Mihajlo je iz sela kod Nevesinja otišao u Ameriku, postao milioner, a onda odlučio da se oduži i napravi čudo!

Bio je ratnik, zarobljenik, emigrant, milioner i dobrotvor koji nikada nije zaboravio rodni kraj. Životni put Mihajla Labala, od hercegovačkog sela Lukavac kod Nevesinja do statusa jednog od najbogatijih Srba u Americi, mogao bi da posluži kao scenario za film. Ipak, oni koji su ga poznavali kažu da ga bogatstvo nije definisalo, već pomoć koju je pružao svom narodu i zavičaju.

Mihajlo Labalo rođen je 10. jula 1923. godine u selu Lukavac kod Nevesinja, a preminuo je 11. maja 2007. u Nevesinju. Već kao osamnaestogodišnjak učestvovao je u junskom ustanku 1941. godine protiv fašizma u Hercegovini. Kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini učestvovao je u oslobađanju žandarmerijske stanice u Lukavcu i proterivanju ustaša sa područja Nevesinja.

Preporučujemo

Foto: Telegraf.rs

Sudbina ga potom odvodi u ratno zarobljeništvo. Tokom 1943. godine zarobljen je kod Kalinovika u sukobima sa nemačkim snagama, nakon čega je prebačen u logore u Grčkoj i Italiji. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u Italiji kao slobodan čovek, ali daleko od domovine.

Foto: Telegraf.rs

Posle rata odlazi u Južnu Ameriku, najpre u Peru, gde uči jezik i završava studije ekonomije. Kasnije se seli u Sjedinjene Američke Države, gde završava i studije psihologije. Upravo u Americi započinje uspešnu poslovnu karijeru u oblasti prometa i osiguranja nekretnina, zahvaljujući kojoj postaje jedan od najuspešnijih i najbogatijih Srba u dijaspori.

Foto: Telegraf.rs

U želji da svom rodnom kraju ostavi trajni legat, Mihajlo je pokrenuo izgradnju moderne i moćne bolnice, želeći da to bude najopremljenija zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj. Pomno je pratio svaku fazu radova, a u krugu bolnice podigao je i crkvu sa krstionicom, na čijim su zidovima uklesana imena svih poginulih boraca ovog kraja. Svoju neraskidivu vezu sa zavičajem potvrđivao je i kroz brojne druge donacije i stipendije.

Kako bi obezbedio da bolnica i lekari imaju podršku i nakon njegovog odlaska, osnovao je fondaciju koja nosi njegovo ime. Mihajlo je preminuo 11. maja 2007. godine u Nevesinju, a velelepni objekat od 3.600 kvadratnih metara svečano je otvoren u oktobru 2014. godine, uz svesrdnu podršku Vlade RS.

Bolnica u Nevesinju Foto: Telegraf.rs

A kakvo je stanje na terenu danas i da li su Nevesinjci ispoštovali svog dobrotvora?

Bolnica danas beleži izuzetne rezultate koji daleko prevazilaze lokalne okvire. Sa šest odeljenja - pedijatrijom, ginekologijom, internom medicinom, neurologijom, hirurgijom sa anestezijom i palijativnom negom – ova ustanova uspešno parira mnogo većim zdravstvenim centrima.

"Ovako velika i moćna bolnica u malom mestu kao što je Nevesinje, prema nekim evropskim standardima verovatno ne bi ni postojala. A ona ne samo da postoji, već beleži vrhunske rezultate", ponosno ističe direktor bolnice Velibor Milivojević za Telegraf.rs.

Velibor Milivojević; Foto: Telegraf.rs

"Sve radimo po najmodernijim svetskim protokolima. Naši pacijenti znaju da ovde dobijaju maksimalnu negu i empatiju, zbog čega smo proglašeni za zdravstvenu ustanovu sa najvećim stepenom zadovoljstva pacijenata u celoj Republici Srpskoj", dodaje.

Foto: Telegraf.rs

Zbog takve reputacije, pacijenti nisu samo Nevesinjci – u potrazi za lečenjem ovde dolaze ljudi iz cele regije: Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije...

"Izvodimo najradikalnije i najkomplikovanije zahvate, od kojih se neki ne rade nigde drugde u Republici Srpskoj. Imali smo mnogo teških slučajeva, a možda najzahtevniji i najneobičniji zahvat, koji se ne izvodi u Federaciji BiH, pa čak ni na prostoru bivše Jugoslavije – izuzev Beograda – jeste faringo-laringo-ezofagektomija sa rekonstrukcijom", objašnjava Milivojević.

Posebno je uspešan ginekološko-akušerski sektor. Mnoge žene su upravo ovde rešile ozbiljne probleme sa reproduktivnim zdravljem, a poverenje je toliko da su pacijentkinje iz Crne Gore, nakon uspešnih terapija, odlučile da se u Nevesinju i porode.

I dok pacijenti u rekordnom roku i bez čekanja stižu do vrhunske medicinske nege, ispred ove velelepne građevine ponosno se uzdiže spomenik Mihajlu Labalu – večni podsetnik na velikog rodoljuba, patriotu i humanistu koji je ispunio svoj dug prema zavičaju.

(Telegraf.rs)