Tompson raskrinkan i razbijen! Kakav neverovatan tekst Hrvata o pevaču-ekstremisti

Hrvatski pevač i ekstremista, a u suštini profiter na mržnji, Marko Perković Tompson, trn je u oku svakog inteligentnog čoveka na Balkanu, bio on Srbin ili Hrvat. Zato, kao lek za ovu boljku, prenosimo vam tekst o koncertu Tompsona koji je za Express 24 sata.hr napisao Josip Mlakić:

"Na zvaničnoj Facebook stranici Marka Perkovića Tompsona nedavno je objavljena informacija o pretprodaji live albuma pomalo rogobatnog naziva "504 027 (Hipodrom, Live)", snimljenog na koncertu održanom 5. jula 2025. na zagrebačkom Hipodromu, navodno pred 504.027 posetilaca.

Preporučujemo

Izdanje, koje se u pretprodaji na stranicama Croatia Recordsa prodaje po ceni od 17 evra, sadrži 3 CD-a i buklet od 28 stranica, a u pripremi su DVD i četvorostruko izdanje.

Croatia Records, u skladu s prevladavajućom "filozofijom" današnjice, u kojoj su ključne reči  istorija i rekord u svim svojim izvedenicama, izdanje promoviše sloganom: “Najveći koncert s prodanim ulaznicama u svetskoj istoriji dobija i svoje fizičko izdanje!”.

U najavi izdanja, takođe, stoji sledeće: "Album ‘504 027 (Hipodrom,live)’ nastao je u saradnji s Tompsonovim timom i Croatia Records kao trajni dokument jednog od najmasovnijih i najznačajnijih koncerata novije hrvatske uzičke istorije, čija je produkcija i organizacija mesecima bila u fokusu javnosti”.

S aktuelnog Svetskog  prvenstva u fudbalu mediji nas stalno bombarduju "istorijskim rekordima", golovima, asistencijama, odbranama, zaradi, pretrčanim kilometrima, uspešnim dodavanjima...

Album Marka Perkovića Tompsona deo je iste priče, iza koje stoji nezajažljiva pohlepa, dok je sve drugo, od koncerta do muzike, duboko u drugom planu, što na jasan način pokazuje kako Tompson nije u prvom redu muzička odnosno kulturološka činjenica, već pogubni društveno-politički fenomen.

Kad se govori o Tompsonu, govori se zapravo o simbolu, odnosno o mitološkom biću s jedne i profašističkom promoteru s druge strane, a ne o čoveku od krvi i mesa.

Live albumi neizostavni su deo rokenrol istorije, zbog čega se nakratko treba vratiti u prošlost.

Verovatno najpoznatiji live album u istroji rokenrola je “The Last Waltz”, oproštajni koncert kanadsko-američke rok grupe The Band, koja je širu popularnost stekla sredinom 1960-ih kao prateći bend Boba Dilana početkom njegove “električne faze”. Koncert je bio na američki Dan zahvalnosti, 25. novembra 1976., u dvorani Winterland Ballroom u San Francisku.

Bendu se na koncertu pridružilo više od deset posebnih gostiju, poput Boba Dilana, Erika Kleptona, Emili Haris, Van Morisona, Ringa Stara, Mudja Vottersa, Ronija Vuda, Nila Janga..

Kao i u Tompsonovom slučaju, Warner Bros Records je dve godine nakon koncerta, 1978., objavio trostruki koncertni album pod naslovom “TheLast Waltz”, dok je poznati reditelj Martin Skorseze snimio istoimeni dokumentarac, i tu prestaje svaka sličnost između Tompsona i The Band-a.

Foto: Tanjug/AP

Zapravo, oba snimka koncerta su u neku ruku i priča o vremenu u kojem su nastale.

Tompsonov koncert je tipičan primer narcisoidnog "one man show" fenomena koji se polako pretvara u glavno obeležje današnjice, dok u Skorcezeovom dokumentarcu vidimo neka od najvećih rok imena u opuštenom izdanju, koji vidno uživaju u muzici koju izvode.

Skorceze podjednako daje pažnju svakom od izvođača, uključujući članove The Band-a.

Snimak Tompsonovog koncerta na Hipodromu realizirao je Tompsonov službeni tim u saradnji s produkcijom Croatia Records.

Koncert je snimljen s više kamera visoke rezolucije, tehnički izuzetno korektno, i ništa više, dok je Skorcezeov film majstorski snimljen i montiran.

Nakon višemesečne produkcije, snimak koncerta otkupila je Hrvatska radiotelevizija, koja ga je, nimalo slučajno, prikazala 4. juna, na Tijelovo, jedan od najvećih katoličkih praznika, koji se

obeležava tačno 60 dana nakon Uskrsa, zatvarajući na taj način kič mitološku konstrukciju koja se gradi oko lika Marka Perkovića Tompsona pridodavši joj nedvosmislene religijske elemente.

Ovakvu odluku HRT-a kritički hrvatski mediji s pravom su proglasili skandaloznom jer spaja dve nespojive stvari: fašistički pozdrav i Katoličku crkvu, instituciju koja je bila jedina ozbiljna opozicija nacističkom režimu u Hitlerovoj Nemačkoj.

Marko Perković Thompson je prvenstveno politička činjenica pa tek onda sve drugo.

Foto: Tanjug/AP

Pišući nedavno o sprezi politike i estrade, napisao sam kako je ustaška ikonografija na zagrebačkom koncertu Marka Perkovića Tompsona s margina ušla u fokus javnosti s katastrofalnim posledicama za društvo, tolikim da možemo govoriti o civilizacijskom sunovratu.

Usprkos svemu, glavni junak "istorijskog koncerta" koji je dobio i svoju celovitu diskografsku dimenziju, što je, verujem, Tompsonu bilo poseno važno, važnije možda čak i od finansijskih efekata nije bio Marko Perković Tompson ,već publika, njih više od 500.000, kako se navodi u promotivnom materijalu.

Zapravo se i cela priča o koncertu uoči njegovog održavanja vrtela oko broja gledalaca.

I tu možemo povući paralelu s fudbalskim navijačima, s poznatim sloganom "Kol’ko nas ima, je**te kol’ko nas ima".

Zbog čega ljudi dolaze na Tompsonove koncerte u tolikom broju?

Odgovor na ovo pitanje možda nas najviše približava objašnjenju fenomena Tompson, koji je ujedno priča o vremenu u kojem živimo.

Verujem kako publika na Tompsonove koncerte ne dolazi toliko zbog njegovih pesama nego više zbog sebe, da bi na taj način postali " deo istorije" u kojoj prevladavaju lažni patriotizam i još lažniji verski zanos, što nije samo hrvatski specifikum nego poprilično dobar opis sveta u kojem živimo.

Spektakularna kič scenografija s koncerta, kao i projekcija Gospe na nebu, tek su dobrodošla kulisa za selfi, kao najbolju potvrdu vlastite ispravnosti.

Pročitajte više na: https://express.24sata.hr/kultura/thompsonova-ostavstina-lazno-domoljublje-kic-i-jos-lazniji-vjerski-zanos-33266 - express.24sata.hr

(Telegraf.rs)