Sahranjena monahinja Hristina Rabrenović

Opelo usnuloj u Gospodu monahinji Hristini (Rabrenović) služeno je danas u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom. Nakon toga obavljen je i čin sahrane na podgoričkom groblju Čepurci, objavila je danas Mitropolija crnogorsko-primorska.

Starešina hrama protojerej Mirčeta Šljivančanin sabranima se obratio nakon opela.

Preporučujemo

Skrenuvši pažnju na reč Božiju koju slušamo u ovim, vaskršnjim danima, da će svi koji su činili dobro vaskrsnuti za život, otac Mirčeta je rekao da usnule monahinje Hristine treba da se sećamo, jer je važno da dobra dela pamtimo, da bismo znali šta je cilj našega života.

Govoreći o životu sestre Hristine, otac je istakao njen dvadesetogodišnji trud i žrtvu u podgoričkim hramovima, te da je sav njen život zapravo bio služenje Bogu i bližnjima

"Mi obično kad hoćemo da kažemo za nekog čoveka da je pobožan, kažemo da je njemu crkva druga kuća, a kod naše sestre Hristine bilo je mnogo više od toga. Njoj je crkva bila prva kuća. Molitva i trud i rad u crkvi , glavno njeno zanimanje, a episkopi, sveštenstvo i verni narod-njena porodica. Ona je prva dolazila u hram i onaj veliki Saborni i ovaj stari, zadnja odlazila iz njega, a nekada nije ni odlazila. Bog zna koliko dana i noći je provela u hramu, trudeći se i pazeći na svaki detalj koji je njoj bio poveren. Zato je zavredila ljubav svih koji su je znali. Od našeg blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija koji ju je zvao đakonisa, a onda i našeg Mitropolita Joanikija koji je prihvatio njenu želju i postrigao je u monaški lik i dao joj ime koje govori i opisuje njen život, jer je Hristu služila i bližnjima i žrtvovala se za Boga i bližnje i sebe prinela na tu žrtvu i kroz to služenje i kroz tu bolest koja ju je zadnjih godina ophrvala, nikada sebe nije stavljala na prvo mesto ni tražila zahvalnice ni pohvale, a uvek je bila tu da pomogne, da zameni drugoga. Sestra Hristina je pokazala šta znači žrtvovati se i živeti za Crkvu- da se daješ i ništa ne tražiš i da si spreman da svoj život položiš za bližnje. To je njen život.

Ona je poslednje godine provela u ovom hramu brinući se, sve voleći Hrista i voleći Crkvu. Zato je ispraćamo sa nadom u vaskrsenje i večni život, kao oni koji veruju u život i u vaskrsenje, kao što je ona verovala i kao što se žrtvovala.

Neka joj Gospod daruje carstvo nebesko. Svima vama hvala koji ste o njoj brinuli i pokazali bratsko-sestrinsku ljubav. Neka vam Gospod uzvrati blagoslovom, a njoj da daruje carstvo nebesko i život večni. Amin. Hristos vaskrse"- zaključio je protojerej Mirčeta Šljivančanin.

Monahinja Hristina je ispraćena u prisustvu velikog broja sveštenstva, monaštva, rodbine i vernog naroda.

(Telegraf.rs)