Nemcu, koji je nakon 18 godina letovanja na Jadranu poludeo zbog cena, stigao odgovor: "A u Frankfurtu..."

Jedna od standardnih tema svakog leta su komentari cena na Jadranu, a povodom pisma nemačkog profesora i preduzetnika Kristofa F. Šlisemana, koji se žalio na preteranu komercijalizaciju ostrva Brača, cene hrane i usluga, dr sc. Petar Vušković, ekonomski analitičar i rođeni Bračanin, odlučio je da mu odgovori.

U svom pismu, koje je objavio portal 24sata, a koje prenosimo u celosti, Vušković je pravdao skok cena, a uz to je napravio i poređenje sa Frankfurtom.

Preporučujemo

"Poštovanom profesoru dr Kristofu F. Šlisemanu iz Frankfurta,

Vaše pismo hrvatskim medijima doživeo sam profesionalno kao hrvatski ekonomista, ali i veoma lično i emotivno, kao čovek rodom sa ostrva Brača, upravo onog ostrva o kojem pišete.

Koliko sam razumeo, Vi ste stručnjak za strateško upravljanje u ekonomiji, pa verujem da ćete razumeti i moj pogled na promene koje su se dogodile na Braču i u Hrvatskoj.

Razumem Vaš nostalgični pogled na nekadašnji način života na našim ostrvima. Nekada su određeni resursi i usluge zaista bili jeftiniji i dostupniji. Međutim, Hrvatska je u međuvremenu prošla, a i dalje prolazi kroz veliku ekonomsku i društvenu transformaciju.

Upravo zato neke pojave koje u svom osvrtu posmatrate kroz prizmu nekadašnjeg načina života treba posmatrati i kroz prizmu današnje tržišne ekonomije.

'Potražnja veća'

Uzmimo, na primer, nautičke vezove koje pominjete i koje ove godine niste uspeli da dobijete. Ako je potražnja za vezovima danas višestruko veća nego ranije, a njihov broj je ograničen, sasvim je prirodno da njihova cena raste i da ih je potrebno ranije rezervisati. To nije hrvatska posebnost, već osnovni mehanizam tržišta. Kada je potražnja veća od ponude, cena raste.

Iznenadilo me je Vaše razmišljanje da bi tuševi trebalo da budu besplatni. Voda košta. Koštaju vodovodne cevi, pumpe, održavanje sistema, odvodnja i cela komunalna infrastruktura koja omogućava da se Vi na ostrvu možete slobodno istuširati.

Ako tu uslugu ne plaća korisnik, onda neko drugi mora da je plati. A na ostrvu to vrlo često plaćamo mi ostrvljani.

Kada govorimo o plaćanju, upravo tu dolazimo do zanimljivih poređenja sa Frankfurtom.

U Frankfurtu se javni WC plaća. Na Braču to nije slučaj. U mnogim restoranima u Nemačkoj vrlo često ćete platiti i kuver (le couvert), dok to u bračkim konobama u kojima jedete nije praksa. Na Braču možete otići u brojne prelepe uvale i na plaže bez ulaznice. Možete otići na Vidovu goru, gde je jedan od najlepših vidikovaca, bez toga da za pristup plaćate ulaznicu, za razliku od brojnih turističkih i prirodnih atrakcija u Nemačkoj i drugde u Evropi.

Na Braču, ako ožednite, ne morate nužno kupovati ni vodu. Voda iz česme je dostupna i dobra, pa je izbor na Vama. To nije čest slučaj na uporedivim mediteranskim ostrvima, pa ni u nekim gradovima južne Evrope.

Dakle, kada upoređujemo cene i dostupnost pojedinih usluga, nije korektno izdvojiti samo ono što je na Braču danas skuplje nego nekada, a zanemariti sve ono što je i dalje besplatno ili znatno dostupnije nego na mnogim drugim evropskim destinacijama.

Sami ste istakli da nije presudna samo cena, već kvalitet.

Upravo tako.

Kada gost ruča na Braču u konobi, na terasi, uz more, na čistom vazduhu, sa pogledom na Jadran i u ambijentu koji mu pruža iskustvo koje ne može dobiti u Frankfurtu, tada ne plaća samo hranu. Plaća lokaciju, ambijent, atmosferu i iskustvo.

To je takođe tržišna vrednost.

Brač više nije Brač od pre dvadeset godina, kao što ni Hrvatska više nije Hrvatska iz vremena socijalističke privrede.

Ne možemo istovremeno želeti veće plate, viši standard, razvijen turizam, bolju infrastrukturu, kvalitetnije usluge, veća ulaganja i veću kupovnu moć, a očekivati da cene ostanu na nivou nekog prošlog vremena. Neke cene možda jesu naduvane, ali ih ipak 'tržište plaća'.

To je suština tržišne ekonomije.

Možemo, naravno, žaliti za vremenom kada je život bio jednostavniji i kada su neke stvari bile jeftinije. I sam kao Bračanin razumem tu nostalgiju. Ali nostalgija nije ekonomski model.

Dakle, nemojmo od Brača stvarati mesto u kojem se baš sve naplaćuje.

Ali isto tako, ne možete očekivati da nešto što do tada niste plaćali u budućnosti zauvek ostane besplatno. Tu ste licemerni, jer ste se naučili dobro da zarađujete u Frankfurtu, a 'jeftinije da trošite' u Hrvatskoj. Naš standard se polako izjednačava sa evropskim prosekom. Hrvatska je treća na svetu po rastu bogatstva (vrednosti imovine) u poslednjih pet godina. Dakle, stvari se menjaju u našu korist, premda je još mnogo izazova. Prihvatite to. Ekonomski rast je omogućio i višu cenu rada iste one čistačice koju pominjete. Ukoliko je u Frankfurtu plaćate 20-30 evra po satu, verujem da Vam neće biti problem da isto plaćate i u Hrvatskoj.

I za kraj, da Vas potpuno ne rastužim, na Braču još uvek postoji mnogo toga što je besplatno.

U mnogim mestima na ostrvu tuševi su i dalje besplatni, na primer u Sutivanu. U Postirama je parking besplatan.

A ako Vas ipak uhvati nostalgija za starim Bračem, postoji nešto što Vam mogu obećati: pesma sa prijateljima u konobi ne košta ništa.

I verujem da će tako ostati besplatna zauvek.

Uživajte u Braču, njegovim uvalama, plažama, konobama, ljudima i - pre svega pesmi sa prijateljima.

Lepo Vas pozdravljam sa Brača", poručuje u svom pismu ekonomski analitičar Petar Vušković.

(Telegraf.rs)