Ruža je u 46. godini zatrudnela, posle 22 vantelesne oplodnje: Ni lekari ni moji bližnji nisu verovali u mene

Ruža Đurić-Milinković verovatno je najbolji primer da treba slediti svoje snove i bez obzira na teškoće i prepreke nikada ne odustati od njih.

Četredesetšestogodišnjakinja iz Brčko distrikta nakon 22. stimulisanog postupka medicinski potpomognute oplodnje zatrudnela je i polovinom idućeg meseca trebalo bi da se porodi i na svet donese devojčicu.

Preporučujemo

Trombofilija, insulinska rezistencija, godine života nisu je sprečile da svoju borbu, u želji da postane majka, dovede do kraja.

Dodamo li tome i izostanak podrške od familije, prijatelja, poznanika, lekara koji su je na svakom koraku odvraćali i nisu verovali da može da uspe, njen uspeh čini još neverovatnijim i većim.

Ni lekari nisu verovali

Ruža je u braku sa suprugom 15 godina, a njena borba da postane majka trajala je, kaže, dugo.

- Suprug i ja nismo imali nikakav zdravstveni problem, a opet kad sad vratim film imali smo ih niz, pa smo prošli lečenje i susretali se sa svim i svačim - govori Ruža na početku razgovora za Faktor.ba.

U 38. godini lekar joj je rekao da ima miome na materici i da ne može da ostane trudna, što je, kako kaže, za nju bio pravi šok.

- Da imam miome znala sam u 31. godini i oni su praćeni. Da ih imam nije bila novost, ali jeste i to šokantna da me oni sprečavaju da ostanem u drugom stanju. To me podstaklo da istražujem - da li miomi smetaju trudnoći i koliko, radila sam prohodnost jajovoda i pozicioniranje mioma, pa sam na klinici za koju sam se odlučila za vantelesnu oplodnju dobila nalaz da oni u stvari nisu nikakva smetnja - priča Đurić-Milinković.

Kad je sa suprugom skupila novac podvrgnuta je prvoj vantelesnoj oplodnji koja je, dodaje, završila neslavno.

- Stimulacija mi nije nikako odgovarala. Kad sam se probudila lekar mi je kazao da ipak moram da odstranim miome i da on više ne želi da radi vantelesnu oplodnju dok se to ne uradi.

Nakon drugog stimulisanog postupka otišla je na operaciju uklanjanja mioma. Postoperativni tok trajao je tri meseca, a onda je na prvom pregledu usledio šok - ultrazvuk je pokazao nove miome, samo na drugom mestu.

- Doktor je kazao da to ne smeta, iako smo već jednom prošli priču smeta, pa ne smeta. Sledeći mesec ušli smo u novu stimulaciju, a onda još jednu. Nakon četvrte stimulacije ponovo mi je rečeno da miome treba da odstranim, pa sam se našla u nedoumici i sa pitanjem - treba li da ih svako pola godine uklanjam? Bilo je to 2022, te godine obišla sam sve klinike u BiH koje su se bavile medicinski potpomognutom oplodnjom i dobila podeljena mišljenja - neki su tvrdili da miomi smetaju, dok su to drugi negirali. Mnogi su bili mišljenja da nije problem u miomima, nego u mojim godinama života, pa većina klinika u BiH nije htela ni da radi vantelesnu oplodnju. Govorili su mi - "ako imate novca idite, pa kupite jajne ćelije", što me je kao živo biće mnogo pogađalo - ističe Đurić-Milinković.

Odlučila je da potraži drugo mišljenje.

- Pošto sam dobila više mišljenja da sa svojim jajnim ćelijama mogu da ostanem u drugom stanju i da miomi ne predstavljaju problem, prestala sam njima da se bavim - pojašnjava.

Zbog insulinske rezistencije endokrinološkinja joj je rekla da, ako želi da ostane u drugom stanju, hitno mora da smrša i promeni način života.

- Dala mi je rok od četiri meseca uz konstataciju da imam povišene vrednosti muškog hormona kao devojka u 20-im godinama, a meni su tada bile 43. Ginekolozi se nisu složili s tim. Na preporuku endokrinološkinje napravila sam pauzu od osam meseci. Za mesec dana skinula sam 14 kilograma. Prestala sam da jedem i fizički se aktivirala. Smršala jesam, ali muški hormon nije padao... - navodi.

Termin porođaja polovinom augusta

Otkriva da se i suprug lečio i da su za njegov loš nalaz bile krive bakterije.

- Uz adekvatnu terapiju rešio se bakterija, ali do toga godinu i po dana bespotrebno je pio antibiotike koji nisu dali nikakav rezultat. U svemu tome prošle su nam godine, ali nisam htela da odustanem. Kad sam stekla finansijske uslove, pošto sam nezaposlena (trenutno radim na određeno vreme) na način da sam prodala lične dragocenosti i tako stekla uslove za pozamašan kredit, endokrinološkinja mi je preporučila da idem u prirodne cikluse, sa čim se ginekolozi ponovo nisu složili. Tražili su stimulisane cikluse, pa sam celu prošlu godinu svaki mesec bila na takvim postupcima. U većini slučajeva bilo je bezuspešno, prekinuto, do kraja dovedeno, pa lekar da nas ne bi izlagao dodatnom trošku, nije želeo da radimo sam čin vantelesne oplodnje - priseća se Ruža.

Zadnja vantelesna oplodnja bila je u novembru prošle godine, 22. po redu. Rezultirala je prvom trudnoćom.

Bilo je to, kaže Ruža, neverovatno saznanje, lepi san nakon niza onih ružnih, turobnih, tmurnih...

Od tada do danas prošlo je osam neverovatno meseci.

Na pitanje - kako se oseća - odgovara da je cela dosadašnja trudnoća bila školska bez ijednog problema.

- Svaki dan sam od jutra do mraka aktivna, Sve kućne poslove obavljam kao i obično, a radila sam u firmi do pre 15 dana. Takva sam bila od samog početka ove moje borbe. Tokom 22 postupka nijednom nisam bila na bolovanju osim kada su me operisali. Danas kad pomislim na sve što sam prošla, mogu samo da kažem da sam iz svega izašla jača. Bilo je perioda kad nije bilo lako, pogotovo kad nemate podršku bližnjih, lekara, kad vam kažu da to neće uspeti jer sam stara. Hvala Bogu to me nije pokolebalo, uz pomoć više sile, moje upornosti, vere i želje postala sam trudnica u devetom mesecu. Sa nestrpljenjem čekam taj 13. august, da je vidim, zagrlim... Vredelo je to sve te borbe, patnje, neizvesnosti, straha..., zna to svaka majka - kaže na kraju razgovora Ruža.

(Telegraf.rs / Faktor.ba)