Hrvatska izgubila u Strazburu, mora da plati odštetu zbog "sporosti sudova"

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) utvrdio je povredu zbog prekasnog odlučivanja o uslovnom otpustu za mladića koji je pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Splitu osuđen na dve godine maloletničkog zatvora. Kazna je trebalo da istekne u avgustu 2013. godine.

Prema Zakonu o sudovima za omladinu, nadležni sud je po službenoj dužnosti morao da, dva meseca pre nego što izdrži dve trećine kazne, ispita mogućnost uslovnog otpusta, saopštila je kancelarija hrvatske predstavnice pred ESLJP-om. Podnosilac je u oktorbu 2012. sam podneo molbu za uslovni otpust.

Preporučujemo

Međutim, tada je imao 23 godine pa su hrvatska tela različito tumačila treba li o njegovom zahtevu odlučivati prema pravilima za maloletnički zatvor ili prema pravilima za punoletne zatvorenike. Zbog toga je predmet prebacivan između različitih tela. Županijski sud u Splitu prihvatio je njegovu molbu u aprilu 2013. godine, a podnosilac je istog dana pušten na slobodu, oko četiri meseca pre isteka kazne.

Hrvatski sudovi odbili zahtev za naknadu štete

Nakon toga je tužio Republiku Hrvatsku i zatražio naknadu štete, tvrdeći da je zbog nepravilnog rada sudova odluka o njegovom uslovnom otpustu donesena prekasno. Hrvatski sudovi odbili su njegov zahtev. Zaključili su da nije dosegnut prag odgovornosti države za nezakonit ili nepravilan rad suda, uzimajući u obzir nejasne propise, pitanje nadležnosti i činjenicu da nije bilo sigurno da bi bio pušten ranije te da je odluka donesena na vreme.

Ustavni sud odbio je njegovu ustavnu tužbu. Pred ESLJP-om podnosilac je tvrdio da mu je zbog zakasnelog odlučivanja o uslovnom otpustu povređeno pravo na slobodu.

Sud je prihvatio argument hrvatske zastupnice da zakasnelo odlučivanje nije značilo da je samo lišenje slobode bilo nezakonito. Utvrđeno je da je podnosilac kaznu izdržavao na temelju pravosnažne osuđujuće presude, da je kazna bila tačno određena i da nije bilo okolnosti koje bi prekinule vezu između osude i njegovog boravka u zatvoru.

Evropski sud za ljudska prava je istakao i da hrvatsko pravo nije garantovalo prevremeni otpust, nego samo obavezu da se ta mogućnost ispita. Takođe se nije moglo zaključiti da bi podnosilac bio pušten ranije da je odluka donesena na vreme. Taj deo zahteva zato je proglašen neosnovanim.

Sud je, međutim, utvrdio da je hrvatsko pravo propisivalo obavezno sudsko ispitivanje mogućnosti uslovnog otpusta iz maloletničkog zatvora. Budući da je Županijski sud u Splitu tu mogućnost ispitao oko šest meseci kasnije nego što je propisano Zakonom o sudovima za omladinu, sud u Strazburu je zaključio da o molbi nije odlučeno dovoljno brzo i utvrdio je povredu.

Podnosiocu je dosuđeno 3000 evra neimovinske štete i 830 evra za troškove postupka pred Ustavnim sudom. Ostatak zahteva za pravičnu naknadu je odbijen.

(Telegraf.rs)