre nestvaran su kontrast naspram plavetnila neba.

U pojedinim delovima kročićete kamenom iz venecijanskog doba, negde mermernim pločama koje se tu i tamo spajaju sa asfaltom. Očaravaće vas minijaturni lokali u kojima su smeštene suvenirnice, galerijice, butici, kafići, kuće lokalnih vina. Čućete i "buongiorno" i "dobro jutro", pozdravljaće vas nasmejani lokalci i užurbani turisti.

Naićićete i na Trg bratstva, ali i Prvomajski trg koji je nekada, pre nego što je Trg Tartini postao središte, bio glavni u gradu. Ovde su meštani dolazili da se okupe kraj bazena, u kojem se skupljala voda, pa su na starim česmama punili vedra usput razmenjujući abrove do kasnih popodnevnih sati. Danas ovde možete gvirnuti kroz staklene izloge lokala da vidite kako se tradicionalno prave fuži, uživati u šoljici dobre kafe i hvatati pozicije za vrhunske fotografije.

Negde između starih kuća, koje vode ka Jevrejskom trgu, naićićete i na kamenu presu gde su nekad pravili maslinovo ulje. Stoji tako tu, nezaštićena, ali beskrajno očuvana i redovno mami poglede turista kojima na prvi pogled nije jasno čemu ta kamena skalamerija služi...

Foto: Ivana Nikolić

Jednostavno, gde god se okrenete, svaki kutak nosi neku svoju priču, nekada čak i vekovima staru. Zato ne oklevajte da zatražite vodiča, da ušetate u poslovnicu turističke organizacije i podrobno se raspitate šta obavezno morate da vidite, gde obavezno morate da popijete kafu, koji kolač morate da okusite...

Grad je pun galerija i muzeja, a cene su više nego pristupačne, u proseku je karta oko 5 evra, zato savetujem da svuda uđete i sve vidite, jer ovaj grad nosi neku nestvarnu energiju i toliko je čaroban da ćete se ovde sigurno vraćati...

Da, pun je soba koje možete da iznajmite za prenoćište, ali i nekretnina koje možete da kupite, doduše po nimalo pristupačnoj ceni jer kvadrat ide i do 5.000 evra... Mnogi lokalci su napustili ovaj dragulj jer im više nije bio toliko praktičan za život. Osim gotovo celogodišnje graje turista postao je izazov doći do kuće sa kesama iz prodavnice jer, kao što ranije napomenuh, automobilima više nije dozvoljen ulazak u grad... Iako je to meštanima sigurno otežalo život, posetiocima je donelo neku novu dimenziju i mogućnost za opuštanje i uživanje... Ovde bez straha možete da pustite dete da trči po trgu i pika loptu, bez bojazni da mu preti opasnost od točkova... Uveče možete da na trgu uživate u koncertu klasične muzike, odete u pozorište, večerate u predivno dekorisanim baštama lokalnih restorančića bez zvuka motora i sirena.

Zaista, Piran je grad kojem možete da se vraćate iznova i iznova. i svaki put da nešto novo vidite i naučite... On može da bude i polazna tačka za toliko toga lepog što ovaj kraj Slovenije ima, a u tome ćete čitati u jednoj od narednih reportaža.

(Telegraf.rs)