Hrvatska se naoružava do zuba: Stižu moćni HIMARS, tenkovi i raketni sistemi, Zagreb ulazi u trku sa Srbijom

Hrvatska vojska prolazi kroz najveću modernizaciju otkako postoji Republika Hrvatska. Ministar odbrane Ivan Anušić rekao je da će Hrvatska dobiti HIMARS sisteme i helikoptere "Black Hawk" pre nego što je bilo planirano. Hrvatska je prošlog četvrtka dogovorila i nabavku 18 južnokorejskih samohodnih lansera raketa "Chunmoo K239“.

U okviru velike modernizacije, MORH je nabavio ili dogovara nabavku 44 glavna borbena tenka "Leopard 2A8". Ugovor o zajedničkoj nabavci potpisan je u decembru 2025. godine, a finansiraće se od 2025. do 2030. godine. Sredstva će biti obezbeđena kroz finansijski instrument SAFE – Security Action for Europe. Isporuka tenkova očekuje se od 2028. do 2030. godine.

Preporučujemo

Krajem decembra 2025. godine potpisan je ugovor za opremanje jednog artiljerijskog bataljona sa 18 samohodnih haubica kalibra 155 milimetara "CAESAR", a isporuka se očekuje tokom 2029. godine.

U decembru 2025. godine potpisan je Okvirni sporazum o nabavci 420 vojnih terenskih kamiona "Tatra", koji će biti isporučivani od 2026. do 2030. godine. Opremanje se sprovodi kroz zajednički okvirni sporazum koji su sklopili ministarstva odbrane Češke, Slovačke i Hrvatske i kompanija "Tatra Defence Systems". Potrebna finansijska sredstva biće obezbeđena u državnom budžetu Republike Hrvatske na razdelu Ministarstva odbrane i kroz finansijski instrument SAFE – Security Action for Europe.

Kamioni "Tatra" ispunjavaju sve NATO standarde balističke i protivminske zaštite, a koristi ih 21 članica NATO-a. Do sada je isporučeno šest kamiona, dok se tokom 2026. godine očekuje isporuka još 92.

U decembru 2025. godine potpisan je Okvirni sporazum o nabavci FPV dronova. Zbog rastućih bezbednosnih pretnji i sve intenzivnije upotrebe bespilotnih letelica u savremenim operacijama, Oružane snage Republike Hrvatske iskazale su potrebu za opremanjem sistemom za borbu protiv dronova. U decembru 2025. godine potpisan je Okvirni sporazum za višegodišnje finansiranje, od 2026. do 2029. godine, za četiri sistema za suprotstavljanje bespilotnim letelicama sa kompanijom "Končar Digital". Realizacija prve faze projekta planirana je do sredine 2027. godine.

HIMARS

Krajem decembra 2024. godine potpisan je sa Vladom SAD sporazum o isporuci osam raketnih lansera HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System).

U skladu sa načelom sveobuhvatnog pristupa (Total Package Approach), paket uključuje borbena sredstva, obuku i logističku podršku neophodnu za efikasno funkcionisanje sistema HIMARS. Isporuka samohodnog višestrukog raketnog sistema HIMARS očekuje se do kraja 2028. godine.

Bradley

Projekat nabavke borbenih vozila pešadije "Bradley" započeo je prihvatanjem ponude Vlade Sjedinjenih Američkih Država za donaciju 89 vozila i potpisivanjem Pisama ponude i prihvatanja u januaru 2022. godine za kompletiranje i dovođenje 62 vozila u operativno stanje.

Kompaniji "Đuro Đaković Specijalna vozila" d. d. isporučena su 62 donirana vozila. Do sada je izvršena reparacija na 37 vozila, koja su predata Oružanim snagama Republike Hrvatske. Isporuka preostalih ugovorenih vozila biće obavljena postepeno do kraja 2026. godine.

Mistral

Projekat raketnog sistema protivvazdušne odbrane veoma kratkog dometa „Mistral“ započeo je u decembru 2022. godine, kada je sa francuskom kompanijom "MBDA" potpisan ugovor o nabavci.

Uz protivvazdušni sistem i rakete obezbeđen je i paket integralne logističke podrške, obuka osoblja po principu obuke instruktora i tehnička podrška proizvođača. Deo sistema isporučen je od 2023. do 2025. godine, a kompletna isporuka očekuje se do kraja 2026. godine.

Bayraktar TB2

Krajem novembra 2024. godine potpisan je ugovor o nabavci naoružanog bespilotnog sistema "Bayraktar TB2", koji se sastoji od šest letelica klase II sa pripadajućom opremom, po principu sveobuhvatnog pristupa.

Celokupna isporuka bespilotnog sistema "Bayraktar TB2" izvršena je početkom avgusta 2025. godine. Prvi deo obuke letačkog i vazduhoplovno-tehničkog osoblja sproveden je 2025. godine, dok će drugi deo biti realizovan tokom 2026. godine.

Rafale

Preletom poslednjeg višenamenskog borbenog aviona u Hrvatsku 25. aprila 2025. godine kompletirana je flota od 12 višenamenskih borbenih aviona "Rafale".

Black Hawk

Ugovor sa Vladom SAD o nabavci dodatnih osam helikoptera – četiri putem donacije Vlade Sjedinjenih Američkih Država i četiri nabavkom iz državnog budžeta Republike Hrvatske – potpisan je 2024. godine.

Isporuka svih helikoptera, pripadajuće opreme i usluga očekuje se tokom 2028. godine.

Mornarica

Hrvatska ima cilj da opremi mornaricu sa pet obalnih patrolnih brodova, od kojih je jedan prototip, a četiri broda iz serije. Prototip "Omiš" isporučen je krajem 2018. godine, dok je prvi obalni patrolni brod iz serije – "Umag" – isporučen Hrvatskoj ratnoj mornarici u januaru 2025. godine.

Opremanje Obalske straže Republike Hrvatske sa pet obalnih patrolnih brodova ima za cilj održavanje i unapređenje njenih sposobnosti nadzora i zaštite prava i interesa Republike Hrvatske na moru. Obalni patrolni brodovi važni su za nadzor i zaštitu hrvatske morske teritorije, kao i za kontrolu granica.

Ministarstvo odbrane započelo je, u okviru modernizacije i opremanja Hrvatske vojske, proces nabavke broda tipa korveta za Hrvatsku ratnu mornaricu.

Trka sa Srbijom

S druge strane, Srbija je takođe nabavila 12 "Rafala", a ima kineske protivvazdušne sisteme HQ-22 i HQ-17. Nabavila je i izraelski PULS, višecijevni raketni sistem koji može da koristi različite vrste vođenih raketa i projektila. Srbija ga je nabavila od izraelske kompanije "Elbit", a sa sistemom PULS povezani su i raketni sistemi EXTRA, kao i taktički balistički projektili "Predator Hawk".

Srbija istovremeno ulaže u domaće sisteme. Među važnijima su samohodne haubice "Nora B-52", oklopna vozila "Lazar 3", "Miloš" i "M20", kao i domaći protivvazdušni sistem PASARS.

Spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević kaže da se trka u naoružavanju Hrvatske i Srbije odvija, ali da je potrebno posmatrati i širi geopolitički kontekst.

"Događa se trka u naoružavanju na lokalnom nivou ovde, ali to je uslovljeno i raspadom globalnog kolektivnog sistema bezbednosti, prvenstveno sistema UN, a na regionalnom nivou OEBS-a, koji očigledno više ne funkcioniše. Problem predstavlja i EU, koja svoj status percipira tako da nužno mora da bude suprotstavljena Rusiji. OEBS je funkcionisao kada su sve strane, uključujući Rusiju, SAD i Kanadu, učestvovale u definisanju evropske bezbednosne arhitekture. Negde od 1999. godine zapadne zemlje počele su da ignorišu Rusiju i polako uspostavljaju arhitekturu evropske bezbednosti bez Rusije i u sve većoj meri protiv Rusije. Tu politiku nastavlja Evropska unija", objasnio je Božo Kovačević.

Dodaje da je najbolje rešenje diplomatija, jer bez dijaloga raste mogućnost izbijanja rata.

"Sve ove trke u naoružavanju širom sveta su pripreme za rat. Do rata će doći ako se odmah ne počne angažovati diplomatija. Lokalni sukobi mogu prerasti u globalne i zato je diplomatija neophodna", rekao je Kovačević.

(Telegraf.rs/24 sata.hr)