Saslušan Dritan Abazović: Pod lupom počasno državljanstvo biznismenu koji je optužen za milionsku utaju

Bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić dali su izjave u Specijalnom policijskom odeljenju (SPO), u okviru izviđaja u vezi sa počasnim državljanstvom koje je biznismenu sa Kosova i Metohije Naseru Ramaju dodeljeno pred sam kraj mandata manjinske 43. Vlade, saznaju "Vijesti" iz više izvora.

Abazović i Adžić saslušani su pre desetak dana, kada su odgovarali na pitanja službenika SPO-a – na osnovu koje dokumentacije su odlučili da odobre upis Ramaja u crnogorsko državljanstvo.

Preporučujemo

Bivši premijer potvrdio je za "Vijesti" da je dao izjavu u svojstvu građanina u prostorijama SPO-a, ali nije želeo da govori o detaljima saslušanja.

Bivši ministar unutrašnjih poslova nije odgovorio na poruke "Vijesti".

Specijalno državno tužilaštvo i SPO vode izviđajni postupak kako bi utvrdili da li je eventualno bilo zloupotrebe službenog položaja kada je, pred sam kraj mandata Abazovićeve vlade, kosovskom biznismenu na osnovu diskrecionog prava dodeljeno počasno državljanstvo Crne Gore.

Dodeli tog državljanstva prethodila su pozitivna mišljenja Ministarstva finansija, bezbednosna provera Agencije za nacionalnu bezbednost, kao i predlog tadašnjeg premijera da Ministarstvo unutrašnjih poslova upiše Nasera Ramaja u Registar crnogorskih državljana.

"Zaljubljenik u Crnu Goru"

Kada je Naser Ramaj 28. avgusta 2023. godine podneo zahtev za dobijanje počasnog državljanstva Crne Gore prema članu 12 Zakona o crnogorskom državljanstvu, između ostalog je naveo da je "veliki zaljubljenik u Crnu Goru, koju smatra svojom državom".

Međutim, takvu privrženost Crnoj Gori, kako se navodi, nije pokazao prilikom plaćanja poreza za dve firme koje je osnovao.

Kompanija Alart centar tada se nalazila na "crnoj listi" poreskih dužnika, dok je firma Nova gradnja bila blokirana još od leta 2021. godine zbog duga od pola miliona evra.

Ostaje pitanje kako su poreska dugovanja promakla tadašnjem vrhu izvršne vlasti kada je Ramaju dodeljeno počasno državljanstvo, koje je rezervisano samo za osobe čiji je prijem od posebnog značaja za državni, naučni, privredni, kulturni, ekonomski, sportski ili drugi interes Crne Gore.

Uprkos tome što brojni zahtevi za crnogorski pasoš godinama čekaju zbog stroge procedure i brojnih bezbednosnih provera, Ramajev zahtev rešen je za svega dva meseca.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 27. oktobra 2023. godine donelo rešenje kojim se Ramaj upisuje u Registar crnogorskih državljana.

Tim slučajem se prvo bavila nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje (CGO), koja je u novembru te godine javno objavila rešenje MUP-a kojim je Ramaju odobreno crnogorsko državljanstvo.

U dokumentu MUP-a navedeno je da je iz kabineta tadašnjeg premijera Dritana Abazovića zatraženo mišljenje Ministarstva finansija o Ramajevom zahtevu.

Foto: Tanjug/MUP Crne Gore/Saša Matić

Pozitivan odgovor Ministarstva finansija stigao je 2. septembra, samo pet dana nakon što je Ramaj podneo zahtev.

Na osnovu tog mišljenja, Abazović je 14. septembra predložio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Filipu Adžiću da Ramaju bude dodeljeno državljanstvo, uz obrazloženje da njegova kompanija gradi višemilionski projekat Porto Budva, koji je od velikog ekonomskog značaja za državu.

U rešenju je navedeno i da je Ramaj veliki dobrotvor i da učestvuje u humanitarnim akcijama za decu i ugrožene porodice u Crnoj Gori.

Samo četiri dana nakon što je MUP dodelio pasoš biznismenu s Kosova i Metohije, istekao je tehnički mandat Abazovićeve vlade.

Krivična prijava

Narednog leta, veliki investitor našao se na krivičnoj prijavi Uprave policije, koja je početkom avgusta 2024. godine saopštila da se biznismen sumnjiči da je oštetio državu Crnu Goru za 2,2 miliona evra.

Nekoliko dana nakon pokretanja postupka, Ramaj se javio crnogorskoj policiji, nakon čega je uhapšen, a zatim uz meru oduzimanja pasoša pušten da se brani sa slobode.

Sumnja se da su njegova firma Alart Centar Budva – CG i izvršna direktorka Valentina Grubović (46) oštetili državu za 2,2 miliona evra.

Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru podiglo je optužnicu, a Osnovni sud u Kotoru je u aprilu 2025. godine potvrdio taj akt, kojim se Ramaj, Grubović i firma Alart Centar Budva terete za utaju 2.235.000 evra.

Krivični postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru i dalje traje, a suđenja su više puta odlagana, između ostalog i zbog čekanja nalaza veštaka ekonomske struke.

Optužnica tereti Ramaja da je od 2016. do 2023. godine davao naloge izvršnoj direktorki da se deo prihoda od prodaje stambeno-poslovnih jedinica u kompleksu Porto Budva ne prikazuje u poslovnim knjigama firme.

Navodi se da je to rađeno "sa ciljem delimičnog ili potpunog izbegavanja plaćanja poreza", čime je, prema optužnici, budžetu Crne Gore naneta šteta od 2.044.008,64 evra.

Kompleks Porto Budva izgrađen je u Mediteranskoj ulici u Budvi, na prvoj liniji mora, nedaleko od zidina Starog grada, i prostire se na 45.000 kvadratnih metara.

Tokom reklamiranja projekta isticano je da iza velike investicije stoji tim od „sedam dama“, među kojima su bile Valentina Grubović i Ana Golubović Ramaj.

Tokom provere zahteva za državljanstvo, crnogorskim vlastima navodno je promakao i dug koji je Ramaj ostavio prema fudbalskom klubu Feronikeli iz Glogovca.

Albanski mediji sa KiM su pisali da je klub ostao dužan gotovo 700.000 evra, uključujući i dug prema Poreskoj upravi tzv. države Kosovo.

"Slučaj može ugroziti vitalne interese Crne Gore"

Tri dana nakon što je Osnovni sud u Kotoru potvrdio optužnicu protiv Ramaja, aktuelni premijer Milojko Spajić zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića da hitno pokrene postupak za oduzimanje crnogorskog državljanstva biznismenu sa KiM.

Spajić je tada naveo da je Ramaj državljanstvo stekao na osnovu neistinitih podataka i obmanom nadležnih organa u vezi sa poreskim obavezama koje je, kako tvrdi, "svesno i namerno nastojao da izbegne".

"Tražim da se hitno, u skladu sa članom 24 Zakona o crnogorskom državljanstvu, pokrene postupak oduzimanja crnogorskog državljanstva Naseru Ramaju, jer je isto stečeno na osnovu neistinitih podataka i obmanom nadležnih organa", rekao je Spajić.

On je ocenio da slučaj može naneti štetu vitalnim interesima Crne Gore, naročito ukoliko se utvrdi da je počasno državljanstvo dodeljeno bez adekvatne provere ili na osnovu netačnih informacija.

Spajić je tada upozorio i da bi dodeljivanje počasnih državljanstava "kao ličnih usluga ili bez jasnih kriterijuma" moglo narušiti poverenje građana u vladavinu prava i otvoriti prostor za klijentelizam i političku korupciju.

(Telegraf.rs)