Požar kod Omiša jedva preživeli, pomoći nigde nije bilo: "Policija nas je pitala koliko je mrtvih u selu"

Nedelju dana nakon katastrofalnog požara koji je poharao Omiš i okolinu, tragovi vatre još su svuda. U Lokvi Rogoznici, odakle je požar krenuo, prizori su i dalje nestvarni. Izgoreli su objekti, automobili i brodovi, a šuma koja je donedavno bila zelena sada je crno-siva, piše Index.

Vazduh je ispunjen mirisom paljevine, pod nogama je pepeo, a među zgarištima traje sanacija. Na mestima na kojima su ljudi do pre nekoliko dana živeli, radili i stvarali, danas su ostali samo ostaci onoga što vatra nije uspela da odnese.

Nakon prvog šoka ostala su ista pitanja: kako dalje i ko će im pomoći. Deo stanovnika pita se i zašto su tokom najtežih sati bili prepušteni sami sebi te da li se moglo učiniti više, uključujući i ranije aktiviranje sistema SRUUK (Sistem za rano upozoravanje i upravljanje krizama).

"Vatra nas je opkolila, borili smo se sami"

Požar je za samo nekoliko sati progutao oko hiljadu hektara, odneo jedan ljudski život, a nekoliko osoba i dalje se bori za život. Prema prvim preliminarnim procenama Grada Omiša, materijalna šteta iznosi oko 110 miliona evra. Izgorelo je oko 50 kuća, više od stotinu automobila i približno toliko brodova, stradali su ugostiteljski objekti, imovina, ali i brojne životinje.

Staro selo Lokve Rogoznice smestilo se na oko 350 metara nadmorske visine, na obroncima Omiške Dinare, visoko iznad magistrale i mora, gde je požar i krenuo. Kada je vatra stigla do sela, na njegovoj najvišoj tački ostalo je zarobljeno 15 ljudi.

Petra i Domagoj za Index su rekli da svoj život duguju ljudima koji su se u najtežim trenucima sami organizovali i sopstvenim snagama, uz pomoć jednog bazena, uspeli su da odbrane deo sela od vatrene stihije.

"Požar je krenuo od dole i brzo se proširio, dok smo shvatili koliko je loše, već smo bili opkoljeni, putevi su bili zatvoreni i nismo mogli nikuda. Tu smo stajali i ono, gledaš, ne znaš šta da radiš, očekuješ nekakva uputstva, treba li da se evakuišemo. Znamo gde smo, znamo da imamo tu šest automobila i da ćemo napraviti čep na putu. Komšija nas je sve vreme pitao jesmo li dobili obaveštenje od vatrogasaca. I nismo dobili obaveštenje od vatrogasaca. Njemu je na kraju izgoreo automobil, uspeli smo da odbranimo sve osim jedne kuće. Još smo svi pod šokom. Zakazalo je obaveštavanje, nismo dobili nikakva uputstva i nismo znali šta konkretno da uradimo", ispričala je Petra Špehar za Index.

"Policija je pozvala da pita koliko je mrtvih u selu"

Bez struje, vode i pomoći vatrogasaca ostali su zarobljeni usred požara. Pozvali su 112, ali jedini savet koji su dobili bio je da ne kreću prema vatri. Pomoć su potražili i kod poznanika iz HGSS-a, koji im je savetovao da se sklone u kamenu kuću na najvišem delu sela, a ako im se vatra približi, uđu u bazen i glave prekriju mokrim peškirima kako bi mogli da dišu, prepričava Domagoj.

"Oko 21 sat nestalo je struje i vode zato što je vodospremnik koji imamo zavisan od struje. Mi nemamo nikakve protivpožarne rezervoare. To isto može biti jedan apel gradu ili vodovodu da se to napravi u slučaju novog požara. Evo, da čovek nije imao bazen, mi smo kantama 20 kubika vode izbacili, ugasili i branili kuće s tim", kaže on.

"Spasili smo sebe, kuće, sve što smo imali, osim jedne kuće i automobila koji je komšiji izgoreo. Policija nas je sutradan pozvala da nas pita koliko je mrtvih u selu. Uspeli smo da sačuvamo živu glavu, što je najbitnije. Svi smo još u šoku i suzama, ne možemo da verujemo da se to dogodilo. Vatrogasci kažu da nisu mogli da se probiju, ali do nas su došli momci na motorima, što znači da je barem jedno manje vozilo moglo da se probije i donese nam maske da možemo da dišemo. Mi smo dim udisali više od 12 sati i sada nas još uvek boli glava", rekao je Domagoj Špehar.

U Borku uski put onemogućio dolazak vatrogasaca

Ni u Borku, pričaju meštani, vatrogasci nisu uspeli pravovremeno da dođu do ugroženih kuća, koje su stanovnici u najkritičnijim trenucima branili sami.

Do mesta vodi uski put, svega oko tri metra širok, a mestimično i uži. Tokom požara dodatni problem napravio je saobraćajni kolaps jer su ljudi u panici pokušavali da napuste područje, dok su vatrogasci pokušavali da se probiju prema ugroženim kućama.

"Najveći problem je stvarala vatra, a kasnije i županijski put koji vodi do mesta, koji nije dovoljno širok, što je vatrogascima potpuno onemogućilo dolazak do ugroženih kuća. Mi na taj problem upozoravamo već četiri godine, a mesni odbori upozoravali su i ranije. Mi nemamo dvosmerni put, a naš put mora biti dvosmeran. To je županijski put. Ja molim da se hitno nešto uradi i da se realizuje dvosmerna ulica Put Borka ili neki alternativni pravac. U onim najgorim trenucima kada je zapravo trebalo sprečiti širenje, vatrogasci nisu mogli da dođu. Tek su se kasnije uspeli probiti i hvala im od srca", rekla je Julija Hrstić iz mesnog odbora Borak.

Hrstić dodaje da Omiš i Borak tek čekaju novi problem - prvu veću kišu. Na strmim i brdovitim područjima gde su odroni i inače česti, nakon požara je opasnost još veća jer je vatra uništila vegetaciju koja je zadržavala tlo. Strahuju da bi obilne padavine mogle pokrenuti zemlju i kamenje i dodatno ugroziti kuće i saobraćajnice.

Nevenu izgorelo stado koza

Nevenovu kuću od vatre uspeli su da odbrane njegovi sinovi, dok je on sa omiške plaže nemoćno gledao kako požar guta sve pred sobom, uključujući i njegovo imanje. U vatri mu je izgorelo 20 koza, ali u tim trenucima, kaže, jedino mu je bilo važno da mu se sinovi živi vrate.

"Ljudi me zovu celo jutro i žele da mi pomognu. Nude mi koze iz Varaždina, Brača, ma sa svih strana. Prijatelj Mijo želi da mi dovede nekakvu francusku rasu. Nude mi bale sena, sve. I to mi od svega najviše znači. Lepo je videti da još ima dobrih ljudi koji će pomoći u nevolji. A ne ovi što 40 godina ostavljaju automobile na putu i onda nam vatrogasci nisu mogli da dođu. Moji sinovi i zet samo su sekli stabla i zalivali vodom jer vatrogasci nisu mogli da dođu. A kada su se napokon probili, oni su izložili svoje živote da spasu našu kuću. Jedan vatrogasac je ovde gasio oko moje kuće dok je njegova kuća, dole ispod, izgorela", ispričao je Neven Lelas za Index.

Na pitanje da li očekuje pomoć od države, rekao je da ne polaže velike nade. Sama organizacija je, dodaje, veoma slaba, i samo se nada da će oni koji su izgubili gotovo sve dobiti pravovremenu pomoć. Za sebe se, dodaje, ne brine.

"Mislio sam da će neko doći da popiše štetu, ali niko nije došao. Sam sam morao da naručim bager i to rešim jer se trećeg dana nije moglo ostati zbog smrada. Ne znam šta će biti i kako će to država rasporediti. Čujem da donacije pristižu, ali šta će biti, to ne znam.

Hoće li oni meni platiti koze, nije me briga, nikada ništa nisam dobio od njih, samo su me pljačkali ceo život. Meni je najbitnije da su deca živa. Sada čujem da se rođak i prijatelj još bore za život. Samo da oni budu dobro, ovo drugo me ne zanima", rekao je Neven Lelas.

Dok se na terenu i dalje saniraju posledice i sabira šteta, za ljude koji su za nekoliko sati ostali bez domova, imovine i životinja oporavak tek počinje. Omiš i okolna mesta još će dugo nositi tragove požara, a pred stanovnicima su meseci i godine obnove, neizvesnosti i pitanja o tome koliko će pomoći zaista stići. Vatra je ugašena, ali za mnoge stanovnike najteži deo tek počinje.

(Telegraf.rs)