U stomaku velike ribe u Jadranskom moru pronađeno je nešto najgore

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije, svaki stanovnik Hrvatske godišnje potroši čak 121 plastičnu kesu!

Koliko plastike završava u prirodi pokazao je i nedavni slučaj iz Mljetskog kanala, gde su ribari ove zime u grdobini pronašli plastičnu flašu.

Preporučujemo

Slični prizori nisu retkost ni u Jadranskom moru ni na kopnu, gde plastični otpad i dalje završava svuda razbacan.

"Totalno neprihvatljivo. Svaki čovek koji imalo čita i nešto proučava zna da je otprilike 500 godina potrebno da se plastika razgradi", rekao je Stanislav iz Opuzena za Net.hr.

Prema podacima Ministarstva, potrošnja jednokratnih plastičnih kesa porasla je u odnosu na godinu ranije.

Dok je 2023. svaki stanovnik Hrvatske u proseku potrošio 104 kese, prošle godine taj broj se povećao na 121.

U Ministarstvu zaštite životne sredine i zelene tranzicije objašnjavaju kako je reč o razdoblju prilagođavanja nakon što je obavezna naplata laganih plastičnih kesa uvedena prošle godine.

"Teško je preko noći promeniti i navike trgovaca i navike potrošača. Plastične kese imaju smisao kada služe kao higijenska zaštita ili zaštita od rasipanja hrane i u jednom će delu ostati u upotrebi. Sve ostalo trebalo bi zameniti papirnatim ili tekstilnim kesama", rekla je Sanja Radović, načelnica Sektora za održivo upravljanje otpadom Ministarstva zaštite životne sredine.

Od prošle godine lagane plastične kese naplaćuju se simboličan jedan cent, pa deo građana u trgovinu dolazi pripremljen.

"Gledam da uzimam kese od kuće i uvek ih nosim sa sobom", kaže Ivana iz Zagreba, koja zbog svog posla čišćenja nastoji da stvara što manje otpada.

Sličnu naviku ima i Sunčica.

"Lakše mi je i jednostavnije. Operem ih i uvek ih imam u torbi", kaže, iako priznaje da ponekad nesvesno ipak posegne za malom plastičnom kesom za voće i povrće.

Nisam razmišljala o tome. Moglo bi i u papir, zar ne?", priznaje Sunčica.

Najveći problem upravo su tanke jednokratne plastične kese koje se najčešće koriste za voće i povrće.

Udruženja za zaštitu životne sredine zato građanima preporučuju višekratne ili platnene kese.

Ipak, postoje i pozitivni pomaci. Ukupna količina plastike koja se stavlja na tržište smanjuje se, ali u Greenpeace-u upozoravaju da sadašnji propisi još uvek nisu dovoljni.

"Problem s jednokratnom plastikom je što se  sve više usitnjava u mikroplastiku. Ona lako dospeva u reke i mora, a na kraju završava i na našim tanjirima", upozorava Petra Andrić, programska direktorka Greenpeace-a.

Protest Zelene akcije

Povodom Međunarodnog dana bez plastičnih kesa u Zagrebu je protest održala i organizacija Zelena akcija.

Upozoravaju kako mikroplastika više nije samo problem životne sredine, nego i zdravlja ljudi jer završava u vazduhu, vodi i ljudskom organizmu.

"Telo čestice mikroplastike prepoznaje kao hormone. Može doći do različitih hormonalnih poremećaja. Najopasniji su spontani pobačaji i neplodnost kod oba pola. Dolazi i do anomalija u razvoju muških polnih organa, a istraživanja pokazuju da izloženost takvim hemikalijama može dovesti i do smanjenja penisa", upozorila je Ana Marija Mileusnić, predstavnica kampanja Zelene akcije.

(Telegraf.rs)