UBIO JE KRISTINU JER GA JE ODBILA: U ćeliji ga proganjali jezivi snovi, pa pokušao SEBI DA PRESUDI!

Meštani Trilja i okoline Sinja i danas, skoro dve decenije kasnije, sa jezom i tugom govore o januaru 2008. godine.

Monstruozno ubistvo dvadesetogodišnje studentkinje Kristine Šušnjare ostalo je upisano kao jedan od najsvirepijih zločina u modernoj istoriji Hrvatske i regiona. Devojka koja je plenila svojom dobrotom, pobožnošću i čvrstim moralnim stavovima, postala je žrtva zverskog nagona svog sumeštanina Luke Pezelja.

Preporučujemo

Foto: Privatna arhiva

Priču o ovom tragičnom događaju nedavno je na svom Jutjub kanalu "AGAMEMNON Production" detaljno obradio i poznati privatni detektiv Braca Zdravković, podsećajući javnost na detalje istrage i suđenja koje je pratio ceo Balkan.

Devojka iz pobožne porodice suočena sa iskušenjima velikog grada

Kristina Šušnjara rođena je 24. jula 1987. godine u Sinju, a živela je sa porodicom u selu Vedrine nadomak Trilja. Bila je prvo dete izuzetno pobožnih roditelja, vaspitana u tradicionalnom duhu. Pored crkvene muzike i redovnih odlazaka na liturgije, Kristina je, kao i mnogi njeni vršnjaci, volela i rok muziku. Nakon završene srednje škole, upisala je Ekonomski fakultet u Splitu.

"Kada je otišla u Split, ona je videla da je to mnogo drugačije mesto od njenog rodnog Trilja, da su mentalitet i razmišljanja ljudi u velikom gradu drugačiji. Međutim, stvorila je krug devojaka koje su razmišljale kao ona - bile su pobožne i svake nedelje su išle u crkvu", objašnjava detektiv Zdravković.

Uprkos izazovima koje je nosio studentski život u velikom gradu, Kristina je bila čvrsto rešena da ostane devica do braka. Vikende je provodila kod kuće, pomažući roditeljima i brinući o mlađem bratu Luki, sa kojim je imala izuzetno blizak odnos.

Kobno praznično veče na Triljskom mostu

Tragedija se dogodila uoči Bogojavljenja, 5. januara 2008. godine. Kristina je provela dan u krugu porodice, pripremajući se za praznik. Tokom dana se čula sa prijateljicama iz Sinja i dogovorila da se nađu u gradu oko 21 sat, kako bi zajedno dočekale ponoć ispred Sinjske katedrale.

Pošto nije imala direktan prevoz, dogovorila se sa bratom Lukom da je kolima prebaci do Triljskog mosta na reci Cetini, odakle je planirala da do Sinja stigne autostopom - što je u to vreme u ovom kraju bila uobičajena praksa.

Oko 20 časova i 20 minuta, dok je Kristina stajala na mostu, pored nje se zaustavio zeleni "golf 3" sa sportskim felnama. Za volanom je bio Luka Pezelj, mladić iz susednog sela Donji Dolac, kojeg je Kristina poznavala iz viđenja. Pezelj joj je ponudio prevoz, rekavši da i sam ima posla u Sinju. Verujući poznatom licu, Kristina je ušla u automobil. Od tog trenutka, izgubio joj se svaki trag.

Krvavi pir u "golfu" i potraga koja je digla državu na noge

Pezelj je ubrzo skrenuo automobil u suprotnom smeru, ka svom selu Donji Dolac, koje je bilo udaljeno 20 kilometara. Zaprepašćenoj devojci je ponudio izgovor - navodno je morao kući po novac jer je sve potrošio na gorivo. Shvativši da nešto nije u redu, Kristina je burno reagovala i zahtevala da izađe iz vozila.

Tada je usledio horor. Pezelj je pokušao da je obljubi, a kada ga je devojka odlučno odbila i pružila otpor, on je izvadio težak francuski ključ. Besomučno ju je udario čak 16 puta u predelu glave, dok je nesrećna devojka pokušavala da se odbrani, zadobivši tom prilikom šest odbrambenih povrada na rukama.

Nakon što je usmrtio, Pezelj je njeno polunago telo bacio u jarugu u selu Donji Dolac, nedaleko od svoje kuće. Potom se vratio kući, oprao automobil od krvi, a njenu odeću, lične stvari i mobilni telefon spalio u kaminu. Kako bi sebi obezbedio alibi, ponovo je seo u isti auto, otišao do kafića u Trilju gde mu je sedeo mlađi brat sa društvom, i odvezao ih kući oko 3 sata ujutru, lažući da je kasnio jer je "bio sa devojkom u Sinju".

Sutradan, pošto se Kristina nije vratila kući niti pojavila na dogovoru sa prijateljicama, njen otac Ivica je u policijskoj stanici u Trilju prijavio nestanak. Pokrenuta je masovna potraga u kojoj su učestvovali policajci, vojska, vatrogasci, Gorska služba spasavanja i helikopteri.

Nakon sedam dana neizvesnosti, 12. januara oko 15 časova, jedan meštanin je tokom šetnje i treninga lovnog psa uočio telo u jarugi. Lice devojke bilo je potpuno unakaženo od udaraca, pa je identifikacija na sudskoj medicini u Splitu morala biti izvršena putem otisaka prstiju. Crne slutnje su se obistinile - bila je to Kristina.

Brat primetio neobično ponašanje: Priznanje i suđenje bez kajanja

Policija je u startu istrage ispitivala sve vlasnike zelenih "golfova". Među njima je bio i Petar Pezelj, Lukin mlađi brat. Petar je imao čvrst alibi - deset ljudi iz kafića je potvrdilo da je te večeri bio sa njima. Policija ga je pustila, ali kada se vratio kući, Petar se suočio sa starijim bratom Lukom, sećajući se da je ovaj kobne noći došao kući tek u tri ujutru sa opranim automobilom. Prisnožen bratovljevim pitanjima, Luka se slomio i priznao šta je uradio. Braća su potom zajedno otišla u policijsku stanicu u Sinju.

Pred inspektorima, Luka Pezelj je najpre pokušao da se izvuče bizarnom laži - tvrdio je da je Kristina sama izašla iz kola, saplela se, udarila glavom i preminula. Međutim, obdukcioni nalaz ga je potpuno demantovao. Suočen sa dokazima o 16 udaraca francuskim ključem, Pezelj je konačno priznao istinu. Prema rečima inspektora Branka Grubišića, ubica tokom istrage nijednog trenutka nije pokazao kajanje.

Suđenje na Županijskom sudu u Splitu, kojim je predsedavao sudija Bruno Klajn, pratila je javnost u celom regionu. Odbrana je pokušala da igra na kartu neuračunljivosti, tvrdeći da je Pezelj "čuo glasove", i tražila da se delo prekvalifikuje u obično ubistvo. Ipak, psihijatrijsko veštačenje u bolnici Vrapče pokazalo je da je Pezelj, uprkos nižoj inteligenciji i narcisoidnoj strukturi ličnosti bez empatije, bio potpuno svestan svojih postupaka.

Sud je utvrdio da je Luka Pezelj ubio Kristinu Šušnjaru na posebno svirep način kako bi prikrio pokušaj silovanja. Osuđen je na jedinstvenu dugotrajnu kaznu zatvora od 31 godine, od koje je do danas odležao nešto više od polovine.

 Od bezbrižnog stopiranja do svirepog ubistva

24. jul 1987. - U Sinju je rođena Kristina Šušnjara. Odgajana u tradicionalnom i pobožnom duhu, kasnije upisuje Ekonomski fakultet u Splitu.

5. januar 2008. (Tokom dana) - Kristina se priprema za doček Bogojavljenja i dogovara susret sa prijateljicama ispred Sinjske katedrale.

5. januar 2008. (20:00 - 20:20) - Brat je vozi do Triljskog mosta. Kristina ulazi u zeleni "golf 3" kojim je upravljao meštanin Luka Pezelj, misleći da je vozi u Sinj.

5. januar 2008. (Kasni večernji sati) - Pezelj skreće s puta ka selu Donji Dolac. Nakon što ga je odbila i pokušala da pobegne, on je u automobilu brutalno udara francuskim ključem 16 puta u glavu, a potom njeno polunago telo baca u jarugu.

6. januar 2008. (Oko 03:00) - Nakon što je oprao auto i u kaminu spalio Kristinine stvari, Pezelj odlazi do kafića po brata i društvo kako bi sebi stvorio lažni alibi.

6. januar 2008. - Otac Ivica prijavljuje nestanak ćerke. Počinje masovna potraga vojske, policije i Gorske službe spasavanja.

12. januar 2008. (Oko 15:00) - Lovac i njegov pas pronalaze unakaženo telo devojke u jarugi u Donjem Docu. Identifikacija se vrši otiscima prstiju na sudskoj medicini u Splitu.

Sredina januara 2008. - Policija ispituje sumnjive automobile. Luka Pezelj se slama pred mlađim bratom Petrom, nakon čega odlaze u policiju gde Luka priznaje zločin.

Sudski epilog - Psihijatrijskim veštačenjem u Vrapču utvrđeno je da je Pezelj bio uračunljiv. Zbog teškog ubistva iz koristoljublja/prikrivanja silovanja na svirep način, osuđen je na 31 godinu zatvora, gde se nalazi i danas.

(Telegraf.rs)