Skandal koji bi mogao da sruši hrvatsku vladu: Šta se tačno dešava sa otpadom u Gospiću?

Afera sa ilegalno odloženim otpadom u Gospiću prerasla je u ozbiljan ekološki i politički problem. Veštačenje je pokazalo ekotoksičnost otpada, visoke koncentracije metala u zemljištu i prisustvo "večnih hemikalija" u podzemnoj vodi. Vlada tvrdi da je voda iz javnog vodovoda bezbedna, dok lokalna vlast i opozicija traže hitnu sanaciju i odgovornost.

U središtu slučaja je lokacija bivšeg kompleksa PPK Velebit, na kojoj je prema nalazima veštačenja pronađeno oko 37.000 tona otpada. Problem, međutim, više nije samo u tome što otpad zauzima ogroman prostor. Analize su pokazale da deo otpada ima svojstvo ekotoksičnosti, da je zemljište ozbiljno opterećeno pojedinim metalima, a u podzemnoj vodi nizvodno od lokacije pronađeni su i PFAS spojevi - takozvane "večne hemikalije".

Preporučujemo

Istovremeno, hrvatske vlasti insistiraju da nema dokaza da je javna voda za piće u Gospiću kontaminirana. Hrvatski zavod za javno zdravstvo nastavlja monitoring, a premijer Andrej Plenković poručio je građanima da je voda bezbedna za piće.

Problem je, međutim, daleko od rešenog.

Kako je otpad stigao u Gospić?

Prema istrazi USKOK-a, ilegalno odlaganje otpada deo je šire organizovane operacije koja je trajala godinama. USKOK je u februaru 2025. pokrenuo istragu protiv deset osoba i četiri pravna lica zbog sumnje u više krivičnih dela, među kojima su udruživanje radi činjenja krivičnih dela i dela protiv životne sredine.

Prema sumnjama istražitelja, od 2022. do 2024. godine u Hrvatsku je dopreman otpad iz drugih evropskih zemalja, uključujući Sloveniju i Italiju, dok je deo otpada preuziman i u Hrvatskoj. Otpad je potom odlagan na više lokacija, među kojima su Gospić, Varaždin i Benkovac.

Istraga sumnja da je deo otpada zakopavan u zemlju i prekrivan zemljom i šljunkom, dok je drugi deo odlagan na površinama ili u objektima koji nisu bili odgovarajuće mesto za takvo skladištenje.

Važno je, međutim, naglasiti da su ovo navodi iz istrage i optužbe koje tek treba dokazati pred sudom, a ne pravosnažno utvrđena krivica.

Veštačenje otkrilo mnogo ozbiljniju sliku

Nalaz Geotehničkog fakulteta doneo je nove i veoma važne podatke. U uzorcima otpada utvrđeno je svojstvo HP14 - ekotoksičnost. To znači da otpad, prema kriterijumima koji se koriste za klasifikaciju otpada, može imati štetan uticaj na životnu sredinu.

Analize zemljišta pokazale su i visoke koncentracije pojedinih metala. U uzorcima su pronađene koncentracije bakra do gotovo 9.946 miligrama po kilogramu, olova do 1.051 mg/kg, a antimona do 317 mg/kg.

Posebno zabrinjava podatak da je kod bakra izmerena koncentracija bila višestruko iznad vrednosti koje se smatraju prihvatljivim za poljoprivredno zemljište.

Veštačenje je takođe pokazalo da je na području od gotovo 18.000 kvadratnih metara uklonjen biljni pokrivač, čime je došlo do ozbiljne degradacije staništa.

Najnoviji alarm - "večne hemikalije" u podzemnoj vodi

Najosetljiviji deo nalaza odnosi se na podzemne vode. U uzorcima uzetim nizvodno od lokacije pronađeni su PFAS spojevi - grupa veoma postojanih hemikalija koje se zbog njihove dugotrajnosti u životnoj sredini često nazivaju "večne hemikalije".

U jednom nizvodnom piezometru izmereno je 200,5 nanograma ukupnih PFAS-a po litru, dok je u drugom izmereno 7,1 ng/L. U referentnom, uzvodnom piezometru koncentracija je bila ispod granice kvantifikacije.

Takav raspored rezultata posebno je važan jer ukazuje na mogućnost da se zagađenje kreće od lokacije otpada prema podzemnom vodonosniku.

Hrvatsko Ministarstvo zaštite životne sredine sada otvoreno priznaje da je zabrinuto zbog mogućnosti širenja zagađenja podzemnim vodama. Ministarka Marija Vučković rekla je da "postoji lokalno onečišćenje" i da je pravovremena sanacija neophodna kako ono ne bi postalo "nešto još teže i trajnije".

Ali šta je sa vodom koju građani piju?

Prema informacijama koje su hrvatske institucije objavile 11. avgusta, HZJZ tvrdi da voda iz javnog vodosnabdevanja ispunjava uslove za korišćenje i piće. To je rekao premijer Andrej Plenković nakon sastanka sa užim kabinetom i predstavnicima parlamentarne većine.

"Sva merenja koja obavlja Hrvatski zavod za javno zdravstvo jasno upućuju da nema nikakve ugroze za pitku vodu u Lici", rekao je Plenković.

Foto: Tanjug/AP

Plenković: "Otpad se mora sanirati, odgovorni će odgovarati"

Premijer Andrej Plenković poslednjih dana pokušava da smiri situaciju, ali i da odgovornost za sam nastanak problema jasno usmeri prema počiniocima nezakonitog odlaganja.

Još 9. avgusta poručio je da će se problem rešiti po dva principa - odgovorni moraju krivično odgovarati, a otpad mora biti saniran. Naglasio je, međutim, da sanacija mora biti sprovedena kroz propisanu proceduru i javne pozive, a ne direktnom pogodbom.

Danas je Plenković bio mnogo oštriji prema političkim protivnicima. Nakon hitnog sastanka vladajuće koalicije poručio je da građani ne treba da podlegnu, kako je rekao, "panici i histeriji", optužujući opoziciju i deo medija da slučaj koriste u političke svrhe.

Istovremeno je ponovio da će država pristupiti sanaciji i da će oni koji su odgovorni za nezakonito odlaganje otpada morati da odgovaraju i za troškove sanacije.

Premijer, međutim, insistira na tome da država ne može jednostavno zaobići zakonske procedure kako bi otpad što pre uklonila.

Ministarstvo: Još nema konačnog rešenja

Upravo tu nastaje jedan od najvećih problema. Od ukupne količine otpada, najteži deo predstavlja oko 33.000 tona zakopanog otpada. Za taj materijal još nije izabrano konačno rešenje.

Ministarstvo i Fond za zaštitu životne sredine razmatraju četiri mogućnosti:

• Sanaciju na licu mesta, odnosno izolovanje otpada tako da ostane zakopan
• Iskopavanje i odvoz u inostranstvo
• Energetsku reciklažu u inostranstvu
• Solidifikaciju, odnosno tehnološku obradu kojom bi se otpad stabilizovao

Hrvatska nema sopstveno odlagalište opasnog otpada odgovarajućeg tipa, što dodatno komplikuje čitav proces. Ministarstvo je već poslalo upite na 11 odlagališta opasnog otpada i četiri bivša rudnika soli u inostranstvu.

Zašto se sanacija toliko dugo čeka?

Gradonačelnik Gospića Darko Milinović već mesecima tvrdi da je nedopustivo da je, kako navodi, prošlo više od godinu dana a da sa lokacije nije uklonjen nijedan kilogram opasnog otpada.

Vlada, s druge strane, navodi da je zbog istrage bilo neophodno sačekati da istražni organi završe radnje na lokaciji.

Prema objašnjenju ministarke Vučković, Fond do sredine oktobra 2025. nije mogao da počne sanaciju zbog istražnih radnji. Kada je dobio pisanu potvrdu da može da počne, Fond je, tvrdi ona, odmah krenuo sa postupkom.

Prvi tender za zbrinjavanje opasnog otpada nije uspeo jer se nije javio nijedan ponuđač.

To je potom otvorilo novi problem - ko može da preuzme, obradi i konačno zbrine ovakav otpad i po kojoj ceni?

Koliko će sve koštati?

Za početnu fazu sanacije, koja obuhvata oko 4.500 tona opasnog i 650 tona neopasnog otpada, država je pokrenula nove postupke nabavke nakon što prvi pokušaj nije uspeo.

Međutim, najveći trošak tek može da usledi - sanacija oko 33.000 tona otpada koji se nalazi pod zemljom.

Zbog složenosti postupka već su se pojavile procene da bi ukupna sanacija mogla koštati desetine miliona evra. Gradonačelnik Milinović javno je govorio i o iznosu od oko 100 miliona evra, ali taj iznos za sada nije potvrđen kao konačna državna procena.

Milanović: "Krivci moraju biti kažnjeni"

U aferu se uključio i predsednik Hrvatske Zoran Milanović. On je još u julu 2025, tokom posete Gospiću, nezakonito odlaganje otpada nazvao kriminalnim postupanjem i poručio da počinioci moraju biti pronađeni i kažnjeni.

Foto: Tanjug/Hina/Lana Slivar Dominić/bg

"To se više nikada ne sme dogoditi. To je ono što je vaš zadatak", rekao je Milanović tada u Gospiću.

Predsednik se ponovo oglasio nakon što su objavljeni novi rezultati veštačenja. Zatražio je hitnu sanaciju i odgovore na pitanje zašto za nezakonito odlaganje još niko nije odgovarao.

Njegova politička poruka sada je mnogo oštrija - slučaj više ne predstavlja samo lokalni problem Gospića, već pitanje odgovornosti državnog sistema.

Lokalna vlast: "Za svako buduće zagađenje odgovorna će biti Vlada"

Gradonačelnik Darko Milinović poslednjih dana dodatno pojačava pritisak na Zagreb. On tvrdi da je stanje nedopustivo i traži hitno uklanjanje otpada. U javnim istupima kritikovao je Vladu i Ministarstvo zbog sporosti, a u jednom od poslednjih obraćanja poručio je da će za svako buduće zagađenje odgovornost snositi Vlada Republike Hrvatske.

Istovremeno, Milinović pokušava da odbaci političke optužbe da je lokalna vlast odgovorna za nastanak problema. On tvrdi da je u vreme kada je otpad počeo da pristiže u Gospić bio lekar u gospićkoj bolnici i običan građanin, a da je otpad počeo da se dovodi tokom mandata njegovog prethodnika.

Most traži odgovornost Vlade

Socijalno-konzervativna politička stranka Most je zbog slučaja nezakonito odloženog otpada u Gospiću zatražio političku odgovornost Vlade. Saborski zastupnik Mosta Zvonimir Troskot ocenio je da je reč o ozbiljnoj ekološkoj krizi koja ugrožava okolinu, vodu i zdravlje ljudi, te direktno prozvao premijera Andreja Plenkovića. Troskot je ranije tražio i proglašenje vanrednog ekološkog kriznog stanja, upozoravajući da posledice problema u Lici mogu biti šire od samog područja Gospića.

Most je potom otišao korak dalje i zatražio rušenje Vlade, povezujući slučaj Gospić s pitanjem odgovornosti državnih institucija za sistem rukovođenja otpadom. Stranka je sazvala sastanak svih parlamentarnih stranaka kako bi se razgovaralo o političkoj odgovornosti i mogućem zajedničkom deelovanju, no na sastanak se, prema izveštajima HRT-a, niko nije odazvao.

Zaključak

Slučaj Gospić odavno više nije samo problem ilegalno odloženog otpada. Nalazi veštačenja pokazali su da su ugroženi zemljište i podzemne vode, dok država još traži konačno rešenje za desetine hiljada tona otpada.

Iako za sada nema dokaza da je zagađena voda iz javnog vodovoda, stručnjaci upozoravaju na mogućnost daljeg širenja zagađenja. Sada ostaje da institucije utvrde ko je odgovoran za nastanak problema, ali i da što pre sprovedu sanaciju, jer svaki novi dan bez konačnog rešenja povećava ekološki i finansijski rizik.

(Telegraf.rs)