Jezive priče kruže o trostrukom ubici iz Danilovgrada: Radio kao stolar, bio agresivan, pobegao je iz Rusije?

Mihail Nikolajevič Šabunjin, 30-godišnji državljanin Rusije, za samo nekoliko sati postao je centralna figura jedne od najtežih tragedija koja je poslednjih godina potresla Crnu Goru. On se teretio da je u ponedeljak, 31. avgusta, na strelištu "Češka zbrojevka" kod Danilovgrada ubio trojicu zaposlenih - Petra Globarevića (24) i Nemanju Kapora (20) iz Podgorice i Momira Radonjića (67) iz Danilovgrada. Crnogorska policija ubrzo je objavila Šabunjinovo ime i fotografiju i označila ga kao osumnjičenog za trostruko ubistvo.

Odmah je počela opsežna potraga za njim, koja je okončana nepunih 12 sati nakon zločina. Šabunjin je pronađen u šumi iznad Herceg Novog, gde je, prema navodima policije i crnogorskih medija, otvorio vatru na policajce, a potom izvršio samoubistvo. Kod njegovog tela pronađena su dva pištolja i više od 230 komada municije.

Preporučujemo

Ali ono što je usledilo nakon zločina otvorilo je mnogo širu priču o njegovom boravku u Crnoj Gori.

U Crnu Goru stigao iz Srbije, a granicu prelazio osam puta

Prema podacima o njegovom kretanju koji su objavili crnogorski mediji, Šabunjin je u Crnu Goru prvi put ušao 7. jula 2026. godine, autobusom iz Srbije preko graničnog prelaza Dobrakovo.

Njegovo kretanje narednih dana bilo je neuobičajeno. Od 7. do 12. jula granicu Crne Gore prešao je čak osam puta. Kretao se autobusima između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koristeći prelaze Sitnica, Šćepan Polje i Vraćenovići. Poslednji zabeleženi ulazak bio je 12. jula.

To znači da je u Crnoj Gori boravio najmanje od početka jula, ali nije jasno gde je sve tokom narednih nedelja boravio i čime se izdržavao. Istraga sada pokušava da rekonstruiše njegove kontakte i kretanje pre napada.

Živeo u šatoru kraj Zete

Jedan od najneobičnijih detalja pojavljuje se u svedočenjima Danilovgrađana. Prema pisanju crnogorskih medija, Šabunjin je određeno vreme živeo u šatoru postavljenom u blizini reke Zete. Lokalni stanovnici su ga viđali kako boravi uz reku, kupa se, pije kafu i povremeno prihvata hranu i piće koje bi mu ponudili.

Dan pre krvavog napada dogodio se i susret koji danas izgleda gotovo nestvarno.

Šabunjin je prišao grupi mladića koji su bili na obali Zete. Predstavio im se punim imenom i rekao da živi nedaleko odatle, u šatoru. Mladići su ga ponudili hranom i pićem.

Proveli su zajedno oko sat vremena.

Prema njihovom kasnijem opisu, delovao je kao povučen i pomalo neobičan čovek. Nije bio naročito komunikativan, na njihove šale uglavnom je odgovarao osmehom ili ćutanjem. Ništa, međutim, kako su rekli, nije ukazivalo na to da je pred njima čovek koji će samo dan kasnije biti osumnjičen za trostruko ubistvo.

Šabunjin im je čak ostavio broj telefona i otišao sa crnim rancem.

Kada su narednog dana u vestima videli njegovu fotografiju, prepoznali su čoveka sa kojim su koliko juče na obali Zete podelili obrok. Fotografiju koju su napravili tokom druženja, kao i njegov broj telefona, predali su policiji i ukazali istražiteljima na Herceg Novi kao moguće mesto njegovog boravka.

Na strelište nije došao prvi put

Još jedan važan detalj jeste da Šabunjin nije bio slučajni posetilac "Češke zbrojevke". Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović rekao je nakon zločina da je Šabunjin u danima pre zločina boravio na tom strelištu. Prema policijskoj verziji događaja, kobnog dana je došao kao klijent, obavio probno gađanje, a zatim krenuo da ubija zaposlene.

Kamere su snimile jeziv zločin, a izvor Vijesti, koji je imao uvide u snimke, navodi da se Šabunjin tokom krvavog pira smejao.

Posle napada Šabunjin je ukrao oružje, municiju, vozilo jednog od ubijenih i pobegao.

Prešao pola zemlje bežeći od policije

Policija je sumnjala da je nakon zločina pobegao automobilom "Seat Cordoba", koji je pripadao ocu jednog od ubijenih. Vozilo je kasnije pronađeno na području Vranjskih njiva kod Podgorice, u blizini jednog restorana. Međutim, Šabunjina nisu pronašli... On je uveliko bežao ka primorju.

Prema informacijama koje su kasnije objavili crnogorski mediji, Šabunjin je, kada je napustio automobil, uhvatio kombi kojim je stigao do autobuske stanice u Podgorici, gde se sa taksistima raspitivao za cenu vožnje do Herceg Novog.

Insistirao je da mu taksisti obore cenu, što je na kraju jedan i pristao i krenuli su u pravcu Jadrana.

Šabunjin se, prema svedočenju taksiste, tokom vožnje ponašao normalno. Problem je nastao tek kada su stigli u Herceg Novi - Šabunjin je rekao da nema novca da plati vožnju. Taksista je tad predao pasoš i mobilni telefon i napustio vozilo.

Nedugo potom je taksista video da je objavljena potraga za čovekom kojeg je gotovo malopre vozio i odmah je obavestio policiju.

Do tada je policija navodno već znala da je osumnjičeni na teritoriji Herceg Novog. Tokom čitave noći helikopteri i dronovi su nadletali grad, dok su patrole češljale ulice. U jednom trenutku su uspeli da ga lociraju, u šumskom području iznad naselja Topla.

Kada su policajci pokušali da ga opkole i uhapse, otvorio je vatru. Kada je shvatio da neće moći da pobegne, okrenuo je pištolj i sebi presudio.

Kraj njega su pronađena dva pištolja i više od 230 komada municije, kao i mobilni telefon i drugi predmeti.

Ko je bio Šabunjin pre Crne Gore?

I dok su detalji o boravku Šabunjina u Crnoj Gori donekle poznati, malo toga se zna o njegovom životu pre nego što je stigao na Balkan.

O njegovom životu u Rusiji pojavili su se brojni podaci u ruskim medijima, ali nisu svi nezavisno potvrđeni. Prema tim navodima, Šabunjin je rođen u februaru 1996. godine u gradu Osa u Permskom kraju. Kasnije se sa porodicom preselio u Perm.

Pojedini ruski mediji navode da je radio u sportskoj prodavnici i da je bio zainteresovan za ekstremnije sportove - trejlranning, planinarenje, planinsko skijanje, a pominje se i vožnja bicikla i surfovanje.

Navodi se i da je završio školovanje za stolara i da se bavio obradom drveta, izradom nameštaja i drvenog posuđa. Neki izvori ga opisuju kao čoveka koji je u poslednje vreme tražio posao u ugostiteljstvu...

S druge strane, na mrežama kruže razne informacije... Nakon što je objavljeno njegovo ime, na ruskim društvenim mrežama pojavili su se komentari ljudi koji pokušavaju da rekonstruišu njegov život.

Tu se pojavljuje i priča da je bio veoma povučen, da se teško uklapao, pa čak i da je znao da bude agresivan.

Na mrežama su pojedini pisali da je Permski koledž, gde je stekao zanimanje stolara-kabinetara, te da se  bavio izradom nameštaja premium klase od masivnog drveta po porudžbini, kao i elemenata drvenog enterijerskog posuđa i dekoracije. Prema tim navodima, koji nisu zvanično potvrđeni, Šabunjina su kolege i klijenti smatrali talentovanim majstorom, međutim, navodno su se iza spoljašnjeg profesionalizma krili ozbiljni psihološki problemi, koji su se ispoljavali kroz asocijalnost, izlive nekontrolisane agresije i sve veću opsednutost vatrenim oružjem.

Navodno je u Rusiji protiv njega pokrenut krivični postupak zbog namernog nanošenja telesnih povreda, zbog čega je Šabunjin, strahujući od zatvorske kazne, hitno pobegao iz zemlje.

(Telegraf.rs)