Ono što se dešavalo jednom u 100 godina, sada će biti jednom u 10: "Ulazimo u eru ekstremnog vremena"

Razorno nevreme koje je pogodilo Zagreb i širi region sve je teže opisati kao retku pojavu koja se događa jednom u sto godina. Stručnjaci upozoravaju da bi se ovakvi ekstremi u budućnosti mogli ponavljati znatno češće.

Klimatske promene, zagrevanje mora i specifična kombinacija atmosferskih uslova stvorili su, kako navode, svojevrsnu "savršenu oluju" kakvu region do sad nije zabaležio.

Preporučujemo

Atmosferski fizičar Branko Grisogono upozorio je u emisiji HRT-a da dosadašnje procene o učestalosti ekstremnih pojava više ne vrede.

"Ta povratna vremena treba revidirati. Ono što je bilo jednom u 100 godina, očito ide ispod toga – i to vredi za sve više procesa", rekao je.

Sličan stav iznela je i Lučka Kajfež Bogataj, slovenački klimatolog.

"Ono što je nekad bilo jednom u 100 godina, u budućnosti će se događati možda svakih 10 godina", dodala je. Drugim rečima, ekstremni vremenski uslovi postaju nova realnost. Oluja koja je pogodila Hrvatsku nije bila izolovan slučaj – prethodno je zahvatila i Sloveniju, posebno područja Kranja i Gorenjske, gde su zabeleženi udari vetra kakvi se onde retko viđaju.

"Ne pamtimo ovakve invazije. Udari su išli do 140 km/h, što je za taj prostor nezamislivo", istakla je Kajfež Bogataj.

Regionalni obim oluje ukazuje na širi atmosferski poremećaj, a ne na lokalnu anomaliju.

Prema Grisogonu, reč je o složenom lancu događaja: od aktivnog severnog Atlantika, prodora hladnog vazduha prema Sredozemlju, stvaranja ciklona nad Đenovskim zalivom, pa do dodatnog jačanja nad toplim Jadranom i uticaja planinskih masiva poput Medvednice. Važnu ulogu odigrali su i planinski talasi i delimična rezonancija atmosfere. Građani su primetili kratke, ali vrlo snažne udare vetra koji su dolazili u talasima, što dodatno potvrđuje složenost fenomena. Iako na pojavu utiče više činilaca, naučnici sve češće ističu klimatske promene kao ključni uzrok.

"Nauka pokazuje da je ljudski uticaj najmanje 95 posto. Ovakav porast temperature nikada nije zabeležen u istoriji", rekla je Kajfež Bogataj. Dodatni problem predstavlja naglo zagrevanje, posebno Sredozemnog mora, dok su temperaturne razlike između toplijeg juga i hladnijeg severa sve izraženije. Stručnjaci naglašavaju da se posledice još uvek mogu ublažiti, ali isključivo uz sistemski pristup i dugoročno planiranje.

"Treba nam plan. Ne možemo da delujemo stihijski. Moramo da uvedemo klimatski sigurnu gradnju", naglašava Kajfež Bogataj. To podrazumeva otporniju infrastrukturu, prilagođavanje urbanizma i nove građevinske standarde. "To nisu futurističke tehnologije, to je pitanje planiranja i političke volje", rekla je.

Grisogono upozorava i na nedostatak ključne institucije u Hrvatskoj.

"U Hrvatskoj nedostaje klimatski centar koji bi objedinio podatke i vodio strategiju", rekao je. Bez takve koordinacije teško je planirati dugoročne mere, posebno u političkom sistemu koji razmišlja u kratkoročnim mandatima. Uprkos sve učestalijim ekstremima, stručnjaci ističu da panika nije rešenje, a naglasak stavljaju na informisanje građana i bolje razumevanje rizika. "Kad ljudi razumeju šta se događa, lakše će se nositi s tim – i tražiti odgovore od politike", poručila je.

(Telegraf.rs / Večernji list)