Skandal u bolnici u Hrvatskoj: Kardiohirurg dobio otkaz, policiji prijavio skrivene kamere - kolege UZVRATILE!

Dr Ivan Burcar dobio je pre godinu dana opomenu pred otkaz, a sad i otkaz. Medicinske sestre i tehničari koji su radili sa njim za 24sata otkrivaju zašto su ga prijavili. S druge strane, dr Burcar prijavio je KBC policiji.

Da lekar dobije otkaz, nije uobičajena pojava u Hrvatskoj i zato je poprilično šokantna nedavna objava u medijima kako je dr Ivan Burcar, kardiohirurg na Rebru, dobio otkaz. On je, nakon što je dobio otkaz, izašao u medije sa tvrdnjom da su u sali postavljene kamere, kao i da šef kardiohirurgije naređuje da se rizikuju životi pacijenata ugradnjom srčanih zalistaka koji u nekim slučajevima nisu adekvatnih dimenzija. No medicinske sestre i tehničari koji su na Rebru godinama radili sa dr Burcarom otkrivaju za 24sata svoju stranu priče jer je zbog njihovih prijava lekar na kraju i dobio otkaz. Navode da su došli do ruba i kako bi njih 8-10 samo dalo otkaz da je on ostao da radi. Razgovarali smo i sa šefom kardiohirurgije, dr Hrvojem Gašparovićem, koji oštro odbacuje navode o ugradnji zalistaka koji nisu "adekvatnih dimenzija" navodeći da je to tehnički i medicinski nemoguće.

Preporučujemo

Zaposleni u Klinici za kardijalnu hirurgiju KBC-a Zagreb u razgovoru za 24sata tvrde da su godinama bili izloženi psihičkom pritisku, verbalnom omalovažavanju, vređanju i neprimerenom ponašanju dr Ivana Burcara. Kažu kako su zbog njegovog ponašanja na posao dolazili sa strahom i grčem u stomaku, posebno kad bi unapred znali da će sa njim biti u operacionoj sali.

To je, kako tvrde, trajalo godinama i, nakon što su osjetili posledice na sopstvenom zdravlju, odlučili su da ga prijave upravi. Prvo je zbog toga dr Burcar dobio opomenu pred otkaz, no kako se, kažu nam, takvo ponašanje nastavilo, opet su ga prijavili i nakon sprovedene istrage u bolnici dr Burcar je, dodaju, dobio otkaz.

- Svaki put kad bih video da on operiše, imao sam užasan osećaj nemira i nelagode zbog njegovog ponašanja. Bilo je različitih situacija, vikao bi, maltretirao, prebacivao odgovornost. Bili smo izloženi verbalnom omalovažavanju, puno nas je na klinici koji smo imali problema sa njim. Svi smo se žalili upravnoj službi. Onda se dogodila zadnja situacija i kap je prelila čašu. Otišli smo direktoru i rekli da više ne možemo da tolerišemo takvo ponašanje jer utiče na naše mentalno zdravlje - rekao nam je jedan od zaposlenih, koji je sa njim, kako kaže, sedam godina radio u operacionoj sali.

Kažu kako je rad u operacionoj sali sam po sebi izuzetno stresan. Posebno zato što rade na operacijama srca, u kojima, ističu, greške nisu dopuštene. Zaposleni sa kojima smo razgovarali govore nam kako se mnogo njih razbolelo i ima problema sa štitnom žlezdom upravo zbog stresa koji su imali zbog rada u sali sa dr Burcarom.

Samo želimo mirno da radimo svoj posao. Imamo i po 50-70 prekovremenih sati mesečno. Operacije srca same po sebi su dovoljno stresne. A onda dođete u situaciju da ne znate šta vas čeka u sali - opisuju zaposleni.

Neke su operacije, kažu nam, trajale znatno duže nego što bi očekivali, a napetost je dodatno rasla kad bi nešto u sali krenulo drugačije od očekivanog.

- Ako mu date instrument, a on nije onakav kakav je očekivao, bez da vam konkretno kaže šta je zamislio, znao je da viče, govori da će se zbog vas nešto dogoditi pacijentu, da ćete ubiti pacijenta. Ako nekog u tom trenutku nema u sali, instrumentarka ostaje izložena. Nisu to uvek bile psovke. To je bilo vikanje, preteći ton, pogled, okrivljavanje i prebacivanje odgovornosti za stvari koje se nisu ni dogodile - opisuje jedan od zaposlenih.

Kažu i da su se zaposleni nakon takvih situacija vraćali kući u suzama.

Bilo je koleginica koje su plačući odlazile kući. Dan unapred radili bi raspored i već bi se među koleginicama čulo: 'Sutra sam opet sa njim'. Ljudi su imali grč u stomaku. To je počelo da se odražava i na zdravlje - navode zaposleni.

Jedan od njih tvrdi da je u jednom slučaju dr Burcar bacio makaze u operacionoj sali nakon što su mu dodali instrument kojim nije bio zadovoljan.

- Dodao sam mu makaze koje nisu zarezale kako je hteo i on ih je bacio. To nije bila normalna reakcija - ističe.

Zaposleni tvrde i da su tokom godina podnosili mnogobrojne prijave te da je zbog ponašanja lekara sprovedena interna istraga. Navode kako je ceo kolektiv davao iskaze pravnoj službi.

- Prijave su išle ka direktoru, pravnoj službi. Vodila se interna istraga. Bilo je prijava sa odeljenja i iz sale. Ceo kolektiv dao je iskaze. Godinama smo ćutali i trpeli jer smo znali da, ako se svi skupimo i počnemo da delujemo, to može dovesti i do njegovog otkaza. Nije nam to bilo lako da odlučimo, no posledice koje smo osećali nakon godina izlaganja takvom ponašanju nadvladale su osećaj krivice da ga ipak prijavimo - rekli su.

Tvrde da je dr Burcar pre otprilike godinu dana dobio opomenu pred otkaz zbog takvog ponašanja, ali da se, prema njihovim rečima, takvo ponašanje ipak nastavilo.

- Nikad se nije izvinio. Nastavio je da radi i maltretira nas. U jednom trenutku rekao je da mu je ostalo još nekoliko meseci opomene i da će nakon toga nastaviti po starom. Bilo je i poruka u smislu da ćemo videti njegovog advokata, da on ima svoje ljude - kažu te dodaju da je sva komunikacija sa njim išla u smeru stalne pretnje i pritisaka.

Zaposleni navode i kako je dr Burcar znao da traži da se koleginica udalji iz ambulante dok obavlja preglede, uz obrazloženje da mu "nešto ne smesti" u svrhu kontrole, vodio je mlađe lekare da sede sa njim dok radi u ambulanti.

To je trajalo godinama. Nekad bi se situacija malo smirila pa bi ponovo eskalirala. Ali poslednjih godinu dana potpuno se izgubila kontrola. Zato smo sad reagovali - dodaju.

Posebno ih je, kažu, pogodilo kad je jednoj koleginici navodno rekao da će "otići u penziju bez licence".

- Nikad nismo znali šta nas čeka kad uđemo u salu. To nas je najviše iscrpelo - kažu.

Zaposleni odbacuju i tvrdnje da su problem bile kamere u operacionim salama. Kažu da se nije radilo o tajnom snimanju zaposlenih i pacijenata nego o videonadzoru ulaska i izlaska iz sala.

Kamere su nekad bile postavljene radi nadzora ulaska i izlaska u salu, posebno noću. To je bio videonadzor koji i danas postoji i u bolesničkim sobama, a ne snimanje nekoga da bismo ga špijunirali. Dr Burcar je znao da kamere postoje i nikad se pre nije žalio - navode.

Kažu da se materijal pohranjivao na bolničkom sistemu, ali da se takve snimke već godinama ne čuvaju. Dodaju i da niko nije mogao da dobije snimke.

Prema njihovim rečima, sve što se događalo poslednjih godina kulminiralo je odlukom da više ne žele da ćute.

- Došli smo do toga da smo bili spremni da stanemo sa operacijama, damo otkaz i izađemo u javnost. Direktor i pravna služba su nas saslušali. Ovo nije nešto što se dogodilo preko noći. Traje godinama - kažu.

Zaposleni posebno ističu kako ne žele da se njihov istup shvati kao napad na lekarsku profesiju ili kliniku.

- Boli nas što je ugled cele klinike i ljudi koji tamo rade narušen. Mi ne želimo ništa drugo nego mir i mogućnost da profesionalno radimo svoj posao. Svi radimo više od deset godina. Nismo ljudi koji žele probleme. Želimo da dođemo na posao, odradimo ga profesionalno i odemo kući. Ali više nismo mogli. Enorman broj prijava, godine pritiska i posledice koje smo osećali učinili su svoje. Ovo je bilo nešto što se više nije moglo tolerisati - poručuju.

Razgovarali smo i sa prof. dr sc. Hrvojem Gašparovićem, načelnikom Klinike za kardijalnu hirurgiju KBC-a Zagreb. Gašparović odbacuje navode koji se odnose na način ugradnje srčanih zalistaka, a osvrnuo se i na kamere u operacionim salama.

To su neistine koje su vrlo lako proverljive razgovorom sa operaterima koji rade na Klinici. Tehnički je nemoguće da bi se pacijentu ugradio zalistak pogrešnih dimenzija. Dimenzija zaliska određuje se prema anatomiji pacijenta i tokom operacije postoji vrlo jasan način na koji se proverava odgovara li određeni zalistak pacijentu. To nije nešto što se može proizvoljno napraviti - kaže dr Gašparović.

Ističe da nikad u svojoj karijeri nije nikome naredio ugradnju zalistaka bilo kog distributera.

Konačni odabir potrošnog materijala isključivo je na operateru u operacionoj sali. Svaki distributer nudi veličine svih zalistaka, od najmanjih do najvećih. Zbog toga je neistinita tvrdnja da je neko mogao biti pod prisilom ugradnje zalistka pogrešne veličine. To je čak tehnički nesprovodivo. Potvrdu da nikad nisam nikome naredio ugradnju bilo kog tipa zalistka mogu dati svi operateri Klinike za kardijalnu hirurgiju KBC-a Zagreb. Distributer za kog se to pokušava vezati imao je, otkad sam ja načelnik, pad prometa na našoj Klinici sa 15,7 odsto na 8 odsto - kaže.

Dodaje kako se tržište u međuvremenu promenilo.

Konkurentski proizvodi izašli su sa boljim zaliscima i sasvim je normalno da se koriste proizvodi koji su, prema stručnim kriterijumima, najbolji za pacijenta - navodi.

Gašparović se osvrnuo i na kamere u operacionim salama.

- Otkad sam načelnik Klinike, nikad nisu bile u upotrebi - ističe.

Na pitanje o odnosima unutar klinike kaže da problemi između dr Burcara i drugih lekara nisu novost.

To nije problem koji traje od juče. Postoji dugogodišnja anamneza problema u odnosima sa njim. Bilo je različitih situacija i konflikata. Treba uzeti u obzir da se ovde svakodnevno rade izuzetno složene operacije. Moj je posao kao načelnika da organizujem rad Klinike, obezbedim najbolje moguće uslove za pacijente i razvijam struku. Ne mogu da prihvatim konstrukcije kojima se stručne odluke pokušavaju prikazati kao rezultat nekakvog ličnog interesa - ističe dr Gašparović.

Naglašava da se njegove odluke mogu proveravati kroz dokumentaciju i razgovore sa lekarima koji učestvuju u operacijama.

- Ako neko tvrdi da sam određivao da se pacijentu ugradi zalistak koji mu ne odgovara, neka se to proveri. To je vrlo jednostavno proveriti. Razgovarajte sa operaterima, pogledajte medicinsku dokumentaciju i podatke o ugrađenim zaliscima. Stručne odluke ne donose se na način na koji se to sad pokušava prikazati - ističe.

Na kraju kaže kako mu je najvažnije da se ceo slučaj ne pretvori u obračun koji će narušiti poverenje u kliniku.

- Meni je pre svega važno da pacijenti imaju poverenje u ljude koji ih leče. Ovo nije privatni obračun. Ovo je klinika u kojoj radimo sa pacijentima koji nam poveravaju svoj život. Zato smatram da sve tvrdnje treba proveravati činjenicama, dokumentacijom i iskazima ljudi koji su neposredno učestvovali u radu, a ne konstrukcijama - zaključuje.

Dr Ivanom Burcarom je za 24sata potvrdio da je dobio otkaz za koji smatra da je ceo postupak posledica višegodišnjeg pritiska i prijava koje su protiv njega podnosili pojedini zaposleni.

- U junu 2025. godine više zaposlenih prijavilo me zbog navodne povrede dostojanstva i pretnji. Bez da sam imao uvid u konkretne navode o tome na koji sam način te ljude navodno uvredio, dobio sam opomenu pred otkaz. I ranije sam u nekoliko navrata bio prijavljivan od iste ekipe za povredu dostojanstva. Jedna od tih prijava stigla je nakon što sam pokušao da promenim termin ambulante. U ambulanti rade dve medicinske sestre, meni taj termin petkom nije odgovarao i pokušao sam da ga promenim. Zatim sam prijavljen za povredu dostojanstva. Krajem juna usledila je transplantacija koja je bila izuzetno stresna situacija zbog organizacije rada na dva radna mesta. Bio sam prvi asistent. Tokom transplantacije medicinski tehničar počeo je da prigovara načinu na koji je transplantacija organizovana. Zamolio sam ga da prestane da govori jer je situacija zahtevala koncentraciju i jasno definisane uloge. Nakon toga ponovo sam prijavljen za povredu dostojanstva. Ponovo je pokrenut postupak, a onda sam odjednom dobio otkaz - izjavio je za 24sata dr Ivan Burcar.

Prijavio je policiji da su na KBC-u Zagreb u sali za kardiohirurgiju bile postavljene kamere.

- Za njih sam znao još od vremena kad su postavljene, negde oko 2015. godine. Nisam znao da njihov način korišćenja može biti nezakonit. Smatrao sam da su deo tehničke zaštite. Tek kad sam u maju 2025. godine dobio opomenu pred otkaz, tražio sam da se pregledaju odnosno preslušaju video i audio-zapisi kako bi se utvrdilo da nikog nisam vređao, a u pisanom izjašnjenju KBC-a navedeno je da te kamere nisu deo sistema tehničke zaštite. Tada sam posumnjao da postoji problem i angažovao advokate. Advokati su mi rekli da je pitanje zakonitosti kamera ozbiljno. Podneo sam prijavu i DORH-u. Taj postupak je, koliko mi je poznato, još u toku. Koliko znam, kamere su početkom ove godine uklonjene - rekao je Burcar.

Smatra da se pitanje kamera ne može posmatrati odvojeno od svega što mu se, kaže, događalo na poslu.

Kao lekar ne mogu da prihvatim sistem u kom se zaposleni prijavljuje, a da pritom nema stvaran uvid u ono za šta se tereti niti mogućnost žalbe na odluku u postupku zaštite dostojanstva - dodaje.

24sata su tražili odgovore i od uprave KBC-a Zagreb.

- U operacionim salama Klinike za kardijalnu hirurgiju KBC-a Zagreb nema instaliranih nadzornih kamera - odgovorili su na upit 24sata o kamerama iz direktorata KBC-a Zagreb.

Organizacija rada klinika/kliničkih zavoda u nadležnosti je, kažu, načelnika.

- Prema izjašnjenju načelnika Klinike za kardijalnu hirurgiju, odluku o ugradnji i vrsti srčanih zalistaka samostalno donosi operater u okvirima mogućnosti Klinike te dostupnog materijala, a u skladu sa smernicama. U slučaju potrebe ili mišljenja operatera za ugradnjom specifičnog zaliska koji je izvan smernica, isto se iznosi na jutarnjem sastanku kako bi mogao da se pripremi. Ako postoji potreba za izmenom plana ili tipa zaliska tokom operacije, operater to može i uvek to čini samostalno - ističe direktorat.

Na pitanje o otkazu dr Burcaru dodaju kako prema zakonu ne mogu ništa da komentarišu.

(Telegraf.rs/24sata.hr)