Preminuo sveštenik Bogdan (38): Kolega mu donirao 60 odsto jetre, ali otac četiri devojčice nije preživeo

Vest koja je jutros potresla Semberiju i čitavu pravoslavnu zajednicu stigla je iz doma porodice Stjepanović. Protojerej-hadži Bogdan Stjepanović (38), sveštenik iz Bijeljine i otac četiri devojčice, preminuo je nakon duge i teške bolesti, samo dva meseca nakon što mu je u Istanbulu izvršena transplantacija jetre.

Iako je cela nacija mesecima molila za njegovo ozdravljenje, a njegov kolega i prijatelj učinio podvig kakav se retko viđa u modernom dobu, srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.

Preporučujemo

Od oca Bogdana se na društvenim mrežama, uz reči koje slamaju srce, oprostila njegova supruga Jovana.

- Sa neizmernom tugom i bolom javljamo da je preminuo naš voljeni suprug, otac i sveštenik. Neka mu Gospod podari večni mir, a nama snagu da izdržimo ovaj gubitak - napisala je.

Ona je dodala da će javnost o vremenu opela i sahrane biti naknadno obaveštena.

Priča o ocu Bogdanu ostaće upamćena ne samo po njegovoj preranoj smrti, već po nadljudskoj hrabrosti sveštenika Darka Perića (41) iz Pilice. Kada su lekari rekli da je transplantacija jedini spas, otac Darko nije oklevao, odlučio je da svom prijatelju sa studija daruje 60 odsto svoje jetre.

- Na praznik Svetog Jovana Krstitelja javila mi se želja da mu spasem život. Bio sam mu poslednja prilika - govorio je otac Darko, svesno ulazeći u rizičan zahvat kako bi pokušao da vrati oca njegovim kćerkama.

Transplantacija je obavljena 16. marta u Istanbulu. Darko se uspešno oporavio i vratio svojim dužnostima, verujući da će i Bogdanov oporavak teći u istom smeru. Nažalost, sudbina je imala drugačije planove.

Bogdanova agonija počela je tokom pandemije. Virus korona preležao je četiri puta, što je ostavilo trajne i kobne posledice na njegovu jetru. Borba za njegovo lečenje trajala je dve i po godine, a u akciju prikupljanja sredstava uključila se cela Republika Srpska i Srbija.

Iza oca Bogdana ostala je neutešna supruga i četiri male kćerke, koje su mesecima sa bakama čekale vesti iz Turske, nadajući se tatinom povratku.

Kako je ranije preneo Kurir, otac Darko je pre samo par meseci opisivao trenutak kada je Bogdanu saopštio da će mu biti donor. Bogdan mu je tada, kroz suze, rekao:

- Ne znam šta da kažem ni kako da ti se odužim.

Iako se otac Bogdan nije vratio svojoj parohiji, podvig oca Darka ostaće zapisan kao najviši čin hrišćanske ljubavi i prijateljstva koji je ujedinio ljude u molitvi i humanosti.

(Telegraf.rs)