Slovenci dobili oštro pismo od šefa NATO: "Podrivate našu kolektivnu bezbednost!"

Slovenija je dobila ozbiljnu kritiku od NATO-a. U pismu upućenom premijeru Robert Golob, generalni sekretar NATO-a Mark Rute upozorio je da niski slovenački izdaci za odbranu u vreme krize "podrivaju našu kolektivnu bezbednost". Prema njegovim procenama, stvarni izdaci za osnovnu odbranu znatno su niži od dva odsto BDP-a koje navodi vlada - svega oko 1,6 odsto BDP-a.

NATO upozorava da su vladini proračuni "naduvani" za 300 miliona evra i da uključuju troškove koji ne spadaju u osnovne odbrambene izdatke prema definiciji NATO.

Preporučujemo

U trenutku kada odlazeća vlada zbog budžetskih pritisaka dodatno smanjuje sredstva za odbranu i vojsci uskraćuje oko 75 miliona evra, uglavnom kroz manje ulaganje u opremanje, infrastrukturu i modernizaciju vojske, NATO je Sloveniju optužio za manipulisanje brojkama.

Redakcija portala 24ur.com je došla do pisma generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koje je početkom maja poslao premijeru u tehničkom mandatu Robertu Golobu. U njemu je ukazao na razlike između zvaničnih brojki slovenačke vlade i metodologije NATO u vezi sa osnovnim izdacima za odbranu.

Prema podacima koje je Slovenija dostavila u okviru odbrambenog planiranja, država bi 2025. godine trebalo da za osnovnu odbranu izdvoji 2,01 odsto BDP-a, što predstavlja povećanje od 51 odsto u odnosu na prethodne godine.

Ali prema proceni NATO, taj "skok" je velikim delom postignut tako što je vlada u osnovne odbrambene izdatke uključila i projekte koji, prema Ruteovim rečima, ne spadaju u dogovorenu definiciju odbrambenih troškova. Ako se ti projekti izuzmu, Slovenija bi za odbranu zapravo izdvajala samo oko 1,6 odsto BDP-a, odnosno oko 300 miliona evra manje.

"Dugotrajno nisko rangiranje Slovenije po izdacima za odbranu u vreme krize podriva našu kolektivnu bezbednost, dok nastojimo da ravnomerno raspodelimo teret i obezbedimo snažniju Evropu u snažnijem NATO. Zato je ključno da Slovenija preuzme svoj pravičan deo tereta i ublaži dugotrajne nedostatke", napisao je Rute.

Pozvao je Sloveniju da hitno obezbedi potrebna finansijska sredstva povećanjem i održavanjem odbrambenih izdataka.

"Pozivam Sloveniju da u obavezu od 3,5 odsto uključi samo dogovorene osnovne odbrambene izdatke", naveo je Rute.

Iz pisma nije jasno koji su projekti sporni, ali se najverovatnije radi o infrastrukturnim projektima dvostruke namene, širim bezbednosnim programima i pojedinim razvojnim investicijama.

Rute je izrazio nadu da će slovenačka vlada rešiti neslaganja oko brojki do narednog samita NATO, koji će početkom jula biti održan u Ankari.

Generalni sekretar NATO očekuje "plodnu raspravu o planovima saveznica, uključujući verodostojan put ka ispunjenju obaveze od 3,5 odsto".

Vlada Slovenije: Postoje različita tumačenja strukture ulaganja

Iz kabineta premijera potvrđeno je da je Golob primio Ruteovo pismo.

"Vlada premijera dr Roberta Goloba izdvojila je za odbranu najveći obim sredstava do sada i dovela Sloveniju do ispunjenja dugogodišnje obaveze da za odbranu izdvaja dva odsto BDP-a. Time je Sloveniji uspelo ono što nijedna prethodna vlada nije ostvarila", odgovorili su na Ruteove kritike.

Naglasili su da "postoje različita tumačenja strukture ulaganja" i da Slovenija zastupa "šire razumevanje bezbednosti i otpornosti, koje pored vojnih kapaciteta uključuje i ulaganja u kritičnu infrastrukturu, sajber bezbednost, energetsku bezbednost, vojnu mobilnost i druge kapacitete važne za bezbednost države i saveza".

Dodali su da je Golob takvo shvatanje bezbednosti više puta isticao i da se sa sličnom dilemom suočavaju i neke druge članice NATO.

Iz premijerovog kabineta poručili su i da je Golob više puta objasnio da je "jedina operativna obaveza koju je Slovenija preuzela obaveza iz Rezolucije o opštem dugoročnom programu razvoja i opremanja Slovenačke vojske do 2040. godine, koju je potvrdio Državni zbor".

To podrazumeva dva odsto BDP-a za odbranu 2025. godine i postepeno povećanje do tri odsto BDP-a do 2030.

"Nadamo se da će buduća vlada razumeti ulogu Slovenije kao verodostojne i odgovorne članice saveza i ispunjavati preuzete obaveze", dodali su.

Podsetili su i da će 2029. godine biti izvršena procena da li je dalje povećavanje ulaganja u odbranu opravdano i u skladu sa globalnim bezbednosnim okolnostima.

Ministarstvo odbrane: Dostigli smo 2,04 odsto, metodologije se razlikuju

Za dodatna objašnjenja o metodologiji, strukturi troškova i izveštavanju NATO-u novinari su se obratili i slovenačkom Ministarstvu odbrane.

Ministar Borut Sajovic izjavio je da je Slovenija 2025. godine za odbranu izdvojila 1,438 milijardi evra, odnosno 2,04 odsto BDP-a.

Prema njihovim podacima, najveći deo čine izdaci Ministarstva odbrane, koji su iznosili ukupno 1,071 milijardu evra.

Pored toga, Ministarstvo kao odbrambene troškove navodi i 1,1 milion evra za Kancelariju za zaštitu tajnih podataka, troškove vojnih penzija procenjene na 35,6 miliona evra, kao i troškove za odbranu iz budžeta drugih ministarstava i preduzeća od posebnog značaja za odbranu u ukupnoj vrednosti od 330,3 miliona evra.

"Ova kategorija obuhvata i druge ključne investicije za potrebe Slovenačke vojske i saveza na teritoriji Republike Slovenije, koje se finansiraju iz sredstava nosilaca odbrambenog planiranja, uključujući budžete ustanova i privrednih društava čija je delatnost od posebnog značaja za odbranu i koja su uglavnom u državnom vlasništvu", saopštili su iz ministarstva.

Upravo u toj poslednjoj kategoriji leži razlog neslaganja.

"Tačno je da postoje dva različita pogleda na deo izdataka koji se odnose na odbrambene projekte drugih ministarstava", navode iz Ministarstva odbrane.

Dodaju da je kategorija odbrambenog planiranja koju sprovode nosioci odbrambenog planiranja u skladu sa Zakonom o odbrani specifičnost Slovenije.

"Pre svega se radi o projektima povezanim sa većom operativnošću na terenu i logističkim snabdevanjem za potrebe Slovenačke vojske i saveza. Mi te zadatke i njihove finansijske posledice računamo kao deo osnovnih odbrambenih izdataka u okviru mešovitih civilno-vojnih aktivnosti, dok ih Direktorat za odbrambenu politiku i planiranje Sekretarijata NATO-a uglavnom tretira kao ulaganja povezana sa odbranom i bezbednošću", naveli su.

Prema tvrdnjama ministarstva, radi se o "dva legitimna, ali različita pogleda".

Ministarstvo ističe i da je Slovenija poslednjih godina značajno povećala izdvajanja za odbranu - sa 1,24 odsto BDP-a 2021. godine na više od dva odsto ove godine.

"Udeo slovenačkih odbrambenih izdataka u poređenju sa nekim članicama, posebno na istočnom krilu NATO-a, nije među najvećima, ali je Slovenija svakako kredibilna članica saveza, jer smo tokom svih godina članstva među državama koje, s obzirom na veličinu zemlje, daju najviše pripadnika Slovenačke vojske u međunarodne operacije i misije pod okriljem NATO-a, EU i UN", naveli su iz ministarstva.

Članice NATO-a su se na prošlogodišnjem samitu u Hagu obavezale da će do 2035. godine za "osnovnu odbranu" izdvajati najmanje 3,5 odsto BDP-a, a zajedno sa širim bezbednosnim troškovima do pet odsto BDP-a.

Slovenija se obavezala da će izdvajanja za odbranu 2025. godine povećati na dva odsto BDP-a.

"Pored toga, predviđeno je da se 1,5 odsto BDP-a izdvaja za šira odbrambena područja, kao što su zdravstvo, infrastruktura, sajber bezbednost i veštačka inteligencija. Dodatnih do 1,5 odsto moglo bi da bude namenjeno jačanju otpornosti Slovenije, uključujući civilnu zaštitu, skloništa, istraživanje i razvoj i druge prateće kapacitete", saopštila je vlada prošlog juna.

Ministarstvo odbrane je danas naglasilo da je, pored povećanja odbrambenih izdataka sa 1,24 odsto BDP-a 2021. godine na 2,04 odsto BDP-a 2025. godine, NATO-u prijavljena i procena troškova Slovenije za takozvani drugi stub jačanja otpornosti u visini od 0,8 odsto BDP-a.

Ako je procena od 1,6 odsto BDP-a tačna, Slovenija će u narednim godinama morati značajno da poveća izdvajanja, što bi moglo zahtevati ili preraspodelu budžetskih sredstava ili nove izvore prihoda.

Kako sada stvari stoje, to će biti jedan od prvih zadataka buduće vlade.

(Telegraf.rs)