Svemirski spektakl večeras: Međunarodna svemirska stanica će preleteti iznad Hrvatske

Međunarodna svemirska stanica (ISS) večeras će biti izuzetno dobro vidljiva iz Hrvatske, a za njeno posmatranje neće biti potreban ni teleskop ni dvogled.

Zašto će Međunarodna svemirska stanica baš večeras biti tako dobro vidljiva iz naših krajeva, objasnio je astronom i popularizator nauke Ante Radonić.

Preporučujemo

"Međunarodna svemirska stanica večeras će biti veoma dobro vidljiva jer će preleteti tačno iznad Hrvatske, pa će nam biti najbliža. Iako će njena putanja voditi iznad Gorskog kotara, iz Zagreba će moći da se prati gotovo tokom celog preleta. Biće veoma visoko na nebu, pa će zbog povoljnog položaja u odnosu na posmatrače i ugla pod kojim Sunce obasjava njene solarne panele izgledati posebno sjajno", rekao je Radonić za Jutarnji list.

Brzina od 28.000 kilometara na sat

"Da bi Međunarodna svemirska stanica bila dobro vidljiva, moraju da se poklope i drugi uslovi. Na primer, na delu Zemlje sa kojeg se posmatra mora već da padne mrak, dok stanica i dalje mora biti obasjana Suncem, a upravo takvi uslovi biće ispunjeni večeras“, dodaje Radonić.

Ali kako ćemo znati da je to baš Međunarodna svemirska stanica, a ne neki drugi satelit?

"Po voznom redu", kaže kroz osmeh Radonić i objašnjava da se tačno zna kojom će putanjom ISS proći, pa je malo verovatno da će se u isto vreme na istom mestu naći neki drugi satelit.

"Osim toga, Međunarodna svemirska stanica je prilično velika – duga je oko 110 metara, široka gotovo 100, a visoka oko 30 metara. Ima ogromne solarne panele zbog kojih može biti sjajnija od svih zvezda na nebu", ističe on.

Zbog toga je ISS lako prepoznati. Izgleda kao veoma sjajna zvezda koja se kreće potpuno ravnomerno, ne treperi i nema crvena ili zelena navigaciona svetla poput aviona.

Ceo prelet traje svega nekoliko minuta, a stanica se kreće brzinom od oko 28.000 kilometara na sat na visini od približno 400 kilometara iznad Zemlje.

Kada i gde može da se vidi

Ko želi da vidi Međunarodnu svemirsku stanicu, večeras bi trebalo da pogleda prema jugozapadu, počev od 21.36 časova.

"Biće nam gotovo tačno iznad glava. Prelet iznad Hrvatske počeće u 21.36 i trajaće desetak minuta. Ako nebo bude vedro, stanicu ćemo moći da vidimo ako pogledamo prema zapadno-jugozapadnom horizontu, a nestaće na suprotnoj strani, prema istoku-jugoistoku", kaže Radonić.

Dodaje da ovo neće biti jedini prelet ovog meseca.

"Još jedan prelet imaćemo u petak, 24. jula, u 21.40, na nešto manjoj visini. Za sada je to sve što se tiče večernjeg neba", navodi on.

Planirano povlačenje iz upotrebe 2030. godine

Na Međunarodnoj svemirskoj stanici trenutno se nalazi deset članova posade iz NASA, Roskosmosa i Evropske svemirske agencije.

Taj broj je privremeno povećan dolaskom nove tročlane posade, dok na ISS-u uobičajeno boravi sedam astronauta i kosmonauta.

Šta oni tamo rade?

"Osim održavanja stanice, koje je izuzetno složeno, svakodnevno sprovode brojne naučne eksperimente vezane za boravak u svemiru i bestežinskom stanju. Proučavaju kako mikrogravitacija utiče na ljudski organizam, biljke, bakterije i nove materijale, održavaju složene sisteme stanice i pripremaju dolazak i odlazak svemirskih letelica", objašnjava Radonić.

Posada na ovom jedinstvenom radnom mestu tokom jednog dana doživi čak 16 izlazaka i zalazaka Sunca.

Međutim, ni Međunarodna svemirska stanica neće zauvek ostati u orbiti.

"Planirano je da bude povučena iz upotrebe 2030. godine. Nakon toga njenu ulogu trebalo bi da preuzmu komercijalne orbitalne stanice koje razvijaju privatne kompanije, među kojima su Axiom Space, Starlab i Orbital Reef. NASA planira da od tih kompanija kupuje usluge za svoje astronaute i istraživanja, dok će se sve više usmeravati na program Artemis i buduće misije na Mesec, a jednog dana i na Mars. Ako privatne kompanije budu kasnile sa svojim projektima, nije isključeno da će rad sadašnje Međunarodne svemirske stanice biti produžen", zaključuje Ante Radonić.

Kada jednom dođe kraj njenoj misiji, posebna letelica usmeriće ISS ka Zemljinoj atmosferi, gde će najveći deo konstrukcije izgoreti, dok će preostali delovi pasti u nenaseljeni deo Tihog okeana.

(Telegraf.rs)